Преговори у Вашингтону, Србија и Косово: Откуд у споразуму српска амбасада у Израелу

„Ситна слова&qуот; или последње тачке неког уговора или споразума често знају да у потпуности обележе његов карактер.

Управо су такве шеснаесте по реду тачке споразума које су са Сједињеним Државама (САД) одвојено закључиле Србија и Косово, са примарним циљем да нормализују економске односе.

На фотографијама споразума које су се појавиле у јавности, завршна тачка коју је потписао председник Србије Александар Вучић утврђује да Србија пристаје да отвори канцеларију привредне коморе и државну канцеларију у Јерусалиму 20. септембра 2020. године и да пребаци амбасаду у Јерусалим до 1. јула 2021. године.

Потпис косовског премијера Авдулаха Хотија стоји испод завршне тачке која гласи да Косово и Израел пристају на међусобно признање.

• Ко је Ричард Гренел, привремени шеф свих америчких тајних служби
• Ко је Авдулах Хоти, нови премијер Косова
• Колико је укупно преговора о Косову

Бурне реакције нису се завршиле само на тумачењу откуд оваква тачка у економском споразуму Београда и Приштине, већ је додатну конфузију увела информација да Србија можда и нема намеру да спроведе оно што је потписала ако Израел призна независност Косова.

Питање локације амбасаде повлачи за собом и питање статуса Јерусалима - док Израелци тврде да је то главни град Израела, Палестинци тврде да је град окупиран.

Сукоб на Блиском Истоку датира из времена после Другог светског рата, без коначног решења.

Шта кажу Израелци?

Најсрећнији због споразума Београда и Приштине, по свему судећи, били су Израелци.

Министар спољних послова Габи Ашкенази у писаном саопштењу достављеном редакцији ББЦ на српском поздравља одлуку српских власти да пребаце амбасаду у Јерусалим.

„То је важан и храбар корак који сведочи о дубини односа Израела и Србије и водиће јачању пријатељства два народа&qуот;, поручио је Ашкенази, док израелска амбасада у Београду није имала коментар.

Са ништа мање радости, Ашкенази је одговорио и на косовску одлуку да размени узајамна признања са Израелом и такође отвори амбасаду у Јерусалиму - потез који је америчког председника Доналда Трампа навео да прогласи Косово првом већински муслиманском државом која ће то учинити.

Косовски премијер Авдулах Хоти изјавио је за приштинске медије да је Израел признао Косово само 22 минута након потписивања споразума у Белој кући.

На сајту Министарства спољних послова Србије 11. септембра и даље стоји да „Израел пружа подршку Републици Србији у решавању питања Косова и једна је од земаља која није признала једнострано проглашену независност Косова&qуот;.

Ствари су се закомпликовале када су, готово истовремено, саветница председника Србије за медије Сузана Васиљевић и израелски сајт „Тајмс оф Израел&qуот; уз позивање на извор из кабинета председника Србије, објавили да Србија није потписала да ће преселити амбасаду у Јерусалим и да се то неће десити ако Израел призна независност Косова - што се, према речима косовског премијера, одмах и десило.

Нешто слично поручио је и српски шеф дипломатије Ивица Дачић, чијим се речима на Твитеру слатко насмејао амерички посредник у дијалогу Ричард Гренел.

хттпс://твиттер.цом/РицхардГренелл/статус/1303083447456538624

Из Министарства спољних послова Србије нисмо добили одговор на упит о пресељењу српске амбасаде у Израелу.

Коначно, у изјави председника Привредне коморе Србије Марка Чадежа, који је присуствовао потписивању споразума у Вашингтону па се потом упутио баш у Израел, јасно се наводи: „Потписали смо споразум у коме изражавамо спремност да амбасаду преместимо у Јерусалим&qуот;.

Чадеж је изјаву дао 10. септембра у Израелу, дан након што је медијска саветница председника Србије Сузана Васиљевић рекла потпуно супротну ствар.

Истраживач међународних односа и права Драгослав Рашета из организације „Нови трећи пут&qуот; каже за ББЦ на српском да је судбина целог споразума упитна због сасвим других околности.

„Овај споразум је изузетно климав, није ни ратификован.

„Избори у Америци су за два месеца и тешко је веровати да ће овај споразум опстати уколико Доналд Трамп не освоји други председнички мандат.&qуот;

Рашета додаје да је политика Србије према израелско-палестинском питању већ више деценија - „шизофрена&qуот;.

„Са Израелом смо гајили добре односе базиране на антифашистичкој прошлости - Југославија је подржала стварање Израела 1947-48. године, а истовремено смо после рата 1966-67. године подржали Палестину, као и све комунистичке државе.

До сада смо седели на обе столице и било је питање времена када ће једна да се измакне&qуот;, закључује он.

На „измицање столице&qуот; упозорио је и портпарол Европске комисије Петер Стано који је рекао да Европска унија (ЕУ) није била обавештена о договору Београда и Приштине са Вашингтоном који се тиче дипломатских односа и пресељења амбасада.

Он је подсетио да је ЕУ неутрална у вези с Јерусалимом, односно да се заузима за решење „по моделу двеју држава које могу мирно коегзистирати и Јерусалим је главни град обе&qуот;.

У Јерусалиму ниједна чланица ЕУ тренутно нема амбасаду.

Ко има амбасаду у Јерусалиму?

• Сједињене Америчке Државе
• Гватемала
• Хондурас разматра пресељење амбасаде у Јерусалим, док Малави најављује да ће своје дипломатско представништво отворити у овом граду.

Шта кажу Палестинци?

Палестински амбасадор у Београду Мохамед Набхан јасно ће описати односе са званичним Београдом као добре, засноване на обостраном поштовању и сарадњи.

„Ово што се појавило у неком меморандуму о разумевању је све нас изненадило.

„Ми се и даље надамо да до тога неће доћи и да ће се Србија оградити од тога јер крши Резолуцију Савета безбедности УН 478 и тиме оставља отворена врата другима да крше друге резолуције&qуот;, подсећа Набхан на резолуцију која се односи на статус Јерусалима.

На питање ко би то сада могао да крши резолуције Савета безбедности, Набхан без оклевања указује на Србији важну Резолуцију 1244 о статусу Косова.

Набхан: „Мислим на оне земље које нису до сада признале Косово, јер би могле да сматрају да су сада ослобођене те обавезе&qуот;.

ББЦ: Палестина до сада није признала Косово, хоће ли се то сад променити?

Набхан: „Ми и даље полазимо од принципа према резолуцијама УН, па не размишљамо уопште о признавању Косова&qуот;.

Политичари широм света забрнити су због планова израелског премијера о анексији делова Западне обале:

Палестински дипломата каже да ће бити много задовољнији када се обелодани оно о чему се тренутно разговара са српским властима, указујући да ни за њега овај процес није завршен.

„Ми разговарамо и разговараћемо, чини ми се да ћемо наћи формулу која представља добро решење за обе стране&qуот;, сматра Набхан.

Ипак, за Палестинце компромисно решење не би било ни отварање канцеларије нижег ранга од амбасаде у Јерусалиму.

„За нас у Јерусалиму ништа није прихватљиво - ни нижа, ни виша канцеларија.

„Јерусалим је окупиран град и свако ко намерава да тамо било шта отвори треба да води о томе рачуна&qуот;, тврди Набхан.

Истраживач међународних односа Драгослав Рашета сматра да је положај Палестинаца нешто тежи.

„Палестина се већ дуже времена налази у неповољном економско-политичком положају јер је дошло до делимичног заборављања конфликта са Израелом, чему у прилог говори чињеница да су последњи преговори вођени 2013. и 2014. године.

„Арапска лига се лагано удаљава од Палестине, Иран је у последње време јачао под контролом шиитске владе, у Либану ствари контролише Хезболах, у Сирији успешно бране Асадов режим - повећали су не само своју тврду, већ и меку моћ.&qуот;

Иако напомиње да није надлежан за одлуке власти у Приштини, које су такође најавиле отварање свог представништва у Јерусалиму, палестински амбасадор у Београду упућује једнако оштру поруку.

„Постоји у Арапској лиги јасна одлука - ако нека земља отвори амбасаду у Јерусалиму, са њом се прекидају односи.

„Косову прети да ће доста земаља повући признање тог ентитета, ако отвори амбасаду у Јерусалиму&qуот;, закључује Мохамед Набхан.

Након што је најављено да ће Косово своју амбасаду отворити баш у Јерусалиму, непознати грађани окачили су у Приштини транспарент испред Министарства спољних послова Косова на коме је наведено да је „признање окупираних палестинских територија и Јерусалима као дела Израела политички идиотско, морално неправедно, социјално срамотно&qуот;, пише портал Косово Онлајн.

Транспарент је убрзо уклоњен.

Рашета каже да је Косово ипак изашло као делимични победник дебате о односима на Блиском Истоку.

„Мислим да је дошло до прецењивања реакције која се очекује од Арапске лиге и арапских држава јер су Уједињени Арапски Емирати већ потписали договор са Израелом, Бахреин се наводи као потенцијално следећа држава која би то могла да учини.

„Односи су на хлађењу још од половине деведесетих година 20. века, па је конфликт већ четврт века само палестинско-израелски конфликт&qуот;, закључује он.

Шта кажу Американци?

Оно око чега нема дилеме је да су споразуме на које су потписе ставили Александар Вучић и Авдулах Хоти састављали преговарачи које је одредио амерички председник Доналд Трамп.

Још 6. децембра 2017. године он је покренуо блискоисточну лавину када је званично објавио да САД признају Јерусалим као израелску престоницу и најавио да ће управо тамо преселити амбасаду.

• Израел и Уједињени Арапски Емирати постигли историјски договор
• Хоће ли Израел извршити анексију делова Западне обале
• Трамп представио дуго очекивани план за Блиски исток, ПЛО одбија

Месец дана пре Београда и Приштине, Трамп је за сто довео представнике Израела и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) који су договорили нормализацију односа, чиме су УАЕ постали трећа арапска земља која је формално успоставила односе са Израелом.

„Део Трампове шире агенде је да он са својом невероватном уметношћу договора, како је сам назива, може да реши оно што каријерни политичари нису успели да реше деценијама - пре свега на Блиском Истоку.

Циљ му је да покуша да нађе споразум који ће бар формално решити блискоисточно питање где је Израел у фокусу и има апсолутну подршку Трампа&qуот;, каже политиколог Димитрије Милић.

Пошто је серија споразума дошла неколико месеци пред новембарски покушај Трампа да добије још један председнички мандат, део јавности је био склон закључку да је све део - предизборне кампање републиканског кандидата.

„Питање је колико ће та тема бити активирана, посебно у каснијим фазама кампање - ако уопште буде била потребна.

Када је споразум објављен, то није била тема готово ни у једном медију&qуот;, наводи Милић.

Он додаје да 60 до 70 одсто Јевреја и Арапа у САД традиционално гласају за демократе, чији ће председнички кандидат бити Џозеф Бајден - и ту не очекује веће промене.

„Важно је гласање Јевреја на Флориди јер је то држава која мења стране које подржава на изборима.

Ипак, Јевреји не гласају по лојалности партија у односу на Израел - ортодоксни Јевреји гласају за републиканце, остали за демократе&qуот;, закључује Милић.

Дванаест година након проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 115 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 09.11.2020)