U Srbiji se lome koplja i jezik zbog rodno osetljivog jezika
WDR 07.06.2021
Zorka Djukanović, Beograd U Srbiji je stupio na snagu Zakon o rodnoj ravnopravnosti u svim oblastima života, a posebna polemika u javnosti koja ne jenjava, je obaveza korišćenje rodno senzitivnog jezika. Otpor prema tome imaju kako pojedini lingvisti, tako i desničari, ali se javljaju i žene koje kažu da ne žele da ih zovu direktorke ili ministarke. Autori zakona odgovaraju da sada mogu da biraju kako će ih zvati.
Vozačica, borkinja, sutkinja iako se teško prihvataju u svakodnevnoj konverzaciji, postaju zakonski obavezne reči u službenoj komunikaciji, medijima, obrazovnim ustanovama. U suprotnom slede kazne. Iako jezičku osetljivost predviđa zakon o rodnoj ravnopravnosti, neke žene se tome protive posebno kad je reč o zanimanjima i funkcijama. Tako Jorgovanka Tabaković insistira da je guverner Narodne banke Srbije, a ne guvernerka, jer Ustav taj izraz ne poznaje. Ostaće
