Монголија: Сенка, једини пријатељ
Данас 16.03.2020 | Пише: Бранко Васиљевић
Дописница Монголска степа као да нема ни почетка ни краја, брежуљак за брежуљком покривен ниском травом; иза хоризонта поново исти предео.
Нема пута, нема дрвећа, нити каквог већег камена да буде оријентир. И опојни мирис дивље менте. Зелену монотонију разбија усамљено бело покретно монголско станиште од ваљане вуне – гер и око њега коњи и овце на испаши. На западном ободу степе, пре него што се споји с планином Хангаи, налази се плодна долина реке Орхон. Ова долина је колевка Турака, Ујгура и Монгола. У степи поред обале свијено је невелико насеље приземних кућа, са металним крововима обојеним
