BBC vesti na srpskom

Геноцид у Руанди: Емануел Макрон тражио тражио опроштај за Француску због улоге у геноциду

У марту, француска стручна комисија објавила је да некадашњи председник Франсоа Митеран сноси „велику одговорност" за геноцид, иако није био саучесник.

BBC News 27.05.2021
President Macron in Kigali, 27 May 21
АФП
Емануел Макрон у Кигалију

Француски председник Емануел Макрон затражио је опроштај од становника Руанде због улоге Француске у геноциду 1994. године у којем је убијено 800.000 припадника народа Тутси и умерених Хутуа.

Током посете Меморијалном центру у Кигалију, главном граду Руанде, Макрон је рекао да се Француска није довољно обазирала на упозорења о припремању покоља и да је „предуго ћутала, уместо да је трагала за истином&qуот;.

Али Француска није била саучесница у убиствима, додао је Макрон.

Пол Кагаме, председник Руанде, поздравио је Макронов говор.

„Његове речи су вредније од самог извињења. Његове речи су истина&qуот;, казао је Кагаме.

Он је Макронов потез оценио као „веома храбар&qуот;.

У марту, француска стручна комисија објавила је да некадашњи председник Франсоа Митеран сноси „велику одговорност&qуот; за геноцид, иако није био саучесник.

У извештају се наводи да је Француска била „слепа&qуот; на припреме геноцида.

„Само они који су преживели ту ноћ можда могу да опросте&qуот;, рекао је Макрон у Меморијалном центру у којем је сахрањено више од 250.000 жртава.

„Понизно и уз пуно поштовања, стојим данас овде са вама - дошао сам да прихватим нашу одговорност.&qуот;

Елита коју су сачињавали припадници народа Хуту била је на власти у Руанди док је спровођен геноцид од априла до јуна 1994.

На крају је Патриотски фронт Руанде, чији су припадници углавном били Тутси, а предводио их Пол Кагаме, однео победу.

Hutu militia/French military jeep in Rwanda, June 1994
АФП
Хуту милиција и француски војници

Митеран је имао добре односе са бившим руандским председником Жувеналом Хабјариманом, припадником Хуту заједнице.

„Убице су походиле мочваре, брда, цркве, нису биле лице Француске. Француска није била саучесник&qуот;, рекао је Макрон.

Али је рекао да 1994. године „Француска није разумела да је, желећи да спречи регионални сукоб или грађански рат, де факто стала уз геноцидни режим&qуот;.


Геноцид је подстакнут обарањем авиона 6. априла 1994. године у којем су били Хабијаримана и његов колега из Бурундија, Сипријен Нтарјамира, такође припадник Хуту заједнице.

Уједињене нације су 22. јуна одобриле размештање француских снага у југозападној Руанди, у операцији Тиркиз.

Та мисија је била контроверзна.

Француска хуманитарна зона била је спас за неке потенцијалне жртве геноцида, али касније су се појавиле оптужбе да је помоћ стигла прекасно.

Наводно, неке од убице успеле су да се сакрију у тој зони.

Пре шест година, тадашњи председник Франсоа Оланд објавио је да ће архивски подаци о Руанди бити отворени, пошто је један истраживач тражио приступ.

Ипак, две године касније је француски Уставни суд одлучио да ови документи ипак остану тајни.

Емануел Макрон покренуо је нову истрагу, омогућавајући стручњацима да проучавају француске службене досијее из тог времена.


Погледајте видео о томе како је настала реч геноцид


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.27.2021)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Коментари

Свет, најновије вести »