Dobročinstvo Isa Mahmutovića – odbio da ruši Njegoševu kapelu (3): Sve za život i za čast
Vesti online 23.03.2022 | Piše: Budo Simonović - Vesti
Pre dvanaest godina, boraveći u Bistrici bjelopoljskoj sasvim drugim novinarskim povodom, prikupljajući građu za knjigu o rušenju mosta Pjenavac na Morači 1962, u razgovoru sa penzionisanim profesorom Ćemalom Mahmutovićem, nekadašnjim direktorom ovdašnje osnovne škole, i starim učiteljem Milisavom Đurovićem, koji je pre više od sedamdeset godina iz rodnih Bjelopavlića došao i ostao u ovoj prelepoj, pitomoj dolini, spomenuo sam ovaj slučaj i požalio se da ne znam ko je i otkud je bio taj čovek koji je odbio
– Ma, Iso Mahmutović, moj bliski, nažalost već pokojni rođak! Sin Abaza i Paše tu iz Radojeve Glave, imali samo njega i ćerku Elifu-Belu – kazao Ćemal Mahmutović, a potvrdio Milisav Đurović, koji je, iako je tada bio duboko zakoračio u devetu deceniju života, još mladićki bistroumno pamtio imena svih svojih đaka i njihovih roditelja, sve što je život u ovom kraju doneo i odneo otkad je on ovde. Nije, dakle, ni Suljo, ni Huso, ni Haso ni Omerbegović, ni
