Novinarstvu nikada nije rekao zbogom
Politika 05.08.2021
Bio je jedan petak, bilo je negde oko 17 časova, svi rokovi za prelom njegove kolumne su odavno istekli, redakcija je bila na ivici nervnog sloma, a ja sam čekao da se javi. „Daj, Lazo, šalji kolumnu, pa da bežim kući”, mislio sam se, ali ne postoji taj narodni heroj koji bi pustio „Politiku” u subotu bez njegovog teksta.
Pozvao me, smejući se kao dečak. Baš tako, kao dečak koji se najeo čokolade i ostatke želi da podeli sa svima. „Nemam pojma o čemu ću da pišem”, tako je rekao, čime me dotukao kao da je lansirao nekakvu krstareću raketu o kojoj je znao svaku sitnicu, dimenzije, brzinu i domet kroz moje uvo, kao da je radio u projektnom birou za svemirska istraživanja Rusa ili Amerikanaca. Predložio mi je da „guglujemo” zajedno, pronaći ćemo valjda nešto, jer na toj virtuelnoj
