Русија, Украјина и Молдавија: Постоји ли оправдан страх да би проруско Придњестровље могло да буде нови Донбас

Од свих земаља које се граниче са Украјином испоставило се да је после руске инвазије најрањивија Молдавија.

То је једина земља од свих земаља са којима се граничи Украјина, а која није чланица Европске уније нити НАТО савеза.

Њена слаба привредна ситуација не може да се избори са приливом хиљаде избеглица, али оно што је најважније за Молдавију је њена „Ахилова пета&qуот; - проруски оријентисано Придњестровље.

Ово је први самопроглашени ентитет на територији бившег Совјетског Савеза, са претежно руским говорним становништвом и израженим проруским осећањима.

• Шта знамо о отцепљеним украјинским областима Доњецк и Луганск
• Зашто је Маријупољ толико важан за Русију
• Шта каже историја - како је настала Украјина и које су везе са Русијом

За више од 30 година постојања Придњестровске Молдавске Републике (Кишињев категорички не признаје ово име), Русија није признала њену независност, али се већина становника региона томе и даље нада.

Већ су имали довољно разлога да се надају: Москва је признала Абхазију, затим Јужну Осетију (2008), припојила је Крим (2014), да би 2022. године признала независност отцепљених украјинских региона Доњецк и Луганск.

Али ако су до сада стручњаци разумно указивали да Придњестровље не може да буде у рангу са свим претходно наведеним регионима због непостојања заједничке границе са Русијом, сада када су руске трупе у близини Одесе, многи се питају где ће се Владимир Путин зауставити?

Власти Придњестровља критиковале су молдавску молбу за чланство у ЕУ, назвале је последњом тачком у покушајима да се реши сукоб и затражиле међународно признање независности региона.

Колико је реална претња Молдавији и на шта се спремају власти у земљи?

Одакле се појавила теорија из „Бесарабијске операције&qуот;?

Саветник Канцеларије украјинског председника, Алексеј Арестович, 6. марта, коментаришући ситуацију у Украјини у једној емисији, скренуо је пажњу на то како се догађаји развијају у јужном правцу.

У то време су већ биле у току тешке борбе за Николајев.

Према речима Арестовича, тада је руска војска рачунала да ће започети напредовање ка Одеси, највећој украјинској луци на Црном мору, а потом, могуће, ка Придњестровљу, у оквиру такозване „Бесарабијске операције&qуот;.

У овом тренутку није јасно одакле се овај термин примењује на актуелни рат, али је белоруски председник Александар Лукашенко дао подстицај стварању оваквих теорија.

Лукашенко је 1. марта на седници Савета безбедности Белорусије представио својим потчињенима карту војних операција на територији Украјине, а једна од стрелица на њој водила је од Одеске области до молдавске границе, у Придњестровље.

Следећег дана белоруски амбасадор Анатолиј Калињин је позван у молдавско Министарство иностраних послова као би дао објашњење.

Морао је да се извини и правда се немаром белоруског Министарства одбране приликом састављања карте.

Инцидент је прошао, али је за многе становнике Молдавије оставио горак укус у устима.

Подсећају да је у Придњестровљу стациониран руски војни контингент који, ако се укаже прилика, може, како кажу, да отвори врата изнутра.

Међутим, званични Кишињев не дели ове страхове.

„Руско војно присуство у Придњестровском региону чини хиљаду и по војног особља, који, са изузетком неколико десетина људи највишег командног састава, представљају локално становништво, пореклом из Молдавије са руским пасошима, ангажовано по уговору.

„Они имају породице, домове, животе и разумљиво је да ти људи не желе рат&qуот;, рекао је Александру Фленчеја, бивши заменик премијера Молдавије за преговарачки процес са Придњестровљем и суоснивач Асоцијације „Иницијатива за мир&qуот;.

• Проевропска кандидаткиња победила на председничким изборима у Молдавији
• Клуб из „кријумчарског раја&qуот; у Лиги шампиона

Расположења у Придњестровљу

После анексије Крима 2014. године, већина Придњестровљана почела је да се нада да ће Русија имати исти план и за њих.

Видео тим руског сервиса ББЦ-ја тада је посетио регион, а већина саговорника је рекла да будућност види само са Москвом.

Сада је, према речима Николаја Кузмина, новинара и политиколога из Придњестровља, ситуација нешто другачија.

Људи који су годинама навикли да добијају информације са руских федералних тв канала, први пут су се суочили са чињеницом да пријатељи и рођаци долазе са украјинске стране и потпуно демантују оно што се чује на телевизији.

„Према мом осећању, добра четвртина становништва у нашој земљи уопште не разуме шта се дешава.

„Једна моја саговорница је недавно плакала из сажаљења према Украјинцима који се суочавају са таквим страхотама и одмах похвалила Русију што је дошла да их спасе&qуот;, објашњава политиколог ситуацију у друштву.

Постоји и јасна разлика у годинама: људи до 35 година су углавном против рата, сви старији углавном подржавају акције Русије.

Током ратних дејстава, млади Придњестровљани су у Тираспољу организовали неколико појединачних протеста, држећи плакате „Не рату&qуот; и „Ја сам за мир&qуот;.

Једна од учесница је рекла да јој је за време њене акције пришло око 35 људи, од којих је четворо било веома агресивно настројено.

У међувремену, према различитим проценама, у акцији подршке Русији, коју су покренули комунисти Придњестровља, учествовало је око 100 људи.

Званично, акција се сматрала недоследном, али је, како кажу очевици, нико није прекинуо.

Генерално гледано, однос присталица и противника деловања Русије је на страни првих, али не са тако апсолутном предношћу као раније.

Што се тиче власти Придњестровља, оне су, према речима Николаја Кузмина, за многе неочекивано заузеле прилично неутралну позицију.

Једнако марљиво избегавају речи „рат&qуот; и „специјална операција&qуот;, називајући оно што се дешава у Украјини „ситуацијом&qуот; и „тестом&qуот;.

„Све до 2020. године, порука 'придњестровски политичар који се одриче проруског курса је мртав политичар' вредно је радила. Али после ових догађаја нисам сигуран да ће то важити и даље&qуот;, сматра Кузмин.

„Имамо врло специфичан регион, који је стиснут између Молдавије и Украјине, наш извоз је оријентисан ка Молдавији и ЕУ. Наша пословна елита има некретнине ван Придњестровља, које такође могу бити предмет санкција.&qуот;

Према мишљењу политиколога, придњестровске власти су се нашле у веома тешкој ситуацији када су морале да бирају између наставка традиционално проруског курса у политици и озбиљних економских последица за себе и регион.

Други придњестровски политиколог и бивши саветник председника Врховног савета Придњестровља, Сергеј Широков, сматра да је сваки сценарио могућ.

„Граница између Русије и Запада очас посла може да се пружи дуж реке Дњестар. Питање је само, да ли ће то бити граница са гвозденом завесом или са слободним прелазом&qуот;, рекао је он за Њујорк Тајмс.

Без обзира како се догађаји даље развијају, сада се осећа вишегодишње блиско пријатељство са Москвом.

Према речима Николаја Кузмина, украјинске избеглице радије иду било где, само не у Придњестровље.

Дошли су углавном они који су имали некретнине или блиске рођаке у непризнатој републици, или којима је било најзгодније да дођу до ове границе, таквих је било неколико стотина.

А остале одбија нарочито присуство руске војске и потенционална могућност да војна дејства могу да дођу и овде.

• Путин је прекројио свет - али не онако како је желео
• Путин на обележавању анексије Крима: Војници су хероји, Русија је јединствена
• Може ли свет опстати без руске нафте и гаса

Каква је расположење у Кишињеву

Шеф службе спољних послова ЕУ Жозеп Борељ и амерички државни секретар Ентони Блинкен посетили су недавно Кишињев.

Између ове две посете, молдавска председница Маја Санду је, после Украјине и Грузије, потписала захтев за приступање те земље ЕУ.

Таква активност навела је многе људе да мисле да су молдавске власти спремне на најнеповољнији развој догађаја.

У једном од недавних коментара, председница Маја Санду је признала да се Молдавија не осећа безбедно.

„Од свих европских земаља, Молдавија је најближа позорници војних дејстава. Експлозије у близини Одесе могле су да се чују на периферији Кишињева.

„Наравно да је напетост међу људима била велика. Међутим, паника сада јењава&qуот;, каже у интервјуу за ББЦ Александру Фленчеја, бивши заменик премијера Молдавије и суоснивач Асоцијације „Иницијатива за мир&qуот;.

Географска рањивост земље изазива озбиљну забринутост у Кишињеву и на Западу, а томе многи приписују крајње уздржан тон изјава молдавских власти од избијања непријатељстава.

Осим тога, каже Александру Фленчеја, не треба заборавити да је Молдавија енергетска потпуно зависна од Москве.

„Молдавске власти су, очигледно, донеле одлуку да буду опрезне у формулацијама, али не и у проценама.

„Процене су недвосмислене: сведоци смо агресије на Украјину и Молдавија позива на хитан мир. Међутим, влада и председник земље покушавају да се уздрже од оштрих изјава&qуот;, објашњава стручњак.

У овом тренутку, Кишињев каже да још не види директне претње од руске инвазије на територију Молдавије.

Веома је умерен и став молдавских власти о Придњестровљу. Кишињев не верује да одатле долази било каква претња.

Истовремено, Маја Санду је недавно још једном нагласила да је присуство руске војске де јуре на територији Молдавије незаконито.

„Придњестровци неће распоређивати руске тенкове, али неће ни учествовати у рату. Придњестровље је веома мали регион који зависи и од Молдавије и од Украјине.

Сваки Придњестровац има рођаке овде или тамо&qуот;, коментарише Александру Фленчија.

Шта каже Запад

Поред рата у Украјини, западни партнери су у Кишињеву разматрали још два горућа питања за Молдавију - привреду и енергетску зависности од Русије.

Од свих земаља које тренутно примају украјинске избеглице, Молдавија има највише по глави становника, а привредни потенцијал земље је веома ограничен.

Али ако се овај проблем може решити једнократном финансијском помоћи, онда ће енергетско питање, према речима Ентонија Блинкена, захтевати приступ који би се одвијао по фазама.

Молдавија је скоро сто одсто зависна од испоруке природног гаса из Русије - 80 одсто електричне енергије долази из Придњестровља и такође се производи коришћењем руских сировина.

„Енергетска независност и безбедност је од кључног значаја за очување суверенитета и независности&qуот;, изјавио је амерички државни секретар.

САД су се обавезале да ће Молдавији обезбедити 18 милиона долара током неколико наредних година за развој разноврснијег енергетског сектора.

„Молдавија је више пута бивала монета за преговарање између Запада и Истока. […] Ове године очекујемо озбиљну реорганизацију европског безбедносног система.

„А сада треба да размислимо о томе како ће се Молдавија интегрисати у послератну слику света&qуот;, сматра политичар и јавни активиста Александру Фленчија.

Погледајте видео: Зашто би рат у Украјини могао довести до раста цена хране

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.25.2022)