Ревидирање истине као наставак злочина
Данас 23.04.2020 | Пише: Мирослав Бојчић
Током рата на Косову и интервенције НАТО 1999. најзад је свакоме у Србији могла да постане јасна кључна чињеница која је обележила претходних 12 година распада Југославије: да су међунационални ратови које су изазвале и водиле фракције дубоке државе били само димна завеса за злочине над сопственим сународницима, као средством за задржавање економске и политичке моћи у условима краха комунистичког поретка.
Након државне пљачке државних фондова и имовине становништва, „размене територија“ и изгона стотина хиљада људи, отварања конц-логора и масовних ликвидација припадника других нација, и појединачних смакнућа противника и конкурената из редова властите нације, 1999. на ред су дошла и слабо прикривена масовна убиства сународника. Сама одлука Србије да уђе у рат против остатка човечанства 1999. оголела је потпуну равнодушност војнополитичке врхушке за судбину
