Srbija nema more, ali ovo rajsko blago niko ne može da nam uskrati. Osim ako ga sami ne uništimo

"Dunave, Dunave, kraj tebe mi srce moje ostade..." Zamislite kako se ori ova pesma u prepunoj vojvođanskoj kafani, sa sviračima koji se naginju dok gosti podižu ruke. U čaši je vino, a u tanjiru sveža riba. Ima li lepšeg dara od čiste reke, kraj koje se nižu vinogradi, razvijaju sela i gradovi, vezuju čamci i brodovi, gde se peca i osvežava. Možemo da zapevamo i "Oj, Moravo", pa da "otputujemo" maštom u Pomoravlje, pa zavirimo i u Šumadiju. Ili, da sebe zamislimo