Зашто и када браним десницу
Данас 16.10.2020 | Пише: Александар Дикић
Замислите да Устав Србије почиње речима: „Ми, српски народ и сви грађани Србије, они који верују да је Бог извор истине, правде, доброте и лепоте, као и они који не дела таква уверења, поштујемо своје претке, њихову борбу за независност која је постигнута уз велике жртве, за нашу културу која је укорењена у хришћанском наслеђу!“
Ако је ово исувише клерикално, можда би следећа варијација на исту тему била прихватљивија. „У име Светог Тројства, из којег све потиче и коме су у завршници сва дела људи и државе упућена, Ми, народ Србије, покорно свесни своје обавезе према нашем Господу Исусу Христу, који је био уз наше претке вековима уназад, доносимо овај Устав!“ Превентивно би се већ у првим параграфима дефинисао статус православне Цркве и њене улоге у држави и друштву. „Преовлађујућа
