Хајле Селасије, Африка и растафаријанци: Како је Селасије постао „цар Африке и Азије"
Пре тачно 90 година Хајле Селасије крунисан је за цара у Етиопији, а историја га памти као диктатора, али и борца за права Афроамериканаца и Титовог савезника.
Африка пре тачно 90 година. Готово целокупни континент је колонизован, а главни колонизатори били су Италија, Француска и Велика Британија.
У исто време, помпезно и са бројним свечаностима усред Африке, крунисан је цар Етиопије.
Тог 2. новембра 1930. цар у Етиопији постао је - Хајле Селасије, који је исте године изабран за личност године америчког магазина Тајм.
„Невероватно је да су европске земље у исто време владале афричким континентом, а у Етиопији су подржале Хајле Селасија и дошле на његово крунисање&qуот;, каже за ББЦ Немања Радоњић, историчар из Института за новију историју Србије.
„Етиопија је у том тренутку била једина независна земља у Африци, поред Либерије&qуот;.
- Како су архитекте из Југославије градиле Африку
- Реге проглашен за светско културно благо
- Страни студенти у Србији: Повратак несврстаних
Хајле Селасије није био тек једини Етиопљанин кога су колонизатори подржали - био је и „црни Месија&qуот; који се бори за спас Африканаца у свету и лик око којег је настао чувени покрет и религија - растафаријанство.
За српског музичара Ивана Којића Којота је прича о Хајле Селасију „бајка о лику и свету који више не постоји&qуот;.
На све то, успео је да буде и један од највећих политичких пријатеља Јосипа Броза Тита.
Црни Месија и дредови
„Обукао сам бијелу капицу и црвени шал, учитељ је рекао, долази нам цар. Хајле Селасије, цар Африке и Азије&qуот;.
Овако је о афричком цару крајем 1980-их певао Елвис Ј. Куртовић, босанскохерцеговачки музичар, а песма се после нашла и на албуму групе Забрањено пушење.
На другом крају света и пола века раније, Селасије је у Етиопији постао цар у доба расних подела и позног колонијализма у Африци.
„Селасије је био син даљег рођака претходног етиопијског цара Менелика, али је кроз борбу са другим наследницима успео да дође на власт&qуот;, каже Радоњић.
„У првим годинама власти урадио је много на модернизацији Етиопије и стварању првог устава. Искористио је све што су му, поготово током Хладног рата САД и СССР, нудили из међународне заједнице&qуот;.
Селасије је, каже Радоњић, стицајем околности, али и сопстеним одлукама, убрзо постао родоначелник покрета за права Африканаца.
„Проширио је власт на такозвани црни Атлантик, а црначко становништво је видело у њему успешан модел за еманципацију и већу слободу&qуот;, додаје он.
На његовим идејама и по његовом имену настаје и растафаријански покрет јер је Селасије пре него што је преузео власт био обласни управник, што се у Србији може поредити са војводом, а у Етиопији се ова титула називала - рас.
„Царево право име је било Тафари Маконен, а када се оно дода на титулу рас, настаје кованица растафаријанац&qуот;, објашњава Радоњић.
„То је покрет који се базира суштински на библијској причи о Месији који ће доћи. Тако су Селасија сматрали црним Месијом, а постојао је и мит да су чланови његове породице директни потомци Соломона&qуот;.
Растафаријански покрет проширио се и на Јамајци и у Америци, а укорењен је у јудеохришћанској традицији.
„Селасије и већина становника Етиопије су православни хришћани, а покрет је настао као комбинација друштвене и религијске тежње да се Африканци удаље од белачких култова колонизатора и протестантске религије коју су доносили&qуот;, објашњава историчар.
Елвис Ј. Куртовић пева како су „због њега расте зарасли у красте&qуот;.
„Дредови и култ пушења марихуане, по чему најчешће препознајемо растафаријански култ, заправо нису кључне ствари&qуот;, каже историчар.
Ко су растафаријанци
ББЦ религије
Растафаријанство је покрет, религија или начин живота који је настао као одговор на колонијализацију Африке од Европљана.
Европске земље су становнике Африке претвориле у робове, а многи су слати широм свега као заробљеници. Управо ова места заточеништва називана су Вавилон.
Међутим, растафаријанци верују да се тлачење Африканаца завршава у Вавилону и да ће се сви ускоро вратити у Етиопију.
Покрет је основан на Јамајци током 1930-их, након пророчанства Маркуса Гарвија, црног политичког лидера. Гарви је водио организацију познату као Удружење за побољшање живота црнаца, чија је намера била да уједини црно становништво са њиховом земљом порекла.
Гарви је проповедао: „Погледајте Африку где ће црни краљ бити крунисан, он ће нас окупити&qуот;. Ова изјава постала је темељ покрета.
Баш у том тренутку је Хајле Селасије крунисан у Етиопији. Растафаријанци су овај догађај видели као испуњење Гарвијевог пророчанства, па је покрет добио назив по њему.
Растафаријанци Хајле Селасија сматрају црним месијом. Он је фигура спасења и верује се да ће ослободити црнце од белаца, као и да ће их вратити у њихову домовину - Африку.
Верује се да је први огранак 1935. године на Јамајци основао Леонард П. Ховел, који је проповедао да је Хајле Селасије божанство.
Како се религија ширила средином 20. века, многе расте су на обалама Јамајке чекале бродове који су ишли за Африку.
Хајле Селасије је 1966. године посетио је Јамајку, где су га одушевљено дочекали.
Развој реге музике током овог периода је омогућио додатно ширење идеје растафаријанства, а томе је највише добринео музичар Боб Марли.
„Реге је унео раста покрет у културну сферу и одједном су људи желели да сазнају све о музици, молитви и опсесивном пушењу марихуане&qуот;, написали су рок критичари Стивен Дејвис и Питер Симон.
Многи растафаријанци су били забринути да ће реге комерцијализовати религију.
Ко може да буде раста
Када су на Јамајци видели Немању Којића Којота, српског музичара и певача реге групе Еиесбурн, одмах су помислили да је он раста.
„Можда ће црни човек који ме види рећи да сам ја раста, али је растафаријанство мене више уметнички изградило током година и инспирисало моје погледе на свет&qуот;, каже Којот за ББЦ.
„Ја себи не бих дао право да се називам растом, ми као Европљани можемо то само да пратимо и да духовно будемо инспирисани&qуот;.
Каже да растафаријанску религију многи описују „само као борбу црних људи за еманципацију&qуот;.
„То је површно гледање на свет&qуот;, мисли Којот.
„Други аспект је духовни и није ограничен само на афричку дијаспору на Карибима. Много људи је прихватило ту животну филозофију широм света&qуот;.
Исхрана која се састоји од органских производа, али и прихватање Библије као животне путање - за Којота су најбитније што растафаријанство доноси.
„Растамани читају псалме Давидове да бисмо медитирали и комуницирали са светим духом. Читају и Песму над песмама која говори о љубави и породици, као и Откровење, у којем су описана дешавања која су и данас актуелна у свету&qуот;.
Иако конзервативни растафаријанци одбацују реге као део религије, Којот каже да је њега управо музика увела у покрет.
Он је 2009. године ишао у Етиопију као на ходочашће, а неколико пута био је и на Јамајци, где каже да узгајају марихуану без било каквих проблема.
„На Јамајци је марихуана декриминализована, а верујем да културолошке разлике међу државама и народима јесу пресудне за позитиван или негативан став према њој&qуот;, каже Којот.
Говор у Лиги народа и подршка Селасију
Чак три деценије пре него што је Мартин Лутер Кинг у САД одржао говор „И хаве а дреам&qуот; о расној равноправности, Селасије је у Лиги нација позвао свет да осуди националистички напад Италије на Етиопију.
Мусолини је 1935. године напао Етиопију у склопу фашистичке експанзије, а Селасије је морао да побегне у егзил у Велику Британију.
- Преминуо бивши председник Зимбабвеа Роберт Мугабе
- Нигеријке ризикују затвор због филма о лезбејкама
- Ослобођено око 500 мушкараца и дечака из „куће ужаса&qуот; у Нигерији
Етиопија је била прва афричка земља чланица Лиге нација, а говор пред њеним представницима одржао је годину дана касније.
„Иако је говорио стране језике, Селасије је у Лиги нација, што је претеча данашњих Уједињених нација, говорио на матерњем језику о опасности од фашизма и расној равноправности&qуот;, каже Радоњић.
„Осим Аустрије, Мађарске и Албаније, осталих 50 делегата су га подржали, осудили напад Италије и увели јој санкције.
„То је тада била велика ствар, а о говору се писало и у југословенским медијима, у НИН-у и Политици&qуот;.
Селасије се затим уз помоћ британске војске бори против против Немаца и Италијана и ослобађа Етиопију.
Селасије и Тито - Трећи пут
Хајле Селасије био је први афрички лидер који је посетио СФР Југославију након сукоба са Информбироом и СССР-ом. Односи две земље почели су 1954. године.
„То је био чудан склоп - цар сарађује са комунистичким лидерима, неколико година након што су они протерали свог 'цара' из Југославије&qуот;, каже Радоњић, који брани докторат на тему Африка у Југославији од 1945. до 1991. године.
„Али Селасију и Титу то изгледа није сметало и у својим говорима су најчешће истицали борбу за независност, слободу, против фашизма, али и за модернизацију без подређивања било коме&qуот;.
Од половине 1950-их година се Југославија нашла суочена са опасношћу да јој претње стижу са свих страна, мисли Драган Богетић, истраживач Института за савремену историју.
„Прво је претња стигла са Истока, а онда се показало да ни сарадња са Западом није идеално решење&qуот;, каже за ББЦ Богетић, који се у својим радовима бавио и политиком Покрета несврстаних.
„Испоставило се да земља трага за трећим путем, на којем је у том тренутку била и Етиопија.
„Тако су Тито и Селасије постали саиграчи у истом политичком тиму&qуот;.
Тако су, каже Богетић, Тито и Селасије дошли у ситуацију да буду политички пријатељи „иако се знало да је Титу као комунистичком лидеру монархија нешто јако мрско&qуот;.
„За Покрет несврстаних јако је била битна и чињеница да је Етиопија једна од првих земаља која је указала на опасност од фашизма и нацизма&qуот;.
Две земље су, каже историчар Радоњић, користиле једна другу на различите начине током Хладног рата.
„Етиопија дуго није имала луку и то је била политичка игра моћи. Онда је одлучено да је изграде Југословени, да би тај посао урадио неко неутралан&qуот;, објашњава он.
„Леон Гершковић, професор на Загребачком универзитету, био је један од твораца другог етиопљанског устава. Он је на њему радио са америчким експертима&qуот;.
Такође, југословенски лекари су масовно одлазили у Адис Абебу да буду директори болница, додаје.
Сарадња није била само на политичком нивоу, већ су и на културном и економском јер су организоване масовне студентске размене, а отваране су и заједничке компаније, каже Радоњић.
„Диван човјек омиљеног лика&qуот;
Међутим, Хајле Селасије је такође био оптуживан за кршења људских права у Етиопији и ауторитарну владавину.
Селасија је 1974. година збацила револуција коју су организовали образовани официри у земљи, који су називали дерговима.
„Тито је увек био врло прагматичан, па када је уочио да наступају велики проблеми и да је Еритреја хтела да се одвоји од Етиопије, у својим говорима направио је заокрет.
„Говорио је како је велики проблем да у некој земљи цар буде толико богат, а да становништво умире од глади&qуот;, каже Богетић.
„После револуције, Југославија се брзо снашла јер су дергови одабрали лењинистички приступ власти&qуот;.
Тито је, каже Радоњић, тада рекао да је „власт ствар етиопљанског народа&qуот;.
- Подељена сећања на Тита и Југославију
- У једном лустеру се крије судбина целе Југославије
- Како је Тито водио битку са вариолом вером
Након смрти цара, али и Тита, односи две земље су промењени.
Селасија у песми Елвис Ј. Куртовић опева као „дивног човјека омиљеног лика&qуот;, али Радоњић каже да је позадина мало другачија.
„У том тренутку краја 1980-их, Селасије је већ стрељан, а кључна реч у Југославији је криза. Музичари почињу креативно да критикују спољну политику земље&qуот;, додаје он.
„Песма делује као ода пријатељству и срећи, а заправо показује иронију и борбу против диктаторских режима&qуот;.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 11.02.2020)
