Цурење податка из државних институција ка моћним појединцима може бити опасно по истраживачке новинаре
Цензоловка 02.11.2021 | Данијел Апро
Питате полицију о супрузи члана криминалног клана, на вратима вам се појави – члан криминалног клана. Истражујете пословање кума Александра Вучића, за то пре него што објавите текст сазна – Информер. Тражите од институција податке о пословању компанија у власништву Роберта Чобана, јави вам се – Роберт Чобан. Представници државе упозоравају моћнике о интересовању медија, што не само да доводи у питање рад истраживача већ може по њих да има и опасне последице
Фото: Пиксабаи Када је Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) објавио истраживање о томе како су удружења повезана с компанијом Цолор Медиа Цоммуницатионс Роберта Чобана на конкурсима организованим у последње четири године добила најмање 78 милиона динара, оно је садржало и једну причу у причи. Током истраживања, наиме, пошто је новинарка Теодора Ћурчић затражила релевантне податке од јавних институција, уместо неког од државних службеника – јавио јој
