Климатске промене и технологија: Како би изгледало да добијемо јефтину енергију
Ајфон је променио мобилне телефоне за само десет година. Може ли зелена енергија да доживи сличну револуцију?
Ово вероватно читате на телефону. Ако не, извадите га из џепа и погледајте га.
Реч је о паметном телефону, зар не? Помислите само колико га често користите и на све оне корисне ствари у којима вам помаже.
Е сад се само присетите колико је времена прошло откако сте купили први паметни телефон?
Десетак година, највероватније мало мање. Није много. А опет таквих телефона има свуда: буквално свако, свако има један и користи га сатима сваки дан.
То показује колико брзо може да се запати нова технологија.
- Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич
- Шест ствари које нестају због климатских промена
- Атенборо упозорава да је наступила „климатска криза“
Оригинални ајфон (иПхоне) пуштен је у промет тек 2007. године и - колико год бизарно данас изгледало - у то време се није сматрао револуционарним.
Погледајте само ову насловницу часописа Форбс објављену девет месеци након што је лансиран ајфон.
хттпс://твиттер.цом/микко/статус/929740438294204416?реф_срц=твсрц%5Етфв%7Цтвцамп%5Етвеетембед%7Цтвтерм%5Е929740438294204416%7Цтвгр%5Есхаре_3%2Ццонтаинерцлицк_1&амп;реф_урл=хттпс%3А%2Ф%2Фнокиамоб.нет%2Ф2017%2Ф11%2Ф12%2Ффорбес-ин-2007-цан-анионе-цатцх-нокиа%2Ф
И Форбс у томе није био усамљен.
Ајфон је био „само још један такмичар у већ веома прометном простору&qуот;, према речима шефа компаније која је правила блекберије.
Сећате ли се њих?
Не само да су паметни телефони прегазили све друге телефонске технологије, већ су окренили наглавачке десетине других професија.
„Убили&qуот; су фото-апарат и омогућили успон друштвеним мрежама и дејтинг апликацијама. Десетковали су традиционалну такси службу.
Какве то везе има са енергијом?
Лако је са накнадном памећу видети зашто је нека нова технологија била толико трансформативна, али је много теже унапред предвидети како ће утицати на свет.
Што ме доводи до зелене технологије - турбина на ветар, електричних возила, соларних панела и акумулатора, томе сличном.
Ако и даље мислите да ће усвајање свих ових нових технологија бити скупа мука, грдно се варате.
Зелена технологија налази се на прекретници одакле би могла да узлети - баш као што је то својевремено учинио паметни телефон.
И, баш као и паметни телефон, могла би да доведе до револуције у томе како радимо ствари, не само како стварамо енергију.
Зашто је, дакле, паметни телефон прошао толико добро?
Његов успех своди са на јединствено укрштање технологија.
Први пут су тачскринови, батерије, мреже података, компактни компјутерски чипови, микро-сензори и још много тога постали јефтини, поуздани и довољно ситни да паметни телефон од 600 долара буде могућ.
И како је потражња за паметним телефонима расла, произвођачи су учили како да ту технологију учине још јефтинијом и бољом.
Нешто слично тренутно се дешава са зеленом технологијом.
После вишегодишњег развоја, она постаје све јефтинија и ефикаснија.
Погледајте видео: Човек који је енергију ветра довео на виши ниво
Најбољи светски системи соларне енергије сад су „најјефтинији извори електричне енергије у историји&qуот;, саопштила је овог месеца Међународна енергетска агенција (ИЕА) која анализира енергетска тржишта.
„Обновљива енергија ће вероватно ући у енергетски систем брже него било које гориво у историји&qуот;, предвиђа Спенсер Дејл, главни економиста нафтног гиганта БП.
А БП је новцем стао иза његових изјава.
Та фирма се обавезала да ће смањити производњу нафте и гаса за 40 одсто у наредних 10 година и уместо тога улагати у развој послова са ниском емисијом угљеника.
Истовремено је британски премијер Борис Џонсон најавио улагање вредно 160 милиона фунти у развој ветропаркова, са циљем да више од половине британске потражње за електричном енергијом до 2030. године буде покривено из енергије ветра.
Добро сте прочитали - улагање у приобалски ветар износиће свега 160 милиона фунти, док нова нуклеарна електрана у Хинкли Поинту, у Сомерсету, кошта најмање 22,5 милијарди.
Како је могуће да је енергија ветра толико јефтина? Зато што британска влада неће плаћати нове турбине на ветар већ ће то чинити приватни сектор.
У Великој Британији, приобалски ветар ускоро ће постати профитабилан без државних субвенција.
И заиста, градитељи ће ускоро можда морати да плаћају приступ нашем континенталном прагу.
Помислите само шта то значи.
Владе више неће морати да нуде подстицаје компанијама да би градиле нову технологију за обновљиву енергију, већ ће оне плаћати нама за привилегију да то чине.
Али то је само почетак.
Шта ће се десити кад се читав свет заиста обавеже на смањење емисије угљеника?
Европска унија се већ обавезала на план по ком ће уложити више од једне милијарде евра у подстицаје за зелену енергију.
Кина тврди да је такође за то.
На заседању Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку овог месеца, кинески председник Си Ђинпинг дао је безусловно обећање да ће Кина смањити емисију уљеника на нето нулу до 2060. године.
Јапан и Јужна Кореја су се ове недеље обавезали на нулту нето емисију до 2050. године, а Џозеф Бајден, који је недавно победио на америчким председничким изборима, има сличне амбициозне планове за смањење емисије угљеника.
И Бајден и ЕУ упозорили су да ће увести таксе како би кажњавали земље које нису смањиле емисију, него дозвољавају продају производа који емитују превише угљеника.
То ће бити снажан подстицај остатку света да следи њихов пример.
Али чак и ако то не учине, имаћемо Америку, Кину и Европу - пола светске емисије и више од половине светског БДП-а - обавезане да ће смањити емисију угљеника.
То значи још више улагања у ветар, соларну енергију, акумулаторе, електричне аутомобиле, електролизу, хватање и складиштење угљеника и сваку другу зелену технологију која вам падне на памет.
Баш као и са паметним телефонима, то постаје зачарани круг.
Погледајте видео: Да ли су електрични аутомобили заиста „зелени&qуот;?
Кривуља учења
„Оно што смо до сада виђали зове се кривуља учења&qуот;, каже Спенсер Дејл.
„Што више производите нешто, бољи сте у производњи тога.&qуот;
Како се количина соларног и капацитета ветра удвостручила, па је још једном удвостручена, трошкови су постојано опадали - што је документовао заговорник чисте технологије Рамез Нам.
„А у овом тренутку чини се да нема никаквих назнака да та крива учења сплашњава&qуот;, каже Дејл.
Ако је он у праву, онда ће трошкови наставити да падају, начинивши обновљиву енергију све конкурентнијом, што ће заузврат довести до више улагања и више технологије обновљиве енергије.
Схватили сте поенту.
Изведимо сада један мисаони експеримент.
Велики изазов у вези с обновљивом енергијом је оно што у овом послу зову „испрекидана производња&qуот; - чињеница да не добијате никакву енергију уколико сунце не сија или ветар не дува.
То је велики проблем. Нико не жели да му нестане струја.
Погледајте видео: Први електрични фића из Северне Македоније
РетхинкКС, америчка експертска група специјализована за отворена размишљања о будућности разних пословних области, наводи да морамо да променимо читав наш ментални склоп у вези с тим како се генерише енергија.
Навикли смо се да се бринемо о трошковима премашивања капацитета - произвођења више енергије него што нам је потребно.
То је зато што је гориво које се користи за генерисање енергије скупо.
Код обновљивих извора енергије није тако. Једном кад их изградите, енергија коју генеришу из ветра или сунчеве светлости стиже нам буквално бесплатно.
РетхинкКС истиче да ће то за енергију учинити исто што су интернет и паметни телефони урадили за податке.
Пре тридесет година постојао је уграђени физички трошак сваког одштампаног дневног листа или сликане фотографије.
Сад кад је све дигитално, једино ограничење за то колико читамо или колико слика постављамо на Инстаграм је број сати у нашем дану.
РетхинкКС тврди да уместо да просто заменимо постојећа постројења за производњу фосилног горива соларним и постројењима на ветар - и онда бринемо о трошковима попуњавања тих великих рупа испрекидане производње - треба само да градимо све више и више и више соларних и постројења на ветар, можда чак неколико пута више од капацитета постојеће електричне мреже.
Не заборавите, што их више градимо, то су они јефтинији.
Док год их развучемо по довољно широкој области, увек ћемо имати енергије.
А оно мало преосталих рупа можемо да попуњавамо акумулаторима или другим електранама.
И ево у чему је суштина. По сунчаним и ветровитим данима имаћемо огроман вишак електричне енергије практично ни за какве додатне трошкове.
Шта можете да учините с огромном количином јефтине енергије?
Свакако ћете желети да је искористите за прављење још турбина на ветар и соларних панела.
Али шта је с електролизом воде ради производње водоника који може да греје домове, омогућује погон за камионе и бродове или прави челик?
Можете да напајате машине да извлаче угљен диоксид из атмосфере.
А шта је с постројењем које ће правити авионско гориво са нула нето угљеника из тог водника и угљен диоксида?
Или постројењем за десалинизацију како би се наводњавале пустиње?
РетхинкКС чак сугерише да би вишак енергије могао да се користи за рударење криптовалута.
Поента је у следећем: трошкови енергије кључно су ограничење за буквално све што радимо.
И тако ће се највероватније појавити нове индустријске гране које ће искористити то изобиље енергије.
Оне ће очигледно морати да плате нешто за то благо, а то ће значити да ће енергија која греје ваш чајник и пуни ваша електрична кола такође постати јефтинија.
- Електрична возила далеко од српских путева
- Зашто волимо и мрзимо електричне тротинете
- Шта (ни)смо урадили да сачувамо планету
Свет могућности мале емисије угљеника
Наравно, још смо далеко од ове утопије.
Сва је прилика да се ова визија неограничене, практично бесплатне енергије неће остварити - бар не у десетогодишњем временском оквиру као што неки предвиђају.
Пуки физички захтеви изградње толико нове инфраструктуре значи да ће бити потребно време да би се успоставили ланци добављања неопходних материјала, а могло би да буде ограничења и у томе колико соларне и енергије ветра неке земље могу да произведу.
Али главна поента и даље стоји: на делу су моћне силе које смањују трошкове технологија обновљиве енергије и изврћу наглавачке традиционални наратив о декарбонизацији.
Супротно ономе што нам се обично говори, пребацивање на енергију ниске емисије угљеника не мора да буде тегобна обавеза која ће нас осиромашити и учинити нам животе мање узбудљивим.
Уместо тога, она би могла да нам отвори читав свет нових могућности, нових послова и начина зарађивања за живот.
И, штавише, све би то могло да се деси прилично ускоро.
Спенсер Дејл цитира еминентног немачког економисту Рудија Дорнбуша који је рекао: „У економији, стварима треба дуже да се десе него што сте мислили, а онда се дешавају брже него што сте мислили да могу.&qуот;
А ако не верујете у то, само помислите на све оне промене које је ваш паметни телефон омогућио свету.
Пратите Џастина на Твитеру.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 11.10.2020)
