Ватикански споменар
Данас 11.12.2020 | Пише: Златко Паковић
Током последње проповеди коју је посветио најчистијој тајни свете молитве „Оче наш“, баш док је изговарао, сада већ чувене речи, да од молитве истинског хришћанина дрхти и сама смрт, папа Фрања Први је почео да се порађа.
Није то метафора! Папа је, на Тргу светог Петра, пред највернијима, родио здравог мушкарчића. Многи су у страви тад повикали: „Чудо!“ Они присебнији говорили су: „Последњи су дани!“ Можда су доиста ово последњи дани (а кад нису?), последњи дани једног социјалног понашања које траје већ најмање две и по, три хиљаде година. Владајућа пандемија мења не само тренутно, накратко, навике, него и помисли, и то трајно, а с помислима обликује друкчије и хтења. Призор
