Русија, медији и политика: Сара Рејнсфорд - моје последње јављање пре протеривања из Русије

Пишем ово усред ноћи за мојим кухињским столом у Москви, гледајући према пригушеним црвеним звездама и златним куполама Кремља.

Али када будете читали овај текст, већ ћу се вратити у Енглеску, протерана из Русије као претња националној безбедности.

После више од 20 година извештавања из Москве, још увек не могу да верујем шта се догодило.

Посумњала сам да сам нешто није у реду пре око годину дана, када је руско министарство спољних послова почело да ми издаје краткорочне визе.

Чак су и оне одобраване у последњем тренутку.

У једном тренутку ми је речено да сам добила последњу визу пре него што је званичница рекла да је погрешила.

• ББЦ осудио протеривање новинарке из Русије
• Белоруске власти одузеле акредитације ББЦ новинарима
• Кина забранила емитовање Светског сервиса ББЦ-ја

Али 10. августа су ме извели на страну из реда за пасошку контролу на московском аеродрому Шереметјево и рекли да ми је Федерална служба безбедности (ФСБ) забранила улазак у Русију.

Полицајац који је читао наређење, прочитао је све, али без објашњења.

„Сара Елизабет&qуот;, користио је моје средње име, „одбијен вам је улазак у Руску Федерацију - на неодређено време.

„Ово је корак ради заштите безбедности Русије&qуот;, појаснио је, а затим рекао да ме депортују.

Рекла сам му да сам новинарка: „Изгледам ли као претња?&qуот;

„Ми смо само извршиоци&qуот;, поновио је погранични полицајац више пута.

„Питајте ФСБ.&qуот;

Допутовала сам у Москву тог јутра из Белорусије, одакле сам извештавала о сузбијању масовних протеста против председника Александра Лукашенка.

Блиски савезник Владимира Путина водио је годишњи „разговор&qуот; са новинарима и искористила сам прилику да питам како уопште може да остане на месту председника после мучења и затварања мирних демонстраната.

Лукашенко ме је прво назвао западном пропагандисткињом, затим су ме његове одане присталице окружиле, а све је преношено уживо на белоруској телевизији.

Те ноћи, док смо додавали овај део у наш извештај, Министарство спољних послова у Русији најавило је нове санкције Великој Британији: група неименованих британских држављана оптужена је за ангажовање у „анти-руским активностима&qуот;.

Био је то одгођени одговор Москве на санкције Велике Британије због кршења људских права у Чеченији и корупције на високом нивоу.

Пошто ми је последња виза у пасошу била близу истека, била сам нервозна.

• Путин брани Лукашенка и оптужује ЕУ за двоструке стандарде
• Спотови подршке Путину, а учесници некад и не знају шта снимају
• Владимир Путин: руски председник као јунак акционог филма

Неколико сати касније, моје колеге су прошле границу у Москви, али сам ја заустављена.

На крају сам остављена да лутам по чекаоници у делу за одласке, без пасоша, док су други грчевито преговарали да зауставе моју депортацију.

Била сам сигурна да неће успети: налог против мене дошао је од моћне ФСБ.

Зато сам потписала образац у којем је писало да ћу прекршити закон ако поново уђем у Русију.

Бунила сам се, али нисам имала избора.

У једном тренутку сам села на сломљену аеродромску столицу и снимила како се осећам, плачући у камеру.

Одједном, 12 сати после слетања, телефоном ми је јављено да могу да пређем границу - само једном, да спакујем мој дотадашњи живот у Москви.

Моје протеривање значи прекид дугогодишњих веза у земљи.

Већи део живота провела сам у Русију, пошто сам допутовала у Москву са 18 година, када се СССР распао.

Сведочила сам хаосу из прве руке: бескрајним редовима и несташицама, чак и ратовима.

Средином деведесетих, као студенткиња, проживела сам гангстерске дане у Санкт Петербургу, када су у бару у којем сам радила мушкарци предавали оружје на вратима.

Биле су то тешке године за многе Русе, али и време нових и узбудљивих слобода.

Затим је дошао Владимир Путин.

Још од његовог избора пре 20 година извештавала сам из Москве, бележећи урушавање слобода, све веће потискивање неслагања, док Путин маневрише да задржи власт.

Притисак на активисте, критичаре, а сада и новинаре, појачан је у протеклих годину дана, од тровања опозиционог политичара Алексеја Наваљног.

Уочи избора за парламент следећег месеца, притисак је још већи.

Нервозан после прошлогодишњих масовних протеста у Белорусији због намештеног гласања, Кремљ се сада чини спреман да угуши критичке гласове; наговештај праве конкуренције.

Ућуткивање слободне штампе је кључно.

У недељи када сам сазнала да сам приморана да напустим Русију, највећи независни канал у земљи означен је као „страни агент&qуот;.

Телевизија Дожд придружила се све дужој црној листи медија који морају да прогласе „непријатељски&qуот; статус сваки пут када објаве било коју вест, или ће се у супротном суочити са осуђујућим казнама и кривичним гоњењем.

„Статус страног агента значи да смо непријатељи државе&qуот;, рекао ми је Тихон Дзјадко, уредник ове станице.

Број претплатника је растао, а Дзјадко ми је рекао да су неки чланови његовог тима поносни на означавање, као ознаку квалитета.

Али Дзјадко упозорава да је последњи заокрет против штампе забрињавајући.

„Као да кажу да нам овде више нису потребни активисти за људска права или независни медији.

„То је јако лоше и могло би да постане много горе - у сваком тренутку.&qуот;

Када су ме позвали у Министарство спољних послова у Москви, инсистирали су да моје депортовање није ништа лично.

Званично га називају одмаздом за репортера новинске агенције Тас ком је одбијена виза за боравак и рад у Великој Британији.

Али то се десило пре две године и у то време се није дизала прашина око одлуке.

Високи званичници тврде да не знају за мој статус „претње&qуот; - чак иако знам да су видели образац који сам потписала.

За сада одбијају да потврде иформације из једног извора - да сам била на листи за санкционисање.

Многи које сам интервјуисала протеклих година напустили су Русију због безбедности.

Други признају да имају план за бекство.

Ни на трен нисам помислила да ћу им се придружити.

И да ћу отићи уз етикете „анти-руска&qуот; и „безбедносна претња&qуот; које ми одзвањају у ушима.

Али, покушавам да угушим ту буку.

Откад је моје протеривање обзнањено, чак и непознати људи не престају да ми се извињавају.

Неки чак кажу да се стиде њихове владе.

О тој доброти и топлини Руса сада размишљам, пада киша и ускоро је време за полазак. Можда заувек.

Надам се да није.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.31.2021)