Тачка размимоилажења
Данас 18.11.2019 | Пише: Светислав Басара
И Теофил Панчић се у прошлом броју Времена (на невиђено) осврнуо на моје гостовање у Утиску недеље као и на свеопште ибретеније вођства, чланства и симпатизерства „бољег дела“ политичког система двочаршијког буразерског кретенизма, исправно закључивши да ме је за силесију е-кевтања и твит лајуцкања савршено заболео Себастиан.
Пише Теофл да осим дивних сублунарних креатура повремено изнервирам и њега, сигуран сам, међутим, да Теофил зна да чешће него њега, сопственим писанијама изнервирам самог себе. Сигуран сам, да и Теофил често изнервира самог себе. То је сине qуа нон (у нас клинички мртве) критичке јавности. Онај ко није спреман да нешто напише и да притом запуши нос, ко се устручава да иде ускурац српским „светим истинама“ (свих боја) и српским светим кравама (свих пасмина и оба
