Усвајање у Србији: Држава дала, држава и узела дете

Београђанин Бора Савић има 48 година и до уторка је био отац усвојене трогодишње девојчице, све док је представници Центра за социјални рад (ЦСР) нису одвели - због сопствене процедуралне грешке.

Савић и супруга су од 12. октобра прошле године живели са ћерком, навикли се једни на друге и успели у томе.

„Створили смо породицу која се не разликује од осталих у овој земљи&qуот;, каже за ББЦ на српском отац Бора Савић.

Формално су је усвојили 15. маја ове године.

Двадесет пет дана касније, саопштено им је да треба да врате дете, јер приликом поступка социјални радници нису затражили сагласност министра да он и супруга могу бити усвојитељи, пошто је Борина супруга старија од детета више него што закон прописује.

• Родитељски ратови: Шта када мама или тата отму дете
• Дечји бракови - живи реликт прошлости
• Ванбрачна заједница - шта све не можеш у Србији без прстена

Породични закон предвиђа да разлика у годинама између усвојитеља и усвојеника не може бити мања од 18 нити већа од 45 година, а Борина супруга је 49 година старија од детета.

Дете се сад враћа у регистар за усвајање и одређен јој је нови старатељ из суботичког Центра.

Стручњаци за породично право осуђују овакав поступак, без обзира на легалну позадину и тврде да може да остави несагледиве последице на дете.

„Нисмо хтели да нас неко јури с полицијом, показали смо добру вољу и после целог дана тешких преговора пристали смо и одвели су је&qуот;.

„Ми немамо више никава права над њом&qуот;, каже Савић.

Дан пошто је овом проблему писао на Твитеру, јавила му се премијерка Ана Брнабић.

хттпс://твиттер.цом/анабрнабиц/статус/1270610407959519232

О овом случају до објављивања текста из Министарства за рад и социјалну политику није стигао одговор на питања ББЦ-ја на српском.

На позив се није јавила ни директорка Центра за социјални рад у Суботици.

Покрајински секретаријат за социјалну политику, демографију и равноправност полова је сазнања о незаконитостима у поступку усвојења добио од надлежног републичког министарства, наводе у писаном одговору за ББЦ.

Ипак, на питање ко ће сносити санкције за пропусте и да ли је дете морало да буде одведено из породице због грешке државног органа, одговор није стигао.

„У обавештењу надлежног Министарства, наведена је незаконитост у раду органа старатељства - ЦСР Суботице и дат је налог за поништење спорних решења - о упућивању малолетника на међусобно прилагођавање у породицу будућих усвојитеља и оног на којем се засновало усвојење&qуот;, наводи се.

Издат је и налог да се изврши надзор над стручним радом центра у конкретном предмету усвојења, по којем је Покрајински секретаријат и поступио, додаје се.

Пошто су утврдили недостатке у поступку стручног надзора, предмет је враћен суботичком центру за социјални рад.

„За избор конкретних усвојитеља, за конкретно дете искључиво је надлежан Центар за социјални рад - Орган старатељства који је утврдио општу подобност детета за усвојење, у овом случају Центар за социјални рад Града Суботице&qуот;, наводе надлежни.

Накнадно се саопштењем огласио и ресорни министар. Како је рекао, полиција ће анализирати и испитати случај а сви који су учествовали у кршењу прописа и закона биће кажњени.

„Случај мора бити решен на законит начин, у најбољем интересу детета и никако другачије.

„Нема привилегованих и свако мора да одговара за своје поступке&qуот;, рекао је министар за социјална питања Зоран Ђорђевић.

Шта каже закон?

Закон оставља могућност да „изузетно, министар надлежан за породичну заштиту може дозволити усвојење особи која је старија од усвојеника више од 45 година ако је такво усвојење у најбољем интересу детета&qуот;.

У овом случају, представници ЦСР из Суботице, одакле је дете, нису набавили ту сагласност, тврди Савић.

Проблем је настао у тумачењу закона, каже он.

„Супругине године се не уклапају у математику закона. Међутим, када смо изабрани као најидеалнији пар, после свих провера, Центар у Суботици направио је грешку јер нису затражили то одобрење - пре слања детета у породицу.

„Сматрали су да су моје године довољне, ја сам 45 година старији од детета&qуот;.

Ипак, Савић се сећа да су им им на првом састанку социјални радници рекли да ће морати да затраже одобрење министра, али да су, видевши његове године, рекли: „А не, не мора, господин се уклапа&qуот;.

„Ми више о томе нисмо размишљали, нити је то наш посао&qуот;, истиче Савић.

Опет на почетку

Дете је, иначе, из породилишта одведено у хранитељску породицу у којој је провело више од две године. Те људе је сматрало „баком и деком&qуот;.

„Долазак код нас је већ био нека врста шока, који смо ми покушавали да ублажимо и створимо односе и на крају смо успели.

„Тај период адаптације није био лак, али је јако добро прошао. Дете се прилагодило, ми смо се прилагодили - то је као двосмерна улица&qуот;.

Адаптација детета на породицу, пре усвојења, траје три до шест месеци, али се у овом случају пролонгирало због епидемије корона вируса.

Центар за социјални рад са Вождовца контролисао је тај поступак и дао врло позитиван извештај, наводи он.

У међувремену је Покрајински секретаријат, увидевши пропуст социјалних радника из Суботице, као другостепени орган донео решење којим се и решење о адаптацији и о усвојењу укида, те да се све враћа на почетак.

Дошли су у уторак 9. јуна код Савића са копијом решења, дали им на увид, док сопствени примерак Савићи нису добили, тврди отац.

„Осам месеци је у животу трогодишњег детета пуно, није као осам месеци у нашим животима.

„Направљена је грешка, а да би се она исправила они су направили много већу грешку&qуот;.

• Родитеље у Србији више плаши раздвајање од деце, него корона вирус
• Маме током ванредног стања - суперхеројски напори за мир у кући
• Нестале бебе и њихови родитељи: „Наша деца немају цену&qуот;

Да се огромна штета чини детету, које је сада трауматизовано, сматра и адвокатица која се бави породичним правом Марија Јовановић.

„Нисам видела решење, али по овим информацијама, очигледно је да је центар направио грешку , а испашта дете.

„Закон не предвиђа накнадно тражење сагласности, али су могли да дете не трауматизуију и враћају.

„Таман се адаптирало и сад се враћа, то оставља последице за цео живот&qуот;, наводи Јовановић.

Претпоставља да је, када је Секретатијат видео пропуст, на основу Закона о општем управном поступку донео решење о поништавању.

Тужбу за поништај усвојења, коју предвиђа Породични закон, не подноси Министарство ни Секретаријат, већ усвојеник, усвојитељ, лице које има правни интерес и јавни тужилац, додаје она.

То би био класичан судски поступак.

„Не знам зашто нису показали мало сензибилитета да сачекају коначни исход поступка. Овако узеше дете, са могућношћу и да се врати или да се не врати, а последице су несагледиве&qуот;.

Колико је трајао процес усвајања?

Процес усвајања трајао је од 2018. године, када су поднели захтев.

Неколико месеци су ишли у школу за усвојитеље, да би после извештаја и процедура, у априлу 2019, били уписани у централни регистар усвојитеља.

Стручни тим суботичког центра - психолог, педагог, социјални радник - сматрао је да су добри кандидати за родитеље.

„Наш предмет је прошао кроз више руку. Решење о адаптацији, када је дете дошло код нас, достављено је нама, нашем центру у Београду, и Министарству.

„Тад је неко могао да види да је проблем. Можда бисмо ми и тада морали да вратимо дете, али би то било на почетку. Био би шок за нас, али не толико за дете&qуот;, сматра Савић.

Усвојитељи сада траже правне начине да исправе новоносталу ситуацију, а да дете то „што мање осети&qуот;, ако је могуће.

То је савет и професорке породичног права Правног факултета Универзитета у Београду Марије Драшкић.

„Врло је тешко изјашњавати се начелно о предмету, који нисам видела. Ту се мора обазриво поступати.

„Дете би требало сад да што мање времена проведе ван усвојитељског породичног дома, јер то раздвајање оставља последице за цео живот&qуот;, каже Драшкић.

Које су могућности?

Она сматра да би родитељи могли да поднесу тужбу Управном суду и траже да врате дете, али и да се обрате Центру за социјални рад да преиначи одлуку, ако је могуће, да само отац буде усвојитељ.

„Морају водити паралелне борбе сада. Управни суд је преоптерећен и требало би тражити ургенције да поступају по хитном поступку, позивајући се на добробит детета. Овај суд сада ради предмете од пре три године, отприлике&qуот;, каже Драшкић.

Додаје да је у случају Савић донета „јако необична одлука&qуот;.

„Ово је страшно. Штета за дете је направљена грешком државног органа, то је недопустиво.

„Толико је то елементарна ствар, они морају да знају све услове. Овакво поступање Центра за социјални рад отвара могућност у сумњу да поступак није био уредан&qуот;, каже Драшкић.

* Овај текст је измењен после одговора Покрајинског секретаријатаза социјалну политику, демографију и равноправност полова Владе Војводине

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.10.2020)