Холандија и Југославија: Од оптуженичких клупа до изборног листића
Холанђанка, која вуче корене са Балкана, кандидује се на хашким локалним изборима позивајући између осталог и људе са простора бивше Југославије да је подрже.

Велика судница, клупа за сведоке, оптуженичке клупе, судије у црним одорама и вишегодишња суђења углавном су прве асоцијације људима са Балкана на холандски град Хаг.
Ту слику могла би да промени Стана ван Гинкел, рођена Холанђанка, која вуче корене из Србије.
У писму објављеном на Фесјбук профилу симболично се обратила људима са простора бивше Југославије речима - „Поштовани југословенски хашки грађани &qуот;, позивајући их да гласају за њу на предстојећим градским изборима.
Тако су се поштовање, Југославија и Хаг нашли у истој реченици.
„Још увек мислим о Југославији, ја сам Титова пионирка&qуот;, каже Стана ван Гинкел за ББЦ на српском.
„Желим да се и њихов глас чује&qуот;
Стана ван Гинкел је рођена у Хагу почетком седамдесетих година 20. века.
Отац јој је Холанђанин, а мајка из Качарева, места у Војводини.
Сећа се да је у Ротердаму, граду недалеко од Хага, постојала и школа коју су похађала деса са простора бивше Југославије.
Тамо је завршила четири разреда основне школе.
Постојао је такође и Југословенски клуб.
„Дете сам прве генерације Југословена која се преселила у Холандију&qуот;, прича Ван Гинкел.
Памти дружења и окупљања, која престају распадом државе - 1991.
- Ко све кога тужи за геноцид на Балкану
- Геноцид и Балкан: Од најтежег злочина до политичких злоупотреба
- Низоземска у Србији остаје Холандија: Шта још „у Србији зову другачије&qуот;
„Ми Југословени одједном постајемо народи шест република.
„Престало је да постоји место окупљања, са тим и јединствена дијаспора&qуот;, додаје она.
Прецизних података о броју људи који се идентификују као Југословени нема.
Нема ни података о томе да ли се неко са простора Балкана раније нашао на некој изборној листи.
„Обраћам се мојима, јер сада имам шансе да говорим.
„Желим да објавим да сам ту, у Хагу, да имају неког и да се њихов глас чује&qуот;, објашњава Ван Гинкел.
Окосница политичког деловања странке 50ПЛУС Хаг на чијој листи се налази јесте бољи третман и положај старијих људи у друштву.
Хаг и избори
Избори за градски парламент одржавају се средином марта, а листе се боре за 45 посланичких места.
Могу гласати и људи који нису Холанђани, а који живе у Холандији дуже од три године.
Право на гласање имају и сви из Европске уније који су пријављени у Холандији, појашњава новинар Мирза Софтић који прати изборе у Холандији.
Додаје да ово правило не важи када су у питању парламентарни избори.
На последњим изборима у Хагу, настала је коалиција од пет партија на челу са Демократама 66 (Д66), мећу њима нашла се партија 50ПЛУС Хаг на чијој листи се налази Стана ван Гинкел, пише Дач њуз.

Партија је на парламентарним изборима у марту 2021. освојила и једно посланичко место у холандском национаном парламенту који има 150 места.
У Холандији се на парламентарним изборима уместо појединачних кандидата бирају кандидатске листе, а освојена места се распоређују у складу са гласовима које је одређана листа освојила у односу на укупан број гласова.
На изборима одржаним у марту 2021, највећи број гласова и мандата освојила је странка тадашњег премијера Марка Рутеа - Народна партија за слободну и демократију (ВВД) десног центра - 35 мандата, док је странка левог центра Демократе 66 освојила је 27 мандата.
Колико је Хаг град Југословена?
Мирза Софтић, новинар из Босне који већ годинама живи у земљи ветрењача и лала сматра да је потез Стане ван Гинкел утопија.
„Нисам баш сигуран да ће она у томе нешто успети.
„Нисам стекао утисак да овде постоји нека заједница Југословена&qуот;, прича Софтић за ББЦ на српском.
Додаје да се људи увек друже на концертима, али када треба да се национално одреде, онда су то појединачне националности, нису то више Југословени.
„Турбо фолк је урадио много више на уједињивању Југословена него сви политичари&qуот;, тврди Софтић кроз осмех.

Људи са простора Балкана у таласима су се селили за Холандију, појашњава новинар.
„Први талас су они који су напуштали Балкан пре деведесетих, да раде.
„Други талас чине избеглице, то су углавном људи из Босне и Херцеговине&qуот;, истиче он.
Трећи, савремени талас чине програмери, лекари и фармацеути који су у Холандији јефтина радна снага.
„Они раде за дупло мање пара, исти посао као и домаћи.&qуот;
Југословени нису прва асоцијација када се помене Хаг ни Љубици Гојгић, новинарки која је скоро деценију за телевизију Б92 извештавала из Хага.
Додаје да је њен боравак у овом граду био уско везан за Хашки трибунал где се бившим Југословенима судило због ратних злочина у периоду када се тадашња држава распала.
„Хаг није место ни помирења некадашњих Југослована, а није ни место правде сматрају неки, бар не за све Југословене.
„У том смислу, прва асоцијација ми нису Југословени&qуот;, објашњава Гојгић за ББЦ на српском.
Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу
Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ) суд је Уједињених нација (УН) и бави се злочинима почињеним током сукоба на Балкану током деведесетих година прошлог века.
Установљен је у мају 1993. године.
Први је суд за ратне злочине после судова у Нирнбергу где се судило нацистичким лидерима и Токију где се судило јапанским војним и политичким званичниицма за ратне злочине на азијском континенту пре и током Другог светског рата.
МКСЈ чине три тела: Веће, Секретаријат и Тужилаштва.
Функције суда данас обавња Међународни резидуални механизам за кривичне судове, осниван основан 2010. године, који је са радом почео три године касније.
Суд је подигао оптужнице против више од 160 људи са простора бивше Југославије.
Од тог броја, 90 особа је осуђено, 21 ослобођена, 13 враћено на обраду судовима у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини.
Од 20 случајева се одустало.

Међу првима који су се нашли на оптуженичкој клупи био је Слободан Милошевић, председник Савезне Републике Југославије.
Осим оптужнице за злочине почињене на Косову, Међународни суд потврдио је и оптужнице за злочине почињене у Хрватској и Босни и Херцеговини од 1991. до 1995. године, док је био председник Србије.
Када је изручен, био је први некадашњи шеф државе оптужен за геноцид, ратне злочине и злочине против човечности.
Први председник Републике Српске Радован Караџић осуђен је на доживотни затвор у марту 2019. године, а ту одлуку донело је Жалбено веће.
На доживотну казну затвора због геноцида и ратнх злочина у Босни осуђен је и Ратко Младић, бивши командант Војске Републике Српске.
Младић је био је један од последњих осумњичених коме је суђено пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију.
Апелационо веће правног наследника међународног кривичног суда за бившу Југославију прогласило је кривим за злочине против човечности и Војсислава Шешеља, лидера Српске радикалне странке.
Осудило га је на десет година затвора.
Шешељ је претходно био 11 година у хашком притвору, колико се водило и само суђење, те је ослобођен служења казне.
Иницијативе које могу променити слику о Хагу
Кандидатуру Стане ван Гинкел подржава Маја Тодоровић, списатељица и предузетница која у Хагу живи више од деценије.
„Заступа интересе међу којима ће се многи препознати.
„Верујем да међу старијим генерацијама постоје југоносталгичари, којима ће такво изражавање свакако пријати&qуот;, појашањава Тодоровић.
Додаје, пак, да међу млађим генерацијама тај осећај носталгије за бившом Југославијом и не постоји.
За разлику од Хага, истиче, дијаспора је јача у главном граду Холандије - Амстердаму.
„Хаг је ипак остао административни центар и то се осећа.
„Штета је што се код већине људи при помињању Хага увек јављају лоше асоцијације&qуот;, каже Тодоровић.
Нада се да ће до сада уврежена слика о Хагу почети да се мења оваквим и сличним иницијативима.
Љубица Гојгић сматра да је Станин угао обраћања занимљив.
Додаје да је током боравка у Хагу упознала генерације Југословена који се нису преселили да би седели на оптуженичкој клупи, већ да се баве између осталог међународним правом, екологијом.
Делује јој да би они можда и могли бити потенцијална гласачка група.
„Хашки трибунал је затворен, затворено је то место сукоба и полемике, можда сад поново може да се врати прича о Југославији на неки други начин&qуот;, закључује Гојгић.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 03.08.2022)
