Bolje biti u Kafeu nego u Istoriji
Danas 10.08.2020 | Piše: Klaudio Magris
Arhipelag magazin Njih trojica, trojica zaljubljenih u svoju drugaricu iz razreda, osećali su se pionirima i glasnogovornicima tog novog i pravog života – da, zeleni život, što su ga objavljivali učitelji koje su izabrali, vračevi Modernog, njihovi Niče, Ibzen, Šopenhauer, Frojd, Vajninger, na čijim je stranicama bio ulog njihovih dana i njihovih života. Objava kraja jedne kulture – nakon kojeg nije bilo nikakvog novog početka. Barem za mene, za nas.
Istina nelagode i sutona – pa i našeg. Pretendovati na život tipično je za megalomane. Da, put uz obalu visoko nad morem, koji se najednom pruža posle Sistijane… čarobno obećanje, neće biti ispunjeno. Kada se mi mrtvi podignemo. Da li je dovoljan tek neki film da bi se to shvatilo? Njihov život zaglavljen u ondašnjem vremenu, kao kada se zaglavi projekcija nekog filma i slike stanu, ukočeni osmeh na prelepim ustima, nepomični pogled. Samo se ona, misli
