Kapija za trijumfalni marš ludila
Vreme 09.12.2019 | teofil pančić
Nekoć sam stanovao, celih mesec dana, u prvom komšiluku Trijumfalne kapije.
Nije to, međutim, bila ona pariska, nego njena nadobudna, suvišna i smešna provincijaka replika, smeštena u srcu mog rodnog grada. Čuj, smeštena: tačnije bi bilo reći da je tamo ubačena, onako kako se već ubacuju kvarne ili štetne stvari tamo gde ni po čemu ne pripadaju. Svakog bih jutra otvarao prozor spavaće sobe i upućivao ritualni nemoćno-ironični pozdrav: nalevo, dupetu uglednog Bukefala, Aleksandrovog konja, i nadesno, Trijumfalnoj kapiji, umanjenom
