Климатске промене: Водеће земље протерују фосилна горива, деца у Аустралији траже спас за планету

Водеће државе света предузеле су даље значајне кораке како би помогле у ограничавању климатских промена.

Министри заштите животне средине Групе седам сагласили су да испуне климатске циљеве у складу са ограничењем пораста глобалних температура на 1,5 степени Целзијусових.

То је далеко амбициозније од претходног максимума од два степена Целзијусових.

Министри су се такође сагласили да зауставе директно финансирање електрана на угаљ у сиромашнијим земљама до краја 2021. године.

Саопштење је оставило простора за различита тумачења, али одлука ће послати јасну поруку развојним банкама које још финансирају енергију угља у сиромашним земљама.

• Колико смо урадили за животну средину у доба короне
• Шта су климатске промене? Стварно једноставан водич
• Климатске промене и Грета Тунберг: Један за све - има ли смисла трудити се

Такође постоји важна посвећеност заштити 30 одсто природног земљишта до 2030. године како би се подстакао дивљи свет и помогло смањивању емисије угљен-диоксида.

Министри заштите животне средине Велике Британије, САД, Канаде, Јапана, Француске, Италије и Немачке учествовали су у виртуелном састанку Г7.

Интернет састанак водила је Велика Британија, а владин извор рекао је за ББЦ Њуз: „Прилично смо охрабрени исходима&qуот;.

Одлуке које су донете важан су корак на путу ка виталном глобалном климатском самиту у Глазгову у новембру под називом КОП26.

Потез да се њихове политике ускладе како би ограничиле раст глобалних температура до 1,5 степени Целзијусових подразумева много брже акције за смањење емисија до 2030. године, уместо до средине века.

Према једној студији, ако свет жели да досегне нулту емисију фосилних горива до средине века, од сада не може да буде нових пројеката који се базирају на угљу, нафти или гасу.

Међународна агенција за енергију (ИЕА) каже да од 2025. требало забранити продају нових бојлера на фосилна горива ако свет жели да постигне нулту емисију до средине овог века.

Министри Г7 сагласили су се да је потребно много више новца за помоћ привредама које брзо расту, попут Индије и Индонезије, да добију чисту технологију.

Ова одлука биће представљена на састанку министара финансија Г7 4. јуна.

„Поступно ћемо укинути нову директну владину подршку за међународну енергију фосилних горива која интензивно користи угљеник&qуот;.

Очекује се да ово значи угаљ и нафту.

Али нема датума за усвајање политике.

У изјави се још наводи „Обавезујемо се да предузмемо конкретне кораке ка апсолутном окончању подршке за укидање термоелектрана за производњу угља до краја 2021. године.&qуот;

Министри су се саглас да свет треба да пређе на возила са нултом емисијом.

Г7 су се придружиле Индија, Аустралија, Јужна Африка и Јужна Кореја који имају статус гостију на састанку.

Недостајала је Кина.

Тактика Велике Британије није да свали кривицу на највећег светског емитера угљеника, већ постављање изазова.

Један извор из Велике Британије рекао је: „Ми кажемо: Ово је оно што радимо да бисмо заштитили планету - шта ћете ви учинити да заштитите себе и планету?&qуот;.

Земље Г7 сада морају да докажу да имају политике којима ће испунити властите намере

Из Владе Велике Британије за ББЦ Њиуз је речено да подржавају извештај ИЕА, али да неће опозвати недавне дозволе за бушење у Северном мору.

Министри су такође одбили да зауставе предложени рудник угља Кумбрија и настављају програм изградње путева вредним 27 милијарди фунти и железничким пројектом ХС2 - што ће повећати емисије.

• УН: Свет треба да прогласи „климатско ванредно стање“
• Више од три милијарде људи ће до 2070. живети у екстремно топлим местима
• Ограничимо људски утицај на природу да би спречили њено пропадање

Аустралијски школарци на улицама због климатских промена

Хиљаде аустралијске деце напустило је школске клупе како би учествовале у протестима, позивајући на акцију против климатских промена.

Аустралија се већ дуго суочава са критикама због одбијања постављања амбициознијих циљева о сузбијању штетних емисија.

Дејвид Соранио, седамнаестогодишњак који је присуствовао протесту у Синдеју, рекао је за ББЦ да је забринут за будућност и да жели да влада види покрет младих „које треба слушати&qуот;.

„Уплашени смо и забринути. Сумњамо да можда неће бити будућности за генерације после нас, па чак и за нашу генерацију&qуот;, рекао је.

Соранио је рекао да је у западном Сиднеју, где живи, доживео све веће таласе врућина и лош квалитет ваздуха.

„Плашим се и за моју ширу породицу на Филипинима која се, због климатских промена, суочава са све озбиљнијим тајфунима&qуот;, рекао је Соранио.

„Надам се да ће влада чути наш глас&qуот;, додао је он.

Демонстранти такође траже да буду обустављени нови пројекти са угљем, нафтом и гасом у Аустралији, међу којима је контроверзни рудник Адани.

Индијско предузеће Адани ентерпрајзис изазвало је критике у деловима Аустралије због развоја новог термалног рудника угља.

Демонстранти такође желе стопостотну производњу и извоз обновљиве енергије до 2030. године, заједно са плановима за престанком коришжења фосилних горива.

Премијер Скот Морисон суочава се са сталним критикама због климатске политике и међународним притиском да појача напоре за смањење емисија.

На глобалном климатском самиту прошлог месеца, Морисон је одбио позиве за амбициозније циљеви у вези са смањењем емисије угљен-диоксида.

„Будуће генерације... захвалиће нам се не на ономе што смо обећали, већ на ономе што радимо&qуот;, рекао је Морисон на самиту.

Аустралија је један од највећих светских емитера угљен-диоксида по глави становника.

Према подацима, земља се у просеку загрејала за 1,4 степени Целзијусових откако су 1910. године почела мерења.

То је довело до повећања броја екстремних временских догађаја попут шумских пожара.

Према владиној одлуци, транзиција ће у највећој мери бити ослоњена на гас, а планира се изградња нове гасне електране од 465 милиона америчких долара у Новом Јужном Велсу.

Критичари тврде да Аустралија не би требало да се толико усредсређује на гас, већ да више улаже у обновљиве изворе енергије.

„Једноставно речено, гас у Аустралији више нема економско оправдање... он повећава емисије у тренутку када остатак света смањује емисије и ствара врло мало радних места&qуот;, рекао је је Ники Хатли, економиста у Савету за климу.

Пратите Роџера на Твитеру @РХаррабин

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.21.2021)