Покварени старци нас воде до потпуне пропасти
Данас 22.11.2019 | Пише: Никола Крстић
Напросто више не могу да се начудим да се у Србији и даље организују трибине и дебате, праве емисије и документарци, сазивају форуми и самити, где се разглаба и трабуња о младима, њиховој будућности, садашњости, очекивањима и разноразним питањима којих се њих тичу, а да на тим догодовштинама не причају млади људи.
Као чардак у ваздуху лебди то што углавном на свим тим догађајима и сусретима трућају којекакви акрепи и мумије, који још памте „она времена када си могао на клупи да спаваш“ или, пак, људи који су на ивици да постану они којима се у аутобусу устаје ради места, па се сви они тако ту сакупе паметни и просипају „како је некада било, а како је сада“. Но, тај јаз између генерација је одувек постојао, ту се не може ништа, тако је било, те ће тако одувек и бити.
