Ратко Младић, Балкан и ратни злочини: Потврђена првостепена пресуда - доживотна казна затвора

Бивши командант Војске Републике Српске осуђен је правоснажно пред судом у Хагу због геноцида у Сребреници и ратних злочина у Босни.

BBC News 09.06.2021

Ratko Mladić u Hagu na izgricanju presude

Ратко Младић, бивши командант Војске Републике Српске, осуђен је правоснажно пред судом у Хагу на доживотну казну затвора због геноцида у Сребреници и ратних злочина у Босни.

Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу потврдило је пресуду Ратку Младићу, чиме су одбијене све његове жалбе.

Одбијена је, међутим, и жалба тужилаштва да Младић буде осуђен за геноцид у шест општина у Босни.

Још увек није познато где ће Младић, који је гестикулирао фоторепортерима после уласка у судницу, издржавати казну.

Коначна пресуда

Суд је тако потврдио доживотну казну за Младићеву улогу у убиству око 8.000 босанских муслимана у Сребреници 1995. године.

Масакр у енклави која је требало да буде под заштитом снага Уједињених нација био је најтежи злочин почињен у Европи после Другог светског рата.

Међународни кривични суд за ратне злочине почињене у бившој Југославији до сада је одредио седам доживотних робија.

Младић је био је један од последњих осумњичених коме је суђено пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију.

Ухапшен је 2011, после 16 година бекства.

Реакције из региона

Премијерка Србије Ана Брнабић рекла је да неће детаљно да коментарише, али је оценила да правда, генерално, није задовољена и да за злочине над Србима нико није одговарао.

Док званичници у Србији још увек нису реаговали на пресуду, у Републици Српској, једном од два ентитета поратне Босне и Херцеговине, једногласни су у осуди.

Суд је „још једном потврдио улогу антисрпског суда који одговорност за ратне злочине не утврђује према доказима, већ према националној припадности оптуженика&qуот;, рекла је Цвијановић за агенцију Срна.

Трибунал ће остати упамћен као „синоним за неправду и политички суд, чији задатак није да допринесе поверењу, како лицемерно тврде,&qуот; рекла је она.

Милорад Додик, њен претходник који је данас српски представник у председништву Босне и Херцеговине, изјавио је да пресуда „нема много везе са правом и правдом.&qуот;

Он тврди да се „покушава направити мит о Сребреници&qуот; који се, како каже, „није десио.&qуот;

„На овај начин је Младић послат директно у легенду.&qуот;

Један од Младићевих адвоката, Миодраг Стојановић, рекао је за Телевизију РС да осећа „огромно разочарење и бес.&qуот;

„Нисам никад био оптимиста, али сам очекивао бар минимум истине и правде,&qуот; рекао је он.

У Сарајеву, пресуда је на свим насловницама, док Дневни Аваз у интернет издању објављује Младићеву фотографију из суда са натписом „Погледајте крвникове сузе када схвата да ће умрети иза решетака.

Председник Хрватске Зоран Милановић изјавио је да је најважније да је Младић у затвору, а дужину суђења назвао је срамотом и травестијом.

„Главно да је у затвору. Нека је он тамо&qуот;, рекао је Милановић новинарима на Крку, а пренела је агенција Хина.

'Као да је било јуче, све је још свеже'

Majke Srebrenice pratile su presudu u Potočarima — Мајке Сребренице пратиле су пресуду у Поточарима

Муж Шехиде Абдурахмановић из Сребренице убијен је 1995. године.

Она је са чланицама Покрета мајки енклава Сребреница и Жепа, познатијег као Мајке Сребренице, дошла у Меморијални центар у Поточарима, да чује пресуду Ратку Младићу.

„Дошле су мајке које једва чују, које не виде, које су болесне и једва ходају&qуот;, каже Шехида за ББЦ на српском.

„Као да је било јуче, све је још свеже.

„Желеле смо да још једном будемо заједно, од силне жеље да се та правда чује&qуот;.

Шехида каже да је за битно да суд „није удовољило жалби Младића&qуот;, али да су очекивале да ће бити „промењена пресуда за геноцид у шест општина у Босни&qуот;

„Битно је да има ту доживотну и да је потврђен геноцид у Сребреници&qуот;, каже Шехида.

„Ми ћемо сада, надам се, лакше ићи кроз наш трновит пут борбе против негирања тог геноцида&qуот;.

Хасан Нухановић, који је изгубио оца, мајку и брата у геноциду у Сребреници, каже за ББЦ на српском да за њега „Ратко Младић није неки фиктиван човек, није апстракција&qуот;.

„Постоји снимак у Братунцу где мој отац као избеглица седи на састанку са Младићем, а тог истог детаљно је описан инцидент о нокаутирању мог оца у Младићевом присуству&qуот;, каже Хасан за ББЦ на српском.

„У извештају трибунала је све зверски описано.

„Сутрадан, моје породице више није било.

„Где је човек који је седео на састанку са Младићем, питао сам се ја&qуот;.

Хасан је након тога сазнао да му је породица убијена, а каже да га целокупан процес „оптерећује&qуот;.

„Чекање овог дана, чекање шта ће се догодити са онима који не прихватају пресуду - све је то јако исцрпљујуће&qуот;, каже Хасан.

Нада се да ће пресуда донети нешто ново региону.

„Пресуда би требало да отклони страх да ће се нешто слично поново догодити&qуот;, каже он.

„Онда ће пре наступити нека нова фаза, боља за све људе на Балкану&qуот;.

Једанаестогодишња ћерка Фикрета Грабовице Имра убијена је у експлозији гранате у опкољеном Сарајеву 1993. године.

Он је данас председник Удружења родитеља убијене деце Сарајева.

„Деца су најневинија бића која су брутално убијана током опсаде Сарајева&qуот;, каже Фикрет за ББЦ на српском.

„Зато је за мене јако важно да је суд утврдио да је циљ опсаде града било терорисање становништва.

„Пресуда доноси олакшање, посебно за људе из Сарајева&qуот;.

Фикрет додаје да за њена „није само битна казна већ само истина која је утврђена&qуот;.

Србија је ипак, мисли он, „амнестирана од одговорности&qуот; тиме што Ратко Младић није осуђен за геноцид у шест општина у Босни.

„Одлука можда јесте касна сатисфакција за нас жртве, али је битно да неки нови млади људи у Босни стварају нормалан живот&qуот;&qуот;, мисли Фикрет.

Додаје да би за њега било најподесније да Младић казну служи у Великој Британији, као и бивши председник Републике Српске Радован Караџић.

Реакције из света

Џо Бајден, председник Сједињених Америчких Држава (САД) поздравио је „историјску&qуот; пресуду против Ратка Младића.

„Ова историјска пресуда показује да ће они који чине стравичне злочине бити одговорни. Такође појачава нашу заједничку одлучност да спречимо да се будућа зверства почну било где у свету&qуот;, рекао је Бајден.

Пресуда представља „велику прекретницу за правду&qуот;, изјавио је у Паризу шеф француске дипломатије Жан-Ив ле Дрија.

„Пресуда неће вратити живот хиљадама људи и неће избрисати патњу жртава, али представља главну прекретницу за правду и борбу против некажњивости на Западном Балкану&qуот;, рекао је он.

Француски министар је рекао да чињенице коначно потврђене у пресуди морају једногласно да буду прихваћене и да послуже као основа за помирење.

Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је данас да пресудасведочи о пристрасности трибунала и да његова одлука представља лицемерје.

„Одлука је поново показала да је рад међународних механизама у процесуирању кривих за злочине на територији бивше Југославије у периоду грађанског рата у пракси пристрасан у односу на једну од страна&qуот;, навела је Захарова у писаној изјави.

По њеним речима, одлука изгледа „лицемерно&qуот;, ако се узму у обзир одлуке суда када је реч о хрватским и бошњачким војним лидерима, Анти Готовини, Рамушу Харадинају и Насеру Орићу.

Потврда пресуде

Ratko Mladic in court, 26 August — Ратко Младић приликом ранијег судског рочишта

Хашки трибунал је, 22. новембра 2017, генерала Младића неправоснажно осудио на доживотни затвор због геноцида у Сребреници, прогона Хрвата и Муслимана широм Босне, терорисање становништва Сарајева дуготрајним гранатирањем и снајперисањем и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.

Трибунал је Младића ослободио кривице за геноцид у још пет босанских општина.

Одбрана је жалбом тражила да Младић буде ослобођен или да му се поново суди, тврдећи да тужилаштво није доказало његову кривицу.

Апелационим већем председавала је судија Приска Матимба Нијамбе из Замбије.

Поводом жалбе Младића због права на правично суђење, председавајућа Жалбеног већа је рекла да је Веће, уз супротно мишљење једног судије, одбило основе жалбе.

Жалбено веће констатовало је да Младић није показао да је претресно веће погрешило тиме што Сарајево није третирало као брањени град.

Констатовано је и да претресно веће није погрешило када је оценило да је циљ опсаде Сарајева било терорисање становништва тог града.

Веће је оценило неуверљивом Младићеву тврдњу да је његов циљ био да се цивилно становништво хумано евакуише из Сребренице.

Констатовало је да Младић није довео у питање кључне закључке на које се претресно веће ослонило, међу којима и закључак да је понашање Војске Републике Српске проузроковало хуманитарну кризу која је претходила размештању становништва, као и да је то размештање било насилно.

Констатовано је и да претресно веће није погрешило када је оценило да је уклањање жена, деце и старијих мушкараца муслимана било присилно.

Ретроспектива

Тужилаштво у Хагу подигло је у јулу 1995. оптужницу против Ратка Младића
Оптужен је за геноцид и злочине против човечности
Повукао се из јавности након објављивања оптужнице и губи му се траг од 2005. године
Младић је био у бекству десет година
Наводно се скривао по различитим војним објектима
Службе безбедности су га ухапсиле у кући рођака у селу Лазатрево у близини Зрењанина
Вест је 26. маја 2011. објавио тадашњи председник земље Борис Тадић
Протест због хапшења Младића организовала је Српска радикална странка, дошло је до сукоба полиције и демонстраната
Жалба на одлуку суда за пребачај у Хаг је одбијена и Младић је 31. маја 2011. пребачен у Хаг
У новембру 2017. осуђен је на доживотну казну затвора првостепено
Суд је утврдио да је крив за десет од 11 тачака оптужнице, међу којима су геноцид, убиства, терор, протеривање и напади на цивиле
На основу правоснажне одлуке суда у Хагу, Младић је 8. јуна 2021. осуђен на доживотну казну затвора

Дуго чекана правда

Анализа Ана Хулиган, дописница из Хага

Окрвавио је руке, рекла ми је Мунира Субашић када сам је посетила у кући, недалеко од поља смрти у Сребреници.

Ратко Младић био је покретач политичке завере, осмишљене на врху, како би делови босанског муслиманског становништва нестали.

Етничко чишћење започело је прогоном - пропаганда је окренула комшије једни против других - и за хиљаде људи завршило се када су људи Ратка Младића прегазили базу УН-а у Поточарима, одређеној сигурној зони.

Овде је Мунирин 17-годишњи син Нермин био отргнут из њених руку, док је покушавао да је увери да ће све бити у реду.

Двадесетдва члана њене породице страдала су у геноциду.

Ратко Младић провео је 16 година у бекству, многи су се плашили да неће доживети ову коначну правну пресуду.

Мунира је отпутовала у Хаг како би била сведок тренутка за који верује да ће јој донети мир.

Тужиоци се надају да ово суђење послати поруку која одјекује у региону и шире - да одлагање правде не значи ускраћивање правде.

Процес против Младића укупно је трајао 26 година

У мају 2012. почело је суђење генералу Младићу, а захтев одбране да се ослободи кривице и пусти на слободу је одбијен.

Током четири године суђења саслушано је готово 600 сведока и изнето 10.000 доказних предмета.

Првостепена пресуда донета је у новембру 2017, а Младић удаљен из суднице због коментарисања поступка.

„Све је ово чиста лаж&qуот;, изјавио је тада Младић.

Пресуда је изречена после дуже паузе током које је Младићу позлило.

„Судско веће осуђује Ратка Младића на доживотну казну затвора&qуот;, прочитао је судија Алфонс Ори.

Пре него што се, у лето 2011, нашао у притвору Шевенингену, Младић је, по налазима лекара, имао три мождана удара.

За време проведено у притвору, Младић је био подвргнут бројним терапијама и неколико пута је оперисан, а 2013. се у судници захвалио Трибуналу што му је спасао живот.

Уочи одласка у притвор Хашког трибунала имао је четири жеље - јагоде, телевизор, неку Толстојеву књигу и да посети ћеркин гроб.

Процес против Младића трајао је 26 година, откада је подигнута прва, тада обједињена оптужница против њега и политичког лидера босанских Срба Радована Караџића.

Младић оптужен је пре потписивања Дејтонског споразума за геноцид, злочине против човечности у БиХ, против цивилног становништва као и за држање припадника мировних снага.

Друга оптужница стиже крајем 1995. године, а терети га за геноцид и злочине на подручју Сребренице.

У лето идуће године, Претресно веће Хашког трибунала издало је налог за Младићево хапшење.

Без бранилаца

Hag, 4. jun 2011. — Ратко Младић на првом појављивању пред Хашким трибуналом

Апелационо веће суда одобрило је захтев адвоката Бранка Лукића и Драгана Иветића да генерала Младића на изрицању пресуде, уместо њих, заступа правна саветница Пета-Луиз Багот.

Браниоца Лукића је Апелационо веће, истовремено, упозорило да је обавезан да заступа свог клијента.

Исто упозорење судије су и раније упућивале адвокату Лукићу.

Крајем маја, суд је, као неоснован, одбио захтев одбране да изрицање правоснажне пресуде буде одложено због спречености Младићевих бранилаца да присуствују заседању, било у судници, било преко видео везе.

Адвокат Иветић, по поднеску одбране, не може да буде присутан због болести, а први бранилац Лукић зато што је обавезан да поштује Младићева упутства.

Младић је инсистирао је претходно да у судници изрицању пресуде морају присуствовати и он и обојица бранилаца.

Одбио је да заседање суда прати преко видео везе или уз једног адвоката.

Пре пресуде

У Бања Луци у Републици Српској, једном од два ентитета у Босни и Херцеговини, у уторак ујутро освануо је транспарент подршке Ратку Младићу.

Транспарент је окачен на један од пешачких мостава изнад пута, преноси Телевизија Н1.

„Не признајемо хашке одлуке. Ти си понос Српске Републике&qуот;, пише на транспаренту.

Поред је стављена и слика војничке капе по којој је Младић био препознатљив током рата у БиХ.

Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик је пре изрицања пресуде поручио да је „Младић частан човек&qуот; и „није могао да уради оно што је наведено у оптужници&qуот;.

A woman stands near tombstones at a cemetery to honour the victims of the 1995 Srebrenica massacre — Обележавање 25-годишњице масакра у Сребреници

Кога је све Хашки трибунал осудио на доживотну робију?

Осим Младића, ова казна изречена је пуковнику и начелнику безбедности Главног Штаба ВРС Љубиши Беари, бившем ратном начелнику Генералштаба Здравку Толимиру и начелнику безбедности Дринског корпуса Вујадину Поповићу.

На доживотни затвор су осуђени и лидер паравојне формације Бели орлови Милан Лукић, као и командант Сарајевско-романијског корпуса Станислав Галић.

Први председник Републике Српске Радован Караџић осуђен је, такође, на доживотни затвор у марту 2019. године, а ту одлуку донело је Жалбено већа Механизма за међународне кривичне поступке, тело које је наследило Хашки трибунал.

Горан Јелисић и Миломир Стакић осуђени на 40 година затвора.

Јелисић је осуђен а за убијање, мучење и пљачку муслимана и Хрвата у Брчком и у логору у брчанској луци у пролеће 1992. године.

Стакић је првобитно осуђен на доживотни затвор, али је та одлука преиначена, те је 2006. године осуђен на 40 година робије због истребљења, убиства и прогона.

Потпоручник и начелник безбедности Зворничке пешадијске бригаде Дринског корупса ВРС Драго Николић, председник Републике Српске Крајине Милан Мартић и бивши генерал Војске Републике Српске добили су по 35 година затвора.

Суд у Хагу осудио је 16 Срба на казну већу од 20 година, а више од 100 особа је осуђено пред овом институцијом.

Трибунал је ослободио бившег председника Србије Милана Милутиновића за злочине над Албанцима на Косову 1999. године, као и некадашњег начелника Генералштаба Војске Југославије Момчила Перишића.

Капетан Мирослав Радић такође је ослобођен оптужби, као и Владимир Ковачевић Рамбо, коме није могло да се суди због болести.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 06.09.2021)