Пише Дејан Жујовић: Едерлези
Нова 30.11.2021 | Аутор:Бојана Миловановић
Мој размажени најбољи друг ме свакога јутра гурањем њушке буди да бих му дао грануле.
Пет минута касније звони ми телефон. Брате, ја сам стигао. Где си, бре, стигао? Па, да кренемо. Ти, друже, озбиљно ниси нормалан. И тако Бранко и ја форсирамо Шумадију. Док сунце полако излази ја му пуштам Добро јутро, Шумадијо. Настављамо са неким драгим песмама да сам пожелео да свратимо у неку кафану на рани матине. Када би ишта радило… Мучена мајка нас у седам ујутру дочекује. Она и иње по трави. Знак да јесен полако умире. Овог пута сам понео и свој
