Србија и борба против корупције: Стил живота, бизнис модел или проблем који уништава друштво
Чак 84 одсто испитаника Србије каже да не би ни пријавило корупцију, показују истраживања.
„Колико бомбоњера и ружа сам добила од родитеља, могла сам до сада да отворим цвећару&qуот;, каже за ББЦ на српском Ивана Раденковић учитељица у основној школи у Београду.
Она свакако није једина међу запосленима у јавном сектору који се по истеку радног времена кући понекад враћају носећи у кесама различите дарове.
„А ја чак ни не једем слаткише&qуот;, смеје се Раденковић.
Истраживања показују да становници Србије унапред имају претпоставку да неће моћи да дођу до онога што желе уколико неког не подмите, без обзира што би посао могли да заврше и без „подмазивања&qуот;, кажу из организације Транспарентност Србија.
- Корупција у Србији у 100 и 300 речи
- Здравство легло корупције, сматрају грађани Србије
- Корупција у Србији: „Не можеш да исправљаш систем ако ти нешто треба“
У извештају Транспаренси Интернашнал (Транспаренци Интернационал) о перцепцији корупције, Србија се на листи од 180 земаља, са сакупљених 39 бодова, налази на 91. позицији.
Земље које имају мање од 50 бодова сврстане су у земље раширене корпуције.
Чак 84 одсто грађана Србије каже да не би ни пријавило корупцију, подаци су америчке Агенције за међународни развој.
'Кад дарујете цара то није корупција, то је поштовање'
„Постоји велики број ситуација где људи, свесно или не, улазе у однос корупције где им нико није тражио нити их питао за корупцију&qуот;, за ББЦ на српском каже програмски директор организације Транспарентност Србија Немања Ненадић.
Овај феномен беспотребног подмићивања је много чешће последица културолошког образца једног друштва него његовог географског положаја.
„Или његове аутократске структуре власти&qуот;, мишљења је економиста Владимир Глигоров који каже да велики број људи у многим земљама не види даривање као корупцију.
„То се гледа као размена поклона или чин поштовања. Када дарујете цара то није корупција него израз поштовања.
„То је врло стари облик успостављеног односа, али он јесте корупција и подмићивање&qуот;, каже Глигоров за ББЦ на српском.
- Хоће ли Србија најзад добити закон о пореклу имовине функционера
- Сазнајте колико сте корумпирани
- (Не) плаћање пореза и „невидљиве&qуот; измене Кривичног закона
Међутим, каже, не може се искоренити склоност људи да једни другима дају поклоне.
„На пример, ако дођете код лекара и дате му флашу вискија после операције, то се не доживљава као мито, то се разуме као захвалница&qуот;, каже Глигоров.
Он додаје да таква пракса ипак није уобичајна у друштвима у којима постоји приватно осигурање:
„Када имате приватна осигурања, ви просто немате тај осећај ни потребу да се додатно захвалите вашем доктору или полицајцу.
„Али тамо где имате редове имате и потенцијалну корупцију.&qуот;
Земља раширене корупције
На перцепцију корупције у Србији у највећој мери утиче, сматрају стручњаци, неразрешени случајеви и афере, као и нетранспарентност рада државних органа.
Спорних 24 стана који се доводе у везу са министром финансија Синишом Малим, афере лажних диплома, случај фирме брата премијерке Ане Брнабић „Асеко&qуот;, „Јовањица&qуот; и многе друге које се као на траци ређају из дана у дан доприносе порасту перцепције корупције, слажу се стручњаци.
„То веома утиче на грађане. На тај начин људи стичу утисак да корупције има више.
„Поред тога, ми можемо да видимо да државни органи немају одговор на те афере, што се види из тога да немамо судске епилоге&qуот;, каже Ненадић.
Општа је оцена посматрача да институције Србије нису испуниле циљеве постављене у антикорупцијској стратегији 2013. - 2018, као и у Акционом плану за сузбијање корупције који се нашао у поглављу 23 у преговорима са Европском унијом.
Иако најављена, нова антикорупцијска стратегија државе не очекује се ускоро.
„То је планирано, али ни изблиза није на видику, нико на њој није ни почео да ради. Нема назнака када би могла да буде донесена&qуот;, каже Ненадић.
'Интерни ценовник на царини'
Према подацима УСАИД-а, тек 47 одсто грађана Србије сматра да корупција погађа њихове личне животе, а половина испитаника не би пријавила кад би им службено лице тражило мито.
У овај тренд се уклапа и прича Јована* који је годинама радио као шпедитер.
Он за ББЦ на српском објашњава до које се мере између шпедитера и цариника развио нелегални, коруптивни бизнис модел на царињењу аутомобила, и како никоме није пало на памет да све то пријави.
„Долазиш код шпедитера јер не можеш сам да цариниш аутомобил. Ја као шпедитер папире носим на царину, и ту сада иде - од завођење предмета, до тога да на крају цариник прегледа аутомобил.
„Да би се процес убрзао, да муштерије не би плаћале пуну цену, али и да нико не би закерао око исправности аутомобила, ми смо развили, да тако кажем, интерни ценовник&qуот;, каже.
А тај интерни ценовник, према његовим речима, изгледа овако: за завођење предмета 10, декларација 20 и преглед аутомобила 50 евра.
„После се између цариника и шпедитера деле паре и тако сваке недеље. То је био као бизнис модел&qуот;, каже Јован К.
Запослени су знали шта се догађа, али ниједан случај корупције није пријављен полицији.
„Није било разлога, свима је овако било боље. И цариницима и шпедитерима и људима чији су се аутомобили царинили.
„Брже су добијали папире и јефтиније плаћали услугу. Једино држава није добијала део&qуот; каже он.
ББЦ на српском је покушао да добије одговор на ове тврдње од надлежних институција, али до објављивања овог текста, реакције није било.
Међутим, у последњих неколико година у неколико заједничких акција МУП Србије и Управе царине ухапшено је више десетина радника царине који су, како се терете оптужбама, оштетили буџет Србије за више милиона евра.
Велики број пријава буде одбачен
Републичка јавна тужитељка Загорка Доловац је у недавном интервјуу недељнику НИН рекла да су посебна јавна тужилаштва обрадила више од 24.000 поднетих пријава за мито и корупцију.
„То је можда тачно, али велики број пријава је одбачен зато што странке пријављују незадовољне радом судија, а не зато што стварно пријављују корупцију&qуот;, каже Немања Ненадић.
Разлог зашто је тако мали број пријава којим се заиста упозорава на корупцију, оцењује Ненадић, може да буде што су грађани прилично склони да ситуације које јесу корупција не подведу под ту категорију.
„На пример коришћење контаката за за добијање услуга. То, на пример, не виде као вид подмићивања&qуот;, каже Ненадић.
Шта каже министарство правде
Министарство правде Републике Србије саопштило је да су од марта 2018. до јула 2020. године против 24.013 људи поднете кривичне пријаве због корупције.
Међу њима има функционера локалних самоуправа, директора јавних предузећа, као и функционера републичких органа власти.
У том периоду, наводе, изречено је 1.295 осуђујућих пресуда.
У саопштењу се тврди да је Влада показала „јасну политичкув вољу&qуот; у борби против корупције и подсећа да је претходних година усвојено више антикопупцијских закона.
Шта каже Европа
Србија не стоји добро када је реч о борби против корупције, које је и део посебног поглавља у преговорима са Европском унијом.
У извештају објављеном крајем новембра 2020. године, Антикорупцијско тело Савета Европе (ГРЕКО) сврстало је Србију у групу земаља чији извештај о борби против корупције није задовољавајући.
„Глобално незадовољавајућа&qуот;, оцена је антикорупцијског тела Савета Европе.
Глобално незадовољавајуће су оне земље које нису испуниле све или нису испуниле неке од препорука ове институције.
Србија није испунила већину препорука које је то тело дало још пре пет година, а које се углавном односе на независност правосуђа, наведено је у најновијем извештају.
Од укупно 13 препорука које је ГРЕКО Србији дао још 2015. године, до данас су у потпуности испуњене само две - доношење Закона о лобирању и јачање улоге Агенције за спречавање корупције.
Између осталих, нису испуњене препоруке о начину избора чланови Високог савета судства и Државног већа тужилаца, а како би се елиминисао политички утицај, као ни дефинисање јасних правила када је сукоб интереса судија, тужилаца и народних посланика у питању.
Јуен Јуен Анг, професорка политичких наука на универзитету у Мичигену сматра да постоје четири типа корупције - од ситне крађе преко подмићивања званичника за брже добијање дозволе за, на пример, отварање кафића, до проневере.
Коначно, ту је корупциј која укључује људе у врху власти који издају дозволе капиталистима за извођење великих пројекта, пише Анг у књизи „Златно доба Кине: парадокс економског бума и корупције&qуот;.
Четврта грана корупције, она која укључује спрегу власти и капиталиста, може да буде пожељна за развој економије једне земље, закључује она.
„Постоји та теза одавно, није то ново, да корупција може да буде од помоћи за државу&qуот;, каже Ненадић.
Он објашњава „да се та теза односи на ситуације када је регулатива у некој земљи превише ригидна и када кочи развој економије&qуот;.
„И онда се кроз корупцију савладавају бирократске препреке&qуот;, додаје Ненадић.
Сличног мишљења је и економиста Владимир Глигоров.
„Има система, попут државно социјалистичких, где нисте могли да урадите ништа ако неког не корумпирате.
„У тим такозваним аутократским, строго регулисаним системима или фашистичким системима, у ствари, користите подмићивање на начин да створите добро утемељење за даљи развој&qуот;, каже Глигоров.
Перцепција корпуције
Овогодишњи индекс перцепције корупције показује да је она и даље велики проблем Србије.
У извештају међународне организације Транспаренси Интерншнал, Србија се од 180 земаља налази на 91. месту.
Од земаља у окружењу боље су од Србије рангиране Бугарска, Румунија, Црна Гора, Хрватска и Словенија.
На врху листе земаља са најмањом перцепцијом корупције су Нови Зеланд, Данска, Финска и Шведска.
Перцепција корупције је мања у земљама где не постоји никаква слобода медија и где до грађана не стижу никакве информације&qуот;, каже Ненадић.
„Овде ипак има информација које долазе до грађана и то појачава утисак о корупцији.
Независни медији врло често указују јавности на афере које долазе са врха власти, али са друге стране, таблоидима су пуна уста о корупцији опозиционих политичара.
У суштини, сви стално причају о корупцији, примећује Ненадић.
Он истиче да то, наравно, не значи да би требало укинути медије.
„Можда да, уколико желимо да смањимо перцепцију корупције.
„Али, циљ је супротставити се корупцији, а не перцепцији корупције&qуот;, поручује Ненадић.
*име познато редакцији
Овај текст је ажуриран 9. децембра у 17.50
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 12.09.2020)













