“Био је светионик у мору језичких заврзлама”: Одлазак доброг духа српског језика
Недељник 09.04.2021 | Урош Јовичић

Сцреенсхот Кроз прозор куће у Улици Тадеуша Кошћушка, гледао је трамваје како клизе ка Калемегдану.
Крај тридесетих година прошлог века мењао је слику читавог света, а један рат у ком су пуцали песници, смењивао је рат у ком су пуцали сви. У њему су се, већ рођењем, заплеле многе тешке речи попут: порекла, смрти и будућности. Испоставиће се, годинама касније, да је свој живот посветио расплитању речи и недоумица које су речи стварале. Иван Клајн је на саставне делове поделио реченицу коју је изрекао песник који је ратовао док је Клајн још посматрао трамваје.










