Национални тим за препород села Србије: Мини пиваре - исплатив посао

Национални тим за препород села Србије поручио је данас повратниицма из иностранства да производња занатског пива у мини пиварама може да буде исплатив посао.

Копредседници Националног тима, министар за регионални развој Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић су радили процену исплативости те производње у сарадњи са стручњаком Јаном Кижгецијем и Дејаном Смиљанићем, председником Удружења малих и независних пивара Србије.

Према подацима Привредне коморе Србије, сада у Србији има око 40 регистрованих занатских пивара, а само у Београду више од 10.

"Занатски произвођачи пива из Србије не производе велике количине, али асортиманом пива проширују понуду на тржишту. Иако су инсталисани капацитети свих пивара у Србији око 12 милиона хектолитара, годишња производња неколико година уназад је око пет милиона хектолитара. У томе занатска пива учествују са мање од једног процента", наводи се у саопштењу Националног тима за препород села.

У ЕУ се годишње произведе око 390 милиона хектолитара пива. Две трећине пива који садржи алкохол произведен у ЕУ долази из шест држава чланица. Немачка је била највећи произвођач у 2018. години са производњом од 83 милиона хектолитара (свако пето пиво које садржи алкохол произведено у ЕУ потиче из Немачке). Следе Велика Британија, Пољска, Холандија, Француска.

Кркобабић је указао да би било најбоље да се финална производња пива у Србији убудуће више базира на домаћим сировинама.

"Морамо знатно да повећамо производњу неоправдано запостављеног домаћег хмеља, који по својим особеним својствима са нашег географског подручја може да буде упечатљив састојак домаћег занатског пива. Производња занатског пива како у урбаним срединама али и у оквиру пољопривредних газдинстава представља незаобилазан део укупне туристичке понуде, а посебно сеоског туризма", рекао је он.

Из Србије су у 2018. години извезена 1.332.234 хектолитра пива у вредности 43,3 милиона евра, док је увоз био 343.968 хектолитара, што је 14,2 милиона евра.

Извоз је био у земље бивше републике СФРЈ, а највише (око 42 одсто), у БиХ, Бугарску (23 одсто), Црну Гору (12 одсто), Мађарску (девет одсто), Хрватску (осам одсто).

Највише пива увезено је из Словеније (28 одсто), Немачке и Бугарске (по 11 одсто), Мађарске, Румуније и Пољске (по седам одсто), Холандије (шест одсто), Чешке (пет процената).

Како је подсетио Национални тим за препород села, групација произвођача пива у Србији годинама инсистира на смањењу фискалних намета, јер од укупне цене пива више од 35 одсто припада акцизи, што је највише у региону.

Члан Националног тима Јан Кижгеци тврди да у Србији има довољно сировина за производњу занатског пива.

"Пивског јечма, од кога се производи пивски слад, затим хмеља, који даје горчину и који је (уз воду) обавезан састојак у производњи занатског пива, у Србији има довољно, а хмељ бисмо могли да производимо и за извоз", рекао је он.

Навео је да дугогодишњи просек у Србији, односно Војводини, износио око 1.500 хектара под хмељом, али је производња скоро потпуно обустављена када су многе пиваре приватизоване, а нови власници увозили хмељ, да би сада поново почело сађење хмеља у околини Бачког Петровца.

Тренутно је хмељ (домаће сорте "бачка", "арома" и "робуста") посађен на 10 хектара, ускоро ће се та површина удвостручити, а циљ је да се производи на 1.000 хектара, истакао је Национални тим и додао да је принос хмеља по хектару око две тоне, а цена на тржишту од 10 до 20, па чак и 30 евра.

За производњу једног хектолитра пива користи се 100 до 400 грама хмеља.

По речима Дејана Смиљанића, власника пиваре "Тхе Блацк Туртле", највише мини-пивара, после Београда, има у Новом Саду и Панчеву, а чији су капацитетод 100 до 2.000 литара по једном кувању.

Он је истакао да је занатско пиво неискоришћени потенцијал Србије и да би било добро локалне произвођаче повезати с газдинствима у сеоском туризму, што је подударно с иницијативом министра Кркобабића.

Његов предлог да држава помогне тако што ће омогућити равноправну продају занатског пива са ексклузивним продавцима – произвођачима.

Улагање у мини-пивару може да износи од неколико хиљада до неколико стотина хиљада евра. Бранко Поповић из пиваре "Раванград" из Сомбора предлаже за мање домаћинство или салаш производњу пива у мини-пивари капацитета 250 литара.

Поповић је навео да је недавно у Инђији купљена пивара капацитета 250 литара по цени од 25.000 евра. Пивари је још непходна и хладњача од око 10 квадрата чија је цена око 3.000 евра, затим пунилица за флаше (по потреби) која се може набавити за око 5.000 евра, перач кегова у вредности од 2.000 евра.

Такође је неопходна набавка и око 60 кегова (метална бурад у којима се транспортује пиво које се продаје на точење) за капацитет 1.500 литара, за шта је потребно издвојити око 3.000 евра. Кег главе, спојке, манометри, боце ЦО2 и остало коштају 2.000 евра, два точиона апарата вреде око 1.000 евра.

Тако се долази до укупне инвестиције у мини-пивару од око 40.000 евра, а враћање уложеног новца може да се очекује за око пет година.

Академик Драган Шкорић је истакао да је и у производњи занатског пива потребно више користити научна сазнања, тако произвести оригинална квалитетна занатска пива и направити пиварски бренд.

Национални тим за препород села Србије позвао је повратнике и друге заинтересоване грађане да уложе свој новац у мини-пивару и производњу занатског пива и удружени конкуришу за подстицајна средства у оквиру програма "500 задруга у 500 села".

(Бета, 17.07.2020)