Свемир и имена: Зашто само 26 жена има свој кратер на Месецу

Месец има хиљаде кратера, али да ли сте знали да су неки од њих названи по стварним личностима?

Е, па 1.577 ових лунарних кратера добило је име по прослављеним научницима, инжењерима и истраживачима… али само 26 њих названи су по стварним женама.

Позабавићемо се мало подробније питањем ко су те жене и зашто их има толико мало.

• Србин који је послао човека на Месец
• Какве везе имају општина Језеро у Босни и слетање Насине летелице на Марс
• Како изгледа шетња по Месецу

Ко има кратере назване по себи?

Већина кратера названа је по људима из стварног живота који су оставили трага као научници и филозофи - али су ту и неки богови и богиње, као и митолошка створења.

Платон (филозоф), Галилео Галилеј (астроном) и сер Исак Њутн (математичар) само су неки истакнути мислиоци овековечени са по кратером.

Као изузетак, чак је и славни музичар Џон Ленон добио властити кратер у области познатој као Лакус Сомниорум илити „Језеро снова&qуот;, на ономе што је познато као Земаљска страна Месеца (зато што је увек видљива са Земље).

Али морали бисте да спроведете исцрпно истраживање пре него што пронађете жену почаствовану на овај начин, јер је мање од 2 одсто лунарних кратера добило име по научницама.

И, штавише, скоро сви „женски&qуот; кратери лоцирани су на другој страни Месеца, ван видокруга Земље.

Ко бира имена?

„Међународна астрономска унија (ИАУ) задужена је за одобравање имена астрономских ствари још од 1919. године; али нека имена на Месецу датирају још из времена не тако дуго након што је Галилео Галилеј начинио предивне цртеже месечевих обележја које је видео кроз свој телескоп 1610. године&qуот;, каже Меган Донахју, председница Америчког астрономског друштва.

„Италијански астроном Ђовани Ричоли је 1651. године био прва особа која је почела да даје имена обележјима Месеца&qуот;, објашњава докторка Тајаба Зафар, астрономкиња из Пакистана, која је сада више предавачица у Аустралијском астрономском оптичком центру.

„Рецимо само да је Ричоли назвао кратер по себи, али од 147 које је назвао по другима, само два су била названа по женама, а једна од њих можда чак никад није ни постојала: Хипатија је била стварна, али Света Катарина од Александрије можда и није&qуот;, додаје професорка Донахју.

У вековима који су уследили, обележја су добијала имена како су била откривана, углавном славећи рад мушких научника и историјских личности, зато што „у то време женама често није било доступно формално образовање и обука&qуот;, каже докторка Зафар.

Понекад праћење ко је све именован на Месецу постаје збуњујуће и бројке делују опречно.

Штавише, ако погледате лунарни атлас, пронаћи ћете укупно 1.608 именованих кратера, али од њих је „само 1.577 названих по стварним личностима.

И иако је број женских имена за мале кратере од посебне важности 38, број лунарних кратера названих по конкретним научницама, инжењеркама или истраживачицама је 26&qуот;, према ИАУ.

• Американци до 2024. шаљу прву жену на Месец
• Ако желите на Месец јавите се овом милијардеру
• Лепота свемира од које застаје дах - у фотографијама

Зашто их је толико мало названо по женама?

Двадесети век је донео манију за месецом која је кулминирала од краја педесетих до раних седамдесетих (са САД и Совјетским Савезом који су се утркивали ко ће пре стићи до Месеца).

„Дошло је до мале пометње у именовању обележја на Месецу, тако да је 1973. године Међународна астрономска унија основала одбор да би у то унела мало реда&qуот;, каже астрономкиња Рита Шулц, председавајућа Номенклатуре планетарног система при ИАУ-у.

Одлучено је да ће обележја бити именована само ако се за тим укаже научна потреба.

„Стара имена ће бити задржана, али од тог тренутка надаље, да би ваше име доспело на Месец, морали сте да будете научник или поларни истраживач, или да будете покојни&qуот;, каже доктор Шулц.

Десило се још нешто што делимично објашњава зашто је родни јаз на месечевој површини толико истрајао: „првобитно је ИАЕ одлучила да ће обележја на Месецу добијати имена по мушкарцима, а они на Венери по женама&qуот;, додаје докторка Шулц.

Ова последња одлука више не стоји, али неравноправност је и даље присутна.

„У последњих 30 година само је седам кратера добило име по женама. Кад је основана ИАУ, мање од 2 одсто кратера било је названо по женама. Читав век касније, та цифра остаје иста&qуот;, каже докторка Зафар.

• Како је научник из Бечеја стигао до највећег телескопа на свету у Кини
• Шта нас чека на небу у 2021.
• У фотографијама: Ружичасти супер Месец осветлио ноћно небо

Зашто је то важно?

Да ли је, дакле, важно ако су кратери на Месецу названи по толико мало жена?

„Апсолутно!&qуот;, каже докторка Марица Сото Васкез, чилеанска астрономкиња која је у 25. години открила своју прву планету, а у 31. управо открила четврту.

„Ако желимо да више жена почне да се бави науком, видљивост је можда један од најважнијих фактора&qуот;, закључује она.

„Кад младе девојке размишљају о томе шта желе да студирају, морају да виде узоре који изгледају исто као оне.&qуот;

Докторка Сото Ваксез тренутно спроводи даља постдокторска истраживања на Универзитету Краљица Мери у Лондону и снажно се залаже за присуство жена у науци.

„Можда не постоји неко конкретан ко им говори: 'Не можете да будете научник зато што сте жена', али постоји мноштво малих порука које могу да оставе снажан утисак кад сте млади, као што је жеља да изаберете науку у школи, али ви не видите друге жене у одељењу или у уџбеницима&qуот;, додаје она.

Докторка Вики Чу, из Тајванске националне свемирске организације, такође би волела да види више жена на месечевој површини и слаже се да би видљивост помогла да се више жена подстакне на бављење науком: „То дефинитивно помаже, нарочито за ученице у средњим школама и на факултетском нивоу.&qуот;

„Прихватање и признање имају домино ефекат&qуот;, каже докторка Тајаба Зафар.

„Научна заједница мора да прихвати жене како би поставила пример друштву и да гаји инклузивно, позитивно и флексибилно радно окружење.&qуот;

Америчка свемирска агенција НАСА недавно је саопштила планове да се врати на Месец до 2024. године, и овај пут тамо шаље жену, заједно са мушкарцем, за прво слетање са људском посадом после 1972. године.

Присетимо се жена које имају кратер назван по њима

Валентина Терешкова (рођена у марту 1937. године)

„На Земљи се мушкарци и жене излажу истим ризицима. Зашто се онда не би излагали истим ризицима и у свемиру?&qуот;, изјавила је руска космонауткиња Валентина Терешкова, једина жива жена по којој је назван неки лунарни кратер због њених изузетних доприноса науци.

Терешкова је 1963. године ушла у историју кад је постала прва жена која је путовала у свемир.

Она је и дан-данас једина жена која је путовала у свемир сама, и најмлађа жена у свемиру (у то време је имала 26 година).

Након тога је она изјавила: „Једном кад сте били у свемиру, почињете да цените колико је Земља мала и крхка.&qуот;

Током њене мисије у свемирској капсули Восток 6, Терешкова је провела скоро три дана орбитирајући око Земље 48 пута.

„Свако ко је провео бар мало времена у свемиру волеће га до краја живота&qуот;, рекла је она.

Терешкова је жарко желела да добије још један задатак, али то је била њена прва и једина мисија.

Касније је рекла: „Пошто сам била једном у свемиру, жарко сам желела да идем поново. Али то се није десило.&qуот;

Уместо тога, Терешкова је пропутовала свет као амбасадорка совјетске науке и касније у животу постала политичарка и посланица у руској Државној думи.

„Човек не може да порекне велику улогу које су жене одиграле у светској заједници.

„Мој лет је био само још један подстицај да се тај женски допринос настави&qуот;, рекла је она.

Њен кратер се налази на другој страни Месеца, на западном ободу Московског мора.

Хипатија (умрла 415. године п.н.е.)

Хипатија је била математичарка, астрономкиња и филозофкиња рођена негде између 350. и 370. године п.н.е. у Александрији, кад је Египат био покрајина у Источном римском царству.

Сматра се првом познатом женом у историји која се професионално посветила науци, иако већина жена њеног времена није имала приступ образовању.

Њен отац Теон - астроном и управник славне Александријске библиотеке - постарао се да она учи од најбољих александријских научника.

Иако већина Хипатијиних научних радова није сачувана, савремени учењаци мисле да су сигурно били значајни, зато што се други аутори често позивају на њих.

Знамо да је написала Астрономски канон (трактат о астрономији), неколико астрономских табела и коментара на класичне текстове.

Али Хипатија је трагично скончала кад се замерила бискупу од Александрије и као последица тога страдала од хришћанске руље.

Скоро две хиљаде година касније, Хипатија је постала икона борбе за права жена и стални извор инспирације за феминистички покрет.

Ричоли је први пут назвао кратер по њој 1651. године, али је 1973. године ИАУ преселила име Хипатија на други мањи кратер југозападно од Мора спокојства.

То је и даље један од малог броја „женских&qуот; кратера на земаљској страни Месеца.

Антонија Каетана Де Паива Переира Маури (1866 -1952)

Антонија Каетана Де Паива Переира Маури, познатија просто као Антонија Маури, била је америчка астрономкиња, и једна од најбољих у својој генерацији.

Била је део „Харвардских компјутера&qуот;, групе астрономкиња и „људских компјутера&qуот; на Харвардској колеџској опсерваторији.

Маури је била прва особа која је проучавала двојне звезде, пар звезда које су толико близу једна другој да се са Земље не могу раздвојити голим оком.

Она је такође смислила систем за мерење спектра електромагнетне радијације звезда, који се и дан-данас користи у ИАУ.

Иако је Антонија Маури рођена у Њујорку, име је добила по баки са мајчине стране (Антонија Каетана Де Паива Переира Гарднер Дрејпер), ћерки португалског судског лекара који је побегао из Бразила да би избегао Наполеонове ратове.

После њене смрти у 86. години, ИАУ је дала име Маури кратеру поред Језера снова (Лакус Сомниорум), североисточно од ивице видљивог диска.

Калпана Чавла (1962 - 2003)

„Пут од снова до успеха постоји. Дабогда имали визију да га пронађете, храброст да крочите на њега и упорност да га пратите&qуот;, изјавила је Калпана Чавла, прва жена индијског порекла која је путовала у свемир.

Чавла, или „Монту&qуот;, како ју је звала њена породица, рођена је у Индији и од малих ногу је била фасцинирана летењем.

Њена породица каже да је, кад је имала три године, изабрала име Калпана, што значи „машта&qуот;, као своје званично име.

Била је једна од првих жена која је дипломирала из аеронаутичког инжењеринга на Инжењерском колеџу у Панџабу, и 1982. године се преселила у САД да студира два мастера, докторат из аеро-свемирског инжењеринга… и да се придружи НАСА-и.

Њен први лет као астронауткиње и инжењерке био је на Спејс шатлу Колумбија 1997. године, као управљачице роботском руком.

Чавла је 2003. године била једна од седам чланова посаде који су погинули у несрећи спејс шатла Колумбија, кад се свемирска летелица распала приликом поновног уласка у Земљину атмосферу.

Њен кратер, лоциран на другој страни Месеца, налази се поред кратера Л. Кларк, њене астронаутске колегинице која је погинула у истој мисији.

Ени Џин Изли (1933 - 2011)

Првог фебруара 2021. године, Ени Џин Изли постала је жена по којој је најскорије именован неки кратер на Месецу.

Изли је била једна од првих Американки афричког порекла које су радиле као компјутерске научнице у НАСА-и (док се агенција још звала НАЦА), и математичарка која је постала научнице за ракетне моторе.

Али док је била дете, није јој било лако да стекне образовање. Изли је одрасла на југу САД-а пре настанка Покрета за грађанска права, што је значило да су школе и универзитети још увек били под сегрегацијом.

Њена мајка ју је подстицала да буде амбициозна, али јој је говорила мора више да се труди, зато што су америчка деца афричког порекла често била осуђена на школовање слабијег квалитета.

Током 34 година дуге каријере у Наси, Изли је израђивала компјутерске кодове, радила на технологијама мотора и помагала да се поставе технолошки темељи за будућа лансирања спејс шатлова.

Током читавог живота, Изли се залагала за то да женски и мањински студенти граде каријере у науци, технологији, инжењерству и математици, и радила на томе да укаже на дискриминацију у самој НАСА-и.

„Изли&qуот; је мали кратер (пречника мањег од 10 километара) на другој страни Месеца.

Изли је веровала у тимски рад и често је исказивала дивљење према онима са којима је сарађивала.

Њена страница на сајту НАСА гласи: „Многи који су је знали рекли би да није само њен рад тај који је оставио трага; били су то и њена енергија и позитивни став који су извршили огроман утицај на читав Центар.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.06.2021)