Добро јутро
Данас 10.11.2019 | Пише: Иван Џидић
Јутрос, а мени је то јутрос равноправно свако јутро у које чујем, у осам редовно, звоно аларма, по ко зна који пут кренух у расправу са самим собом, рекох што ти то треба, гдје ћеш…
И стварно, гдје ћу, могло би ми јутро бити и мало касније, кад још од студентских дана „капнем“ углавном рано, око три. Али ето, нека од аутоимуних болести, неизљечива, а и неублажљива – да ми као ни неко ни нешто не промакне. А и да на вријеме завршим са правилно распоређеним бомбонама, па да сам рахат. Најприје кренем са припремама за издржати дан. Топла лимунада, двије бомбоне за „луђаке“, па по кахви и цигарама. И одмах на Н1. Да ми не промакне нека од
