ЛГБТ, истополни бракови и Србија: Која права имају геј људи - од пензије до усвајања деце
Две деценије пошто је Холандија озаконила истополне бракове, Србија се тек спрема да олакша неке процедуре геј људима.
„Поносан сам што сам Холанђанин.&qуот;
Ову реченицу изговорио је за новинску агенцију Асошијетед прес Долф Паркер 2001. године, тренутак пошто се венчао са Гертом Кастелом.
Долф и Герт су шестогодишњу везу крунисали браком - били су међу првим паровима који су се пре тачно 20 година венчали у Холандији, истог дана када је ова земља легализовала истополне бракове.
Међу онима који су тог дана склопили брак био је и пар који је на ову могућност заједно чекао чак 36 година, објавио је тада АП.
Точио се розе шампањац, а гостима је сервирана розе торта.
Ипак, усвајању закона нису претходиле све ружичасте околности, већ дугогодишња борба за права геј заједнице.
„Противника закона је било и у Холандији тог времена и то су углавном биле две партије са хришћанским предзнаком, као и црква&qуот;, објашњава за ББЦ Горан Милетић, директор за Европу Цивил Ригхтс Дефендерс, невладине организације из Стокхолма која се бави људским правима.
- „Зашто сам дала оглас да се не одричем геј ћерке“
- Како изгледа бележити нападе на ЛГБТ људе у Србији
- Два Прајда, геј премијерка, а проблеми исти
Две деценије касније, Србија је на корак усвајања предлога закона о истополним партнерствима.
„Тешко је поредити контекст у коме су у Холандији легализована регистрована партнерства 1998, а три године касније и брак, када је то била велика вест у свету и 2021, када је регулисање заједнице живота истополних партнера сасвим нормална вест и међународна обавеза за све европске државе&qуот;, каже Милетић.
Док противницима закона, махом десничарским организацијама и Српској православној цркви, то никако није нормална вест, називајући га „неприхватљивим&qуот;, министарка за људска и мањинска права Гордана Чомић је та која ће предложити акт.
„Србија је спремна за усвајање закона о истополним заједницама, уз пуну свест о томе да смо пар деценија иза Европске уније по многим решењима у области људских права&qуот;, тврди Чомић за ББЦ.
ЛГБТ активисти апелују да је битно да се зна шта јесте, а шта није нови закон који је припреми.
„Он може да буде озакоњење истополне заједнице, могућност да људи заједно да подигну кредит, посете партнера у болници или наследе пензију.
„Брак и могућност усвајања деце - то је оно што овај закон сада неће омогућити&qуот;, каже за ББЦ Стефан Шпаравало из невладине организације Да се зна, која је део радне групе за израду закона.
„Да твоја емотивна веза буде препозната као свака друга&qуот;
Холанђани који су живели у истополним заједницама добили су пре две деценије могућност да склопе брак и зато што један број посланика хришћанских странака није слушао став сопствене партије, описује како се одвијало гласање за тај закон Горан Милетић.
„Власт која је држала до одвојености цркве од државе је свему приступила врло рационално&qуот;, додаје он.
Чак и последњи отпори су врло брзо нестали када је усвојено правило, каже Милетић, да чак и ако неки матичар не жели да изврши регистрацију, општина мора пронаћи другог који ће то учинити.
Иако је Холандија прилично либерална земља, ствари се нису мењале тако брзо.
„Закон не би значио ништа без оних који желе да га користе&qуот;, каже Милетић.
„Већ први дан примене, уследила су венчања и 21.000 парова је ово право искористило до 2015. године.
„Могућност да твоја емотивна веза буде препозната као свака друга је уствари основна велика промена за целу заједницу у Холандији&qуот;, додаје.
- Право боравка у ЕУ за истополне супружнике: Европски суд
- Геј градоначелник уздрмао политичку сцену у Пољској
- Геј Чечени беже од претњи, батина и егзорцизма
Дебата је покренута
Из Ватикана, седишта Католичке цркве и других конзервативних верских кругова доношење закона су осудили, али је дебата у Европи покренута.
Само две године после доношења овог закона, Европски суд је донео познату пресуду Карнер против Аустрије која се тицала наслеђивања станарског права преживелог партнера.
„Захтев суду је поднет исте године када је Холандија добила регистрована истополна партнерства, али нажалост ни преживели партнер није дочекао пресуду која је била позитивна&qуот;, каже Милетић.
Дешавања у Холандији утицала су и на друге државе, слаже се ЛГБТ активисткиња Александра Гавриловић из невладине организације Лабрис.
„ЛБГТ активисти су у другим земљама у којима је јавно мњење имало отворенији и толерантнији став према ЛГБТ особама препознали тренутак за заговарање&qуот;, каже она.
„Покушавали су и у властитој земљи да укажу на то да лезбејски и геј парови постоје, да су део заједнице већ и да је неопходно правно их препознати и видети.
„Као позитиван пример могли су да укажу на Холандију&qуот;.
То је довело до тога да данас 29 држава на свету препознаје истополни брак, а 26 држава правно препознаје у некој форми истополна партнерства (грађанско партнерство, регистровано партнерство, нерегистровано партнерство).
Где је ту Србија
Гордана Чомић тврди да је „у Србији на делу процес стварања културе компромиса&qуот;.
„Почели смо 1994, када смо декриминализовали истополне односе, а онда смо их 2008. и дестигматизовали, јер смо тада усвојили мишљење да хомосексуалност није болест&qуот;, каже министарка.
„Онда смо 2013. имали прве покушаје да направимо закон, а сада је време да га усвојимо и применимо&qуот;.
Министарка каже да ће Србија донети решење у овој фази које ће „људима уклонити административне и правне препреке&qуот; и „смањити стигму&qуот;.
„Истополни парнери ће моћи једно друго да издржавају, наслеђују, посећују у болници или затвору&qуот;, каже Чомић.
„Ово јесте вид породичног живота, у којем коначно правно препознајемо људе који су толико година живели као цимери без икаквих права&qуот;.
Чомић ипак додаје да „закон не представља брак&qуот; и да „нема усвајања деце&qуот;.
А да ли Србија иде путем Холандије када су права хомосексуалаца у питању?
„Србија спремна да води дијалог и са противницима решења, црквом и верским заједницама&qуот;.
„Ипак, ми им кажемо - ако вам се не свиђа истополна заједница - немојте ви живети у њој&qуот;, каже Чомић.
„Питање је - коме је у интересу да ти људи буду несрећни?&qуот;.
Ко је за закон
ЛГБТ активисти у Србији и свету, али и ресорно министарство.
Ипак, они који су учествовали у радним групама на изради закона слажу се да је текст који је узет за полазну основу „лош&qуот;.
„Иако је у почетку деловало да ћемо добити добар нацрт закона, све је на последњим састанцима радне групе враћено на почетак, а предлози ЛГБТ организација су потпуно одбачени&qуот;, каже Милетић.
„То нису само формалне примедбе, већ се тичу важних одредби у области издржавања, личних односа и издавања уверења о регистрацији.
„Нико још не зна како ће нацрт закона изгледати&qуот;.
Стефан Шпаравало каже за ББЦ да „иако је први преднацрт закона био изузетно лош, у сарадњи са цивилном друштвом и неким министарствима дошло се но неког соломонског решења&qуот;.
„Многе примедбе нису прихваћене, али признајемо да приличан број јесте&qуот;, каже Шпаравало из организације Да се зна.
Оно што Шпаравало очекује јесте да истополни партнери добију управо оне могућности које је излистала ресорна министарка.
„Оно у чему се највише мимоилазимо је почетак примене закона јер је сада постављен рок од годину дана&qуот;, каже он.
„Тако, ако се закон усвоји у мају 2021, он ће почети да се примењује тек у мају следеће године.
„Ипак, ако за ових годину дана држава реши све могуће проблеме и у пракси, са матичарима, породичним законом и правним оквирима - ми ћемо бити задовољни&qуот;.
- Црногорци немају ништа против ЛГБТ политичара
- Невидљивост, насиље, страх, али и борба и храброст - живот ЛГБТ заједнице у Босни
- Балкан и ЛГБТ: Кад политичари не пазе шта причају
Горан Милетић ипак каже да је један од великих проблема са којима ће Србија тек морати да се носи - страх партнера који живе у истополним заједницама од насиља околине.
„Ако се примени закон, они више не би морали да се плаше да су њихови животи, стицања и улагања препуштени неким случајевима, срећним или несрећним околностима и сналажењима&qуот;, каже он.
„Били би препознати као породица и заштићени од насиља у породици&qуот;.
Више од 500 академских радника, интелектуалаца, новинара, социолога, психолога, уметника и јавних личности потписало је петицију којом су подржали иницијативу за усвајање закона о истополним заједницама.
„Пружамо подршку борби за права ЛГБТИ+ особа у Србији, која се, између осталог, огледа у доношењу закона о истополним заједницама&qуот;, наводи се у петицији.
„Сматрамо да је то део борбе за боље друштво засновано на једнаким људским правима као цивилизацијској тековини, у ком ниједан његов члан неће бити стигматизован и дискриминисан&qуот;.
Наводи се да закон о истополним заједницама представља само први корак у остваривању права ЛГБТИ+ особа да њихове најбазичније потребе буду признате и законски регулисане.
Друштво психолога Србије такође је подржало усвајање закона, наводећи да ће правно регулисање истополних заједница донети директне психолошке добробити ЛГБТИQ+ људима и њиховим породицама.
„Упоредна искуства других земаља показују да је законско препознавање истополних заједница повезано са смањењем стреса, депресивних и анксиозних симптома и других проблема менталног здравља попут суицида&qуот;, наводи се у саопштењу.
Ко је против закона
Црква, покрет Двери, лидер Народне странке Вук Јеремић и неке јавне личности.
Из Синода Српске православне црквесаопштили су да је закон о истополним заједницама неприхватљив за СПЦ.
„Огромна већина предложених одредби је у супротности са Јеванђељем Христовим и свеукупним искуством и праксом Цркве&qуот;, пише у саопштењу.
Додаје се да је на овим мерилима „духовно и морално утемељен&qуот; српски народ, као и „целокупна европска цивилизација&qуот;.
„Недопустиво је истополне заједнице законски изједначавати са браком и породицом, како је наведено у тексту Нацрта закона, јер се тако дискриминише брачна заједница, као хришћанска и законом заштићена вредност&qуот;, истиче Синод СПЦ.
- Први трансродни Црногорац крштен у цркви: „Нисам хтео на операцију без благослова“
- Однос полиције и ЛГБТ заједнице: „понижавајући“
- Прва пресуда за злочин из мржње у Србији
Синод је, како се наводи, „сагласан да постоји потреба за остварењем одређених личних, имовинских и других права оних које третира наведени нацрт закона&qуот;, али се не слажу са задирањем „у брачно и породично законодавство&qуот;.
Саопштење је уследило после телевизијског гостовања српског патријарха Порфирија када је о ЛГБТ заједници и њеним правима говорио са много разумевања.
„Могу да разумем и људе који имају ту врсту сексуалне оријентације да имају безброј административних проблема, изазова, притисака понекад и да имају потребу да регилишу сопствени статус&qуот;, рекао је патријарх.
Некадашњи председавајући Генералне скупштине Уједињених нација, бивши шеф српске дипломатије, а сада лидер опозиционе Народне странке Вук Јеремић, такође се противи закону.
„Потенцијално најопаснији аспект Чомићкиног закона је онај који се односи на усвајање деце.
„Тога у нацрту видљиво нема, а морало би бити експлицитно забрањено. То је једна од многих проблематичних ствари везаних за овај закон&qуот;, рекао је Јеремић за Телевизију Н1.
Додаао је да је све ово његово лично мишљење јер Народна странка још није заузела званичан став по овом питању.
хттпс://твиттер.цом/јеремиц_вук/статус/1377219468137541633
Председник покрета Двери Бошко Обрадовићоценио је, пак, да се о предлозима закона о истополним заједницама не може водити дијалог, зато што су „противуставни&qуот;.
Ипак, каже да није спорно решити проблеме оних који живе у истополним партнерствима изменама и допунама постојећих закона.
„Из овога можемо да закључимо само то да се медијски дијалог избегава и да се ови закони желе наметнути без икакве озбиљне јавне расправе, што је апсолутно недопустиво&qуот;, навео је Обрадовић.
Лидер Двери је додао да су све традиционалне верске заједнице у Србији, „којима припада више од 90 одсто грађана Србије&qуот;, против „легализације хомосексуалних бракова&qуот;.
Књижевник Матија Бећковић, редитељ Емир Кустурица и народни посланик Владан Глишић су међу 212 јавних личности који су потписали петицију против усвајања закона о истополним заједницама.
Они су позвали Владу Србије, надлежна министарства и друге институције у држави да зауставе доношење закона, а на најширу јавност и традиционалне цркве да реагују како би се, наводи се, одбранило право „на слободу и будућност народа&qуот;.
Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог је након тога позвало потписнике „Апела 212&qуот; на дијалог о тексту закона о истополним заједницама.
Европа и „апокалиптични страхови&qуот;
Друге европске земље су прилично брзо реаговале и следиле Холандију претходних 20 година.
„Наравно, негде је било мање, а негде више отпора и сваки процес доношења је занимљива прича за по којој се може снимити филм, али су наводни аргументи против увек били слични и прилично неубедљиви&qуот;, каже Горан Милетић.
„Сводили су се на популизам и плашење грађана да ће се нешто јако лоше десити уколико закон буде усвојен&qуот;.
Он каже да није могуће баш тако лако манипулисати грађанима који имају приступ објективним медијима у којима се ова тема не приказује као сензација или нешто противно традицији.
„Због тога се дешавало да се велики искораци направе управо у земљама у којима се то није очекивало, на пример у Шпанији (изразито католичкој земљи) где су се бракови и усвајање деце легализовали одједном и у уз велику подршку грађана&qуот;, додаје Милетић.
„Нажалост, све ове занимљиве приче су биле готово невидљиве у медијима у Србији, који су увек давали драстично много простора противницима закона у некој земљи тако да се стицао утисак да се дешава нешто што грађани не подржавају или што власти те земље уствари не желе&qуот;.
Иако је црква тада осудила закон у Холандији, папа Фрања, поглавар Католичке цркве је 2020. године рекао да истополни парови треба да имају могућност да званично региструју грађанску партнерску заједницу.
Данас је Холандија друштво које даје највећу подршку истополним браковима, за шта је око 80 одсто становништва, подаци су Лабриса.
„Један од разлога свакако је и то што се за ових 20 година показало да правно признавање истополних партнерстава није донело остварење никаквих апокалиптичних страхова&qуот;, каже Александра Гавриловић из Лабриса.
„Хетеросексуални брак није престао да постоји, број ЛГБТ особа се није повећао.
„Животи су се нормално наставили осим што је друштво постало инклузивније схватајући да различитости нису опасне већ обогаћујуће за једно друштво&qуот;.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 04.01.2021)
