Са молитве на чашицу разговора
Вести онлине 08.11.2019 | О. Ђоковић
Врата до врата, не можеш да их мимоиђеш. Улазиш у Цркву Св. Саве у улици Симплон и бациш поглед на ресторан Код Сузане. Увек се у цркви затекне понеки верник и увек је Код Сузане понеки гост, убрајајући и свештенство које почесто сврати на дружење и домаћу трпезу. А газдарица Сузана Рељић овако разлаже: Одмор за Жаклину Рамбо, капитен за шанк
– Хит су ћевапчићи. Потом, сарма. Па, печење, чорбе, гибаница, бурек. А највише се пију пиво, вино, домаћа ракија, коњак. За столом поред шанка Лазаревчанка Нада Васиљевић, хитро добацује: – И кафа. Срби пију много кафе. Сузана ми је комшилук, ја пензионерка, па ме свако јутро дочекају кафом. Добра им је кафа, права! Уђеш у цркву. Прислужиш свећу. Тишина. Молитвена тишина. Осетиш се опуштено, никад нико из цвркве није изашао љут, натмурен, нервозан. А већ неко
