Хашки тужиоци: Одбити неосноване захтеве Тачија и саоптужених за одбацивање оптужнице

Тужилаштво суда за злочине ОВК у Хагу затражило је данас да судија, као неосноване, одбије захтеве одбране за одбацивање оптужнице против четворице вођа ОВК, предвођених Хашимом Тачијем (Хасхим Тхаци), због наводне ненадлежности суда.

Заједно са Тачијем, за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998-99, оптужени су Кадри Весељи (Кадри), Реџеп Сељими (Рексхеп Селими) и Јакуп Краснићи (Красниqи).

Њихови браниоци уложили су 11 прелиминарних приговора на надлежност суда, форму оптужнице и облике кривичне одговорности које она садржи, тражећи да оптужбе буду повучене.

У неколико опширних поднесака, тужиоци су оценили да су сви приговори одбране неутемељени, затраживши да их судија за претходни поступак Никола Гију (Ницхолас Гуиллоу) одбије.

У једном од приговора, Весељијев бранилац Бен Емерсон (Еммерсон) тврдио је да суд за злочине ОВК може судити оптуженима само по кривичном законику СР Југославије, наслеђеном од бивше СФРЈ, који је био на снази у време рата на Косову, 1998-99.

Тај законик, како га је тумачио Емерсон, није предвиђао удружени злочиначки подухват, командну одговорност, незаконито притварање као ратни злочин, ни насилни нестанак као злочин против човечности, који се оптуженима стављају на терет.

Тужилаштво је узвратило да је то тумачење погрешно зато што је законом о оснивању суда, усвојеном 2015. у Скупштини Косова, одређена примена међународног обичајног права, које предвиђа све наведена кривична дела и облике одговорности.

Насупрот одбрани, тужиоци су подвукли да је та кривична дела и облике одговорности, 1998-99, индиректно признавао и домаћи кривични законик.

На сличан начин, заступници оптужбе побијали су и основаност тврдње одбране да суд, чији је званичан назив Специјализована већа Косова, нема надлежност да оптуженима суди по принципу командне одговорности.

Приговор у којем одбрана тврди да је суд надлежан само за злочине изричито наведене у извештају специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија (Дицк Марти), тужилаштво је, такође, назвало неоснованим.

Тужиоци су подвукли да закон којим је суд основан предвиђа суђења за злочине "у вези са" наводима из Мартијевог извештаја, што значи да постоји надлежност и за злодела која Марти није изричито споменуо.

Одбране Тачија и Весељија су у приговорима изнеле сасвим супротна тумачења територијалне надлежности суда изведене из Мартијевог извештаја.

Весељијев бранилац Емерсон тражио је, наиме, да суд одбаци оптужбе за злочине у Албанији зато што у тој земљи није било ратног сукоба.

Насупрот томе, Тачијев адвокат Дејвид Хупер (Давид Хоопер) протумачио је да, на основу Мартијевог извештаја, суд има надлежност само за злодела у Албанији, а не и на Косову.

Тужиоци су оба тумачења одбацили као неосноване и закону противне покушаје да се сузи надлежност суда.

На приговор одбране да је закон о оснивању суда супротан Уставу Косова, тужилаштво је одговорило да је Уставни суд Косова донео супротан закључак.

Приговору одбране да је петогодишњи мандат суда истекао, тужилаштво је супротставило одредбу закона по којој ће суд престати да ради тек када ЕУ обавести Скупштину Косова да су окончане све истраге и процеси који су из њих проистекли.

Многа чињенична питања из приговора одбране - попут Весељијеве тврдње да је рат на Косову окончан 10. јуна 1999. и да оптужбе за злочине који су уследили ваља одбацити - ван су оквира прелиминарне расправе и примерено је да о њима буде расправљано са самом суђењу, приметило је тужилаштво.

Одлуку о прелиминарним приговорима одбране донеће благовремено судија Гију.

Тачи (52), Весељи (53), Сељими (49) и Краснићи (69) оптужени су за злодела почињена у 42 нелегална притвора ОВК на Косову и у Албанији над најмање 407 притвореника, од којих је најмање 98 убијено, од марта 1998. до септембра 1999.

Оптужница Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија у 10 тачака терети за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Та кривична дела квалификована су, у шест тачака, као злочини против човечности, а у четири тачке, као ратни злочини.

За те злочине, по оптужници, Тачи и саоптужени сносе и индивидуалну и командну одговорност. Сви су, у периоду обухваћеном оптужницом, били чланови Главног штаба ОВК: Тачи као политички комесар, касније и заповедник, Весељи као шеф обавештајне службе, Сељими као главни оперативац, а Краснићи као заменик команданта и портарол.

У привременој влади Косова, проглашеној у марту 1999, Тачи је био премијер, Весељи министар за обавештајне послове, Сељими министар унутрашњих послова, а Краснићи портарол.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату, заједно са бројним другим официрима и припадницима ОВК, те члановима привремене владе. од којих су у оптужници именовани: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сујелман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени, који су на Косову ухапшени 4. и 5. новембра 2020, у првом појављивању пред судом, од 9. до 11. новембра, изјавили су да нису криви за злочине из оптужнице.

Тужиоци су објавили да ће за суђење бити спремни у децембру ове године, а одбрана тврди да процес не може почети до лета 2022.

(Бета, 27.04.2021)