Студија о неизводљивости
Данас 22.09.2020 | Пише: Светислав Басара
„Да сецамо се и ста сад?“ – одговара на моје питање „сећате ли се, Срби“ подфамозник помпезно потписан „мислим дакле постојим“, који плајпичећи мене успут оповргава Декарта, јер успева да постоји, а да не мисли, иако покушава.
„Давне 1982“, што рекле новинџије, бејах написао и у Видицима објавио есеј насловљен Распад мишљења, у коме сам антиципирао – и не слутећи какве ће то размере попримити – долазак индивидуума који ће импулсе из гузице бркати са мишљењем. Ево како у изведби „мислим дакле постојим“ изгледа та побркотина: „Они нису више на власти. (мисли на ЈексС-а, Гузија & Цо, прим. а.) Дакле, по теби опозицију треба критиковати јер није на власти, а власт не дирати јер је
