Светски дан Сунца: Колико ће још сијати најважнија звезда нашег универзума

Амерички председник Џими Картер одлази у Денвер 3. маја 1978. године у институт за истраживање соларне енергије.

На другом краја земље, истог дана, десетине људи окупило се на планини Кадилак у Мејну, на месту где је сунчев зрак наводно први пут додирнуо Сједињене Државе.

У Њујорку је Роберт Редфорд пред масом говорио како „ниједна држава не може да постави ембарго над Сунцем&qуот;.

Сви ови догађаји у Сједињеним Државама, али и у још 22 земље света, имали су нешто заједничко - те године први је пут прослављен Светски дан Сунца, на Картерову иницијативу.

• Бетелгез: Зашто се „гаси“ једна од најсјајнијих звезда
• Јупитер какав до сад нисте видели
• У фотографијама: Помрачење сунца током летње дугодневице

Научници од тада користе сваки тренутак да што више сазнају о звезди због које је Земља насељена.

Шта све знамо о Сунцу

Сунце је старо око 4,5 милијарди година, подаци су Националне ваздухопловне и свемирске администрације (НАСА).

Сијаће, процењују научници, још толико.

„Звезде попут нашег Сунца сијају око девет до десет милијарди година. Дакле, наше Сунце је отприлике на половини живота&qуот;, кажу НАСА научници.

„Када истекне тих пет милијарди година, Сунце ће постати црвени див.

„То значи да ће истовремено постати веће и хладније. Када се то догоди, биће другачије од Сунца које данас познајемо.

„Постаће око 2.000 пута светлије него што је сада&qуот;.

Ова звезда је 109 пута већег пречника од Земље и тежа је 330.000 пута.

Ипак, сваке секунде губи и по неколико тона сопствене масе при претварању у светлост и енергију.

Температура Сунца је невероватних 15 милиона степени Целзијуса.

Ова температура је, процењује се, у самом језгру Сунца.

Иако Сунце доживљавамо као жуто, ова звезда заправо нема једну боју, већ је мешавина више њих.

Пошто га гледамо кроз атмосферу, видимо га као заслепљујуће бело

Сунце чини две трећине водоника, док једна трећина одлази на хелијум.

Зраку Сунца треба осам минута да дође до Земље, а раздаљина је готово 150 милиона километара.

• Мистерије свемира и нестанак џиновске звезде
• „Нада“ на Марсу - Уједињени Арапски Емирати лансирали сателит на Црвену планету

Шта још истражујемо

Фасцинација Сунцем и даље траје.

Научници стално покушавају да сазнају нешто ново - тако су 2020. године снимили звезду до запањујућих детаља.

Слике су направљене са Хаваја - соларним телескопом Даниел К Иноуие.

На њима се види површина од само 30 километара.

На овом убрзаном снимку приказано је како се током 10 минута мења површина Сунца.

То је слика Сунца са највећом резолуцијом до сада, а његов изглед је најприближнији ужареној лави која се константно помера.

Боја се креће у распону од жуте до црвене.

Управо када гледамо Сунце, али голим оком, можемо да приметимо да је некада црвено.

Зашто је тако?

„Суштина је у расејавању сунчевог светла - а оно се не расејава равномерно&qуот;, каже астроном Едвард Блумер, из Краљевског музеја Гринич.

„Свака боја има другачију таласну дужину и због тога свака нијанса изгледа тако како изгледа&qуот;.

На пример, љубичаста има најкраћу таласну дужину, док црвена има најдужу.

Следећи корак је разумети нашу атмосферу, слојеве гасова - као што је кисеоник који удишемо - који окружују нашу планету и омогућују јој живот.

Како сунчево светло пролази кроз различите слојеве ваздуха - сваки од њих са гасовима различите густине - оно се прелама и раздваја као да пролази кроз призму.

• Џиновске плешуће црне рупе се понашају баш као што су научници претпостављали
• Тамна материја и мистерије науке

Такође, постоје честице које остају у ваздуху, а које заузврат чине да расејано светло одскочи и одбија се од њих.

Кад Сунце излази или залази, његови зраци ударају у горње слојеве атмосфере под одређеним углом.

И ту настаје „магија&qуот;.

---

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.03.2021)