Hoću da naučim srpski da razumem Kusturičine filmove
Politika 03.01.2020 | Đorđe Prokin
Nedelja jutro, a neko mi lupa na vrata i viče:„Profesore, ustanite, noćas su vam provalili u institut.” Odjurim kao oparen, raščupane kose, na ulicu pred ulaz u školu. Gvozdena vrata vrlo stručno otvorena, a ceo prostor potpuno prazan. Ostala je samo jedna saksija sa cvećem koja je bila oborena i razlupana. Ponovo sam ostao bez svega.
Moje kolege su počele da me nagovaraju da ja otvorim školu za strane jezike i da bi oni svi radili sa mnom. Odakle? Gde mi je novac? A drugi su mi govorili da ovde traje godinama da se nešto tako registruje. Krenem tako da se raspitujem kod javnih beležnika i svi oni, kao iz puške, mi govore isto. Prvo, hiljadarka dolara da se uopšte započne, a posle, ko zna, treba potplaćivati i da ne zaboravim da ja dolazim iz „zemlje u konfliktu”. Odustao sam, jer tog novca
