Nemam se KAKO DO SRBINOM ZVATI: Takva je moja Gora Crna, vazda raspeta, kruna od trna, peva i u tužbalici
Kurir 14.11.2021
Nemam se kako do Srbinom zvati, gde istim jezikom s kamenom zborim, gde te večnost ustavi i za trpezu svrati – nemam se kako do Srbinom zvati, piše Mihailo Medenica u najnovijoj kolumni koju prenosimo u celosti.
NEMAM SE KAKO DO SRBINOM ZVATI Ona meka, mila, pitka svanuća kad zapeva gora, stoka, kuća… Zakašlju se sulundari – đedovi stari… Uprede planina livade u pletenice, pa ih skrije pod maramu od krošnji bukve, tek kap parfema od divljih krušaka i bledo pudera prezrele zukve. Ošuri se sunce o vareniku, polije mu baba ladne vode, da krišku kajmaka i tobož prekori pa sunce tragom đeda mi ode. Otrči za stadom oblaka ognjeno čobanče, klapara za njim nebesko opanče… Umije me
