Немам се КАКО ДО СРБИНОМ ЗВАТИ: Таква је моја Гора Црна, вазда распета, круна од трна, пева и у тужбалици
Курир 14.11.2021
Немам се како до Србином звати, где истим језиком с каменом зборим, где те вечност устави и за трпезу сврати – немам се како до Србином звати, пише Михаило Меденица у најновијој колумни коју преносимо у целости.
НЕМАМ СЕ КАКО ДО СРБИНОМ ЗВАТИ Она мека, мила, питка сванућа кад запева гора, стока, кућа… Закашљу се сулундари – ђедови стари… Упреде планина ливаде у плетенице, па их скрије под мараму од крошњи букве, тек кап парфема од дивљих крушака и бледо пудера презреле зукве. Ошури се сунце о варенику, полије му баба ладне воде, да кришку кајмака и тобож прекори па сунце трагом ђеда ми оде. Отрчи за стадом облака огњено чобанче, клапара за њим небеско опанче… Умије ме
