Делили смо и последње парче хлеба: Радољуб Јанковић о томе како је његова породица током рата бринула о савезничким пилотима
Вечерње новости 26.09.2020 | В. Илић
ЗОРА још не беше сванула, када се зачу нека дрека око куће. Истрчасмо и као у чуду угледасмо Американца који се падобраном закачио за јабуку у дворишту, и ту виси.
Одмах смо га примили у кућу. После нам стигоше још деветорица Американаца и два Енглеза. А, замислите нас деветоро у кући, и њих још толико. Уступили смо им своје постеље, брат и ја смо спавали на салашу. Делили смо последње парче хлеба. Прво они да једу, а нама, деци шта остане. Али, нисмо се ми љутили, нама је било драго, знали смо и тада да чинимо велико дело. Нажалост, оно је било заборављено све до данас, када су Прањани опет добили крила... Овако је за
