Једна прича о Ирини

Нешто што сам изгубио. А тај део мене је стално гладан, стално неутажен“ (Харуки Мураками, Јужно од границе, западно од сунца). Познавао је Ирину од своје 15. године – тада се у њу и заљубио – а никада је до краја није упознао. Били су генерацијски парњаци, али су похађали различите основне и средње школе. Уписали се на исти факултет у Београду. До њене и своје 35. године прешао је „с њом“ једносмерни пут од свиђања, симпатија, заљубљивања, жудње,