Француска: Војници и пензионисани генерали упозоравају на „крвави грађански рат", политичка власт их осуђује

Влада Француске осудила је отворено писмо које су потписали активни војници у националној војсци и у којем се наводи да се спрема „грађански рат&qуот; проузрокован религијским екстремизмом.

Око 1.000 припадника и припадница француске војске, међу којима и 20 пензионисаних генерала, стоји иза овог документа.

„Фанатични верници&qуот; одговорни су за раздор у друштву и исламисти преузимају контролу над читавим деловима Француске, наводи се у писму.

Министри ове државе критиковали су те поруке које су освануле у једном десничарском часопису.

Писмо је објављено 21. априла - на шездесету годишњицу неуспелог покушаја државног удара.

• Злочин у Паризу: Отац ученика наводно тражио убиство наставника
• Двоје избодено у Паризу у близини некадашње редакције листа Шарли Ебдо
• Париска полиција у „шокантном&qуот; сукобу у мигрантском кампу

„Моменат је критичан, Француска је у опасности&qуот;, упозоравају потписници овог саопштења.

Марин Ле Пен, лидерка француске деснице и кандидаткиња на председничким изборима 2022. године, јавно је подржала бивше и садашње војнике који стоје иза писма.

С друге стране, министарка задужена за оружане снаге ове земље, Флоренс Парли, подсетила је на Твитеру да би војници превасходно требало да поштују „два непроменљива принципа када говоре о политичким темама - неутралност и лојалност&qуот;.

Она је претходно упозорила да ће сви активни припадници оружаних снага који су потписали отворено писмо бити кажњени због кршења прописа о политичкој неутралности француске војске.

Шта пише у писму?

Француски војници упозоравају председника Емануела Макрона, владу и народне посланике на „неколико смртних опасности&qуот; које прете земљи, као што су „исламисти и хорде из предграђа&qуот; и сиромашних градских периферија.

Потписници саопштења за јавност у „једном виду антирасизма&qуот; виде узрок проблема, наводећи да он стоји иза подела у друштву, те да поборници те струје желе да изазову „расни рат&qуот; тако што скрнаве споменике и остале симболе француске историје.

Они оптужују владу за употребу полиције као инструмента за брутално разбијање протеста у организацији Покрета жутих прслука током претходних година.

Покрет жутих прслука настао је из борбе неколико синдиката који су се успротивили планираним привредним реформама, поготово пензионог система.

Протести су прерасли у жестоке сукобе са припадницима полиције.

„Не треба више траћити време, јер ће се све већи хаос претворити у грађански рат који ће однети хиљаде живота и ви ћете бити одговорни за то&qуот;, наводи се у писму.

• Гнев Жутих прслука још увек потреса Француску
• Нереди у Француској - наставља се штрајк због Макронове реформе пензионог система
• Макрон обећава повећање плата

Чињеница да је само 20 од неколико хиљада генерала у пензији подржало иницијативу доста говори о расположењу у војсци, сматра Хју Скофилд, дописник ББЦ-ја из Париза.

Како било, он каже да само објављивање писма указује на опасна времена у којима се Француска налази.

Додаје да ће подршка Марин Ле Пен овој групи војника допринети да тема остане актуелна и идуће године када ће бити одржани председнички избори.

Какве су реакције јавности и институција?

Припадници француских оружаних снага, актуелни или некадашњи, дужни су да се уздрже од јавног изражавања ставова о политици и религији.

Министарка Парли захтева да потписници писма буду кажњени.

„Казне чекају припаднике резервних снага који су прекршили правила, а позивам главнокомандујуће редовне армије да санкционишу активне војнике који су урадили исто&qуот;, истакла је она у изјави за радио станицу Франс инфо.

Као пример за санкционисање непрописног понашања припадника војске, Парли је навела случај некадашњег генерала Легије странаца који је отпуштен због учешћа у антимигрантском протесту у Калеу.

Колики је значај момента у којем је писмо објављено?

Министарка индустрије Агнес Паније-Рунаше рекла је Франс Инфу да „апсолутно осуђује&qуот; генерале који „обележавају 60 година од дана када су тадашњи генерали организовали пуч у намери да свргну са власти генерала Шарла де Гола&qуот;.

Неки од завереника тада су желели да спрече некадашњу француску колонију Алжир да стекне независност.

Међутим, политичарка Марин Ле Пен поздравила је ставове око 1.000 потписника отвореног писма и позвала је генерале да јој се придруже у „бици за Француску&qуот;.

Лидерка деснице коментарисала је писмо у јавности на дан бруталног напада на полицијску станицу југозападно од Париза, што је означено као потенцијални терористички напад.

---

Зашто је Марин Ле Пен подржала војнике и генерале?

Анализа Хјуа Скофилда, дописника из Париза

Многе медије изненадила је њена одлука.

Кокетирање са екстремним опцијама и пучистима било је нешто за шта је њен отац Жан-Мари Ле Пен био специјалиста.

Пре 60 година, он је био близак са најекстремнијим противницима генерала Де Гола.

Волео је да флертује са групама са оне стране закона.

Али, то није пут који је следила Марин и њен Национални фронт.

Да ли је овога пута она погрешила у процени? Неки сматрају да јесте.

Удруживањем са групом бивших генерала који су очигледно прешли границу и почели да се мешају у политику, Ле Пен је олакшала посао Емануелу Макрону, њеном конкуренту на предстојећим изборима.

Он сада може да је етикетира као представницу реакционарног конзервативизма и наследницу њеног оца и Вишијевог режима који је сарађивао са нацистима током Другог светског рата и осталих.

Просечне бираче деснице у Француској, код којих је Марин можда прикупила неколико политичких поена због разговора са представницима Европске Уније и ставова по питању привреде, ово би могло да их натера да још једном размисле пре него што је подрже.

Из друге перспективе, можда се Марин Ле Пен учинило да једноставно нема другог избора.

У сваком случају, нико не сматра да постоји велика шанса да војска организује пуч, те је вероватно проценила да готово сигурно неће бити оптужена за позивање на државни удар.

Раднички синдикати деле њене ставове по питању идеја изнетих у отвореном писму.

Ако тако мисли и већина гласача у Француској која се не оглашава, у том случају ће Марин вероватно наставити да подржава ову иницијативу.

Француска је претходно представила план борбе против онога што је Макрон описао као „исламски сепаратизам&qуот;.

Тај потез наишао је на критике како у земљи, тако и у иностранству, које су га махом виделе као напад на ислам.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.28.2021)