Отворено писмо мом другу Бошку Обрадовићу
Данас 16.12.2020 | Пише: Синиша Бољановић
„Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видјело изићи.“ (Јеванђеље по Луки)
Драги Бошко, Да се Христос родио оне године када смо се ти и ја први пут срели, сад би се полако припремао за своју мисију. Хоћу да кажем – било је давно, тако рећи пре Христа; упознали смо се у некој од предаваоница Филолошког факултета, постали смо добре колеге, али никада истински френдови. Ја сам те јесени из војничких чизама жуљевитим панонским стопалима поново ушао у „старке“ и учио да ходам балканским улицама Београда, а ти си већ тада, сјуривши се
