Миловановић (ДВТ) : Тужилаштву дати могућност да утиче на именовање шефова криминалистичке полиције

Изборни члан Државног већа тужилаца (ДВТ) Предраг Миловановић указао је да је неопходно да тужилаштво добије могућност истинске контроле над радом криминалистичке полиције, коју сада нема због мањкавости законодавног оквира, за шта постоје модели у другим земљама, па и у нашем региону.

"Уколико бисмо преузели неки од модела из упоредног права, ту треба бити врло опрезан, јер би се грубим 'копирањем' могло направити неупотребљиво инстант решење", рекао је Миловановић у разговору за Бету.

Он је нагласио да износи лични став о томе како отклонити проблем који за тужилаштво изазива садашње уређење односа са полицијом, без чије сарадње, ако изостане, оно представља "главу без руку и ногу".

То практично значи да тужилаштво најчешће налаже полицији да у предистражном поступку прикупља доказе на "терену", јер оно не располаже оперативно-техничким могућности, али је не може до краја натерати да то и учини.

Миловановић, који је члан Удружења тужилаца, навео је да у региону, Хрватска, чији је пример навео, има интересантно решење, "којим су тужиоци успели да делимично 'инструментализују' полицију, за потребе кривичног поступка којим руководе".

Ту, како је објаснио, "годишњу листу истражитеља саставља јавни тужилац, а истражитељи су једина лица из полиције, која су овлашћена да предузимају доказне радње у кривичном поступку".

"Недвосмисленог сам става да се улога тужиоца у страначком поступку не може до краја остварити без истинске контроле тужиоца над радом полиције. Посматрајући друштвени контекст ствари, где у овом тренутку код наших владајућих елита није у довољној мери сазрела та идеја, а камоли код грађана, заговорник сам више једне еволутивне солуције", навео је Миловановић.

"Најпре би се", рекао је, "утицај тужилаштва на рад полиције проширио, у правцу да он буде делотворнији".

"Ту сам склон некој врсти постојећих решења која су опробана у нашем региону. Мислим да би кроз системско решење требало омогућити тужилаштву да за почетак може да утиче на именовање шефова криминалистичке полиције, а потом и на избор тимова инспектора, који завредњују својим ауторитетом компетенција да обављају посао прикупљања доказа за тужилаштво", објаснио је Миловановић.

Како је истакао, "то би било усаглашавање формалног и стварног, јер како да тужилац руководи предистражним и истражним поступком, а да под својим скутама нема истражни тим, са којим треба да остварује свој основни задатак кривичног прогона".

"Овакво решење подразумева висок степен 'друштвеног инжењеринга', с обзиром да је у поимању нашег народа полиција 'неотуђиви' део извршне власти, па ће бити потребно неко време да се у свести политичких елита и грађана, фрагмент полицијског апарата, издвоји и пређе у руке правосуђа, односно друге гране власти", оценио је Миловановић.

Убеђен је да је та идеја остварива, јер о томе говоре примери земаља у окружењу, па је само питање времена када ће се то и овде десити.

"Полиција, коју би контролисало тужилаштво или која би била у саставу тужилаштва, би по природи ствари одговарала руководиоцима тужилаштва. Тада би полицајци могли бити премештани, кажњавани, али и награђивани и унапређивани, само уз сагласност тужиоца. Мерила би била искључиво меритократска", нагласио је Миловановић.

Како је додао, "треба напустити окоштале механизме напредовања и кажњавања полицајаца, према морално-политичкој подобности датог тренутка".

На питање како отклонити опасност да тужилац буде пристрасан код давања налога полицији, Миловановић одговара – "системом контроле и проверавања".

"Тужилац који има контролу над полицијом, мора бити под формалном контролом тужилаца који се у хијерархији налазе изнад њега. Вертикалним надзором његових одлука, у оквиру самог јавнотужилачког апарата, успоставља се механизам професионалне, а не политичке одговорности", истакао је Миловановић, уз подећање да је свакоме највећи "шеф" превасходно савест.

Он је нагласио да су медији "ништа мање важан, ако не и најважнији механизам контроле, било какве самовоље тужиоца".

"Медији су ти који обликују јавно мњење, али и обрнуто, будући да грађани својим захтевима кроз медије могу допрети до свих институција и од њих затражити реакцију, због њиховог одређеног понашања или пак пропуштања понашања", рекао је Миловановић.

(Бета, 16.12.2021)