Serija i Igra prestola: Dan kad je svet upoznao Vesteros - i ništa više nije bilo isto
Prva epizoda Igre prestola odmah je izazvala pohvale, a serija je u narednim godinama izazvala pravu histeriju širom sveta - zbog čega?
Trojica muškaraca potpuno obučenih u crno mirno sede na konjima, čekajući da se ogromna rešetka ispred njih podigne i otvori im put u nepoznato, zemlju večnog snega i leda.
Dok snežne pahulje polako padaju, a baklje u njihovim rukama nemirno igraju na vetru, oni u tišini gledaju u tamni tunel ispod ledenog Zida.
Njihov posao, kasnije ćemo to saznati, jeste da čuvaju 200 metara visok i oko 500 kilometara dugačak Zid, koji Sedam kraljevstva Vesterosa brani od Divljana.
Međutim, sada kreću na opasan zadatak - idu u izvidnicu sa one strane zida.
Ta trojica pripadnika Noćne straže, bratstva koje čuva zid, prvi su prizor Igre prestola koje je svet video na današnji dan 2011, kada je prva epizoda emitovana.
Deset epizoda kasnije, na kraju prve sezone, milioni će biti navučeni, a u narednih nekoliko godina serija će izazivati pravu histeriju širom planete.
„Počeo sam da gledam posle šeste sezone i izbindžovao 60 epizoda za pet dana", kaže Aleksandar Srećković iz Mladenovca.
„Jedva sam čekala da se vratim sa predavanja na fakultetu da bih mogla da gledam... Čak sam i izlaske propuštala", dodaje uz osmeh Jovana Ćubić iz Prijepolja.
- Igra prestola: Kakav je bio mač Džona Snežnog, kakvu je venčanicu nosila Sansa - zavirite u Vesteros
- Osam razloga zbog kojih Igra prestola obara rekorde
- O zmajevima i ljudima: Pet serijala epske fantastike koje ne smete propustiti
Igra prestola snimljena je po Pesmi leda i vatre, serijalu knjiga epske fantastike Džordža. R. R. Martina, koji mnogi smatraju jednim od najvećih i najznačajnijih u istoriji žanra.
„Martinov svet ima zanimljive i kompleksne društvene i političke odnose, detaljno razrađenu istoriju i geografiju, konkurentne religije i ekonomske odnose čiji značaj nije potcenjen kao u sličnim ostvarenjima", kaže Ivan Stanojević, ljubitelj Pesme leda i vatre.
Sve su to fanovi Igre prestola iskusili u osam sezona serije, kao brojne obrte i političke intrige, shvativši brzo da niko od likova nije bezbedan, zbog čega je bilo i suza.
„Mislim da su tajming i generalno odlično napravljena i napisana prva sezona glavni razlozi popularnosti", kaže Milorad Milovanović, autor sajta Deda Milorad, koji se bavi filmovima i serijama.
„Na to sve možemo da dodamo i da su Martin i njegova dela već imali publiku koja je bila zainteresovana za adaptaciju", dodaje.
Međutim, deceniju i kusur kasnije, fanovi i dalje imaju gorak ukus u ustima.
Dugoiščekivana poslednja sezona, emitovana 2019, oko koje je nastala prava histerija širom sveta, izazvala je u najmanju ruku žestoke kritike.
„Oprostila sam im u međuvremenu, ali nisam zaboravila", kaže Ćubić, takođe uz osmeh.
Upozorenje, tekst sadrži spojlere i priče o nekim od ključnih trenutaka iz Igre prestola (ako neko do sada nije gledao).
Kako smo se toliko navukli na Igru prestola
„Sami ćete ih trenirati, sami ćete ih hraniti, a ako umru sami ćete ih sahraniti", kaže odlučno Ned Stark, časni gospodar Zimovrela, dok ga sinovi slušaju.
Pored jednog potoka Starkovi su naleteli na ubijenog jezovuka - bića nalik vuku, samo znatno većeg - kao i šest štenadi.
Stark je hteo da ih ubije, jer sami ne mogu da prežive, ali su ga sinovi zamolili da ih uzmu.
Tako je i bilo - jedan mali jezovuk svakom od šestoro dece Neda Starka.
Gledaoci serije na taj način su u prvoj epizodi upoznali Starkove, ponosnu porodicu sa hladnog severa, a koji bi mogli da budu nešto poput glavnih likova.
Brzo su se vezali za njih, ne sluteći uopšte šta sledi.
„Sećam se da me je na početku najviše privukla Deneris Targarjen, ali trenutak kad sam znala da sam navučena je ubistvo Neda Starka", kaže Jovana Vuković, velika ljubiteljka serije.
„'Ovo nije obična serija', šokirano sam pomislila tada", dodaje.
Ned Stark je pritom bio samo početak - žrtava je bilo mnogo.
Igra prestola je opasna i ko ne zna da je igra, brzo ostane bez glave, bio on „dobar ili loš".
„Upravo je taj efekat iznenađenja ono što je ljude najviše opčinilo", smatra Vuković.
„I onda nesvesno počneš čvrsto da navijaš za omiljenog lika kao da je sportski klub, samo da - ako ništa drugo - preživi do kraja sezone", dodaje.
Jovani Ćubić je, na primer, upravo Ned Stark bio jedan od omiljenih likova.
„Bila sam šokirana kad su ga ubili", navodi.
„Na samom početku vidimo da i glavni lik može da umre ako ne igra dobro te igre i zato su se ljudi navukli - niko nije zaštićen i neočekivane stvari mogu da se dese.
„Kao što kaže Sersei: „You win or you die (pobeđuješ ili umireš)."
Srećković tu ističe da je Igra prestola u stvari politička drama, njegov omiljeni žanr.
„Vešto kombinuje fantastiku i političku dramu, religiozno branimo često nemoralne postupke likova, a i zapleti su nezamislivi - to je ono što gledaoca usisa od prve epizode", kaže Srećković.
„A i u kojoj to seriji glavni i moralno najčistiji lik umre u prvoj sezoni", dodaje.
Zato je, smatraju mnogi, Stark i morao da strada - jer je bio dobar.
Kod ostalih likova tanka je ta granica između dobra i zla, a neki su je i po nekoliko puta prešli, što je takođe jedna od glavnih prednosti serije.
- Igra prestola: Zašto su golišave scene bile teške za Emiliju Klark
- Stvarno je Planina: Glumac iz „Igre prestola" oborio svetski rekord u mrtvom dizanju
- O Brenu Starku iza kulisa
„Uvek imamo barem jednog lika sa kojim se poistovetimo, a ova je učinila da sve likove u jednu ruku donekle mrzim, a nastavljam da gledam seriju", kaže Sanja Padjen iz Zagreba.
„Dobro se sećam prve epizode, početak je fenomenalan, odmah nas uvuče", dodaje.
Stanojević je takođe odmah bio zaražen, a smatra da je najvažnija „slojevitost likova".
„Iako nas u početku zavarava da su Starkovi dobri, a Lanisteri zli, Martinovi karakteri nisu crno-beli i vezani za krajnosti dobra i zla - kao ni svi mi", dodaje Stanojević.
Milovanović ukazuje i na to da je popularnost serije vremenom sve više rasla zbog reklame „od usta do usta".
„Ne bih rekao da je jedna scena ili događaj razlog popularnosti jer čuvena 'Crvena svadba' je daleko kultnija nego ubistvo Neda Starka", navodi.
„Desi se jednom godišnje barem jedna serija koja zamađija mase - Damin gambit, Černobilj, Squid game - nešto udari tu tanku komercijalnu žicu."
Kako je došlo do serije
HBO je prava kupio još 2007, kada su Dejvid Beniof i D. B. Veis izabrani za producente i scenariste.
Oni su napisali i najveći deo prve sezone, a autor jedne bio je i sam Martin.
Dve godine kasnije, Piter Dinklidž je izabran za Tiriona Lanistera, a Šon Bin za Neda Starka, dok je Kit Harington postao Džon Snežni, a onda su stigli i ostali.
Pilot epizoda snimana je 2009. u Severnoj Irskoj, Škotskoj i Maroku, ali nije bila zadovoljavajuća - veći deo su morali ponovo da snimaju.
Kraljevu Luku, prestonicu Sedam kraljevstava, godinama je igrao i Dubrovnik.
Ubrzo je nastala i čuvena melodija iz uvodne špice, koju mnogi i danas pevuše, a za koju je zaslužan kompozitor Ramin Džavadi.
Serija se svakako tokom godina izdvojila i po produkcijskim vrednostima i milionima koji su potrošeni na svaku epizodu.
Inače, mnogo bliža je pravoj istoriji nego što mnogi misle.
„Oduvek sam voleo istoriju", izjavio je Martin u intervjuu za Gardijan.
„Ali ne zanimaju me toliko analize socioekonomskih trendova ili kulturnih promena, koliko ratovi, ubistva i izdaje - sve poslastice."
Igra prestola pažnju je, između ostalog, privlačila i scenama seksa i nasilja.
A ovo su četiri događaja koji su inspirisali neke od najvažnijih trenutaka u Igri prestola:
- Ratovi ruža
Ratovima ruža smatra se niz sukoba vođenih zbog engleskog prestola u 15. veku.
Ratovi su se vodili između sledbenika dinastije Lankaster i dinastije Jork - rivalskih ogranaka kraljevske kuće Plantagenet, koja je vladala Engleskom više od 300 godina.
Rat je detaljno opisan u Plantagenetu, četvorotomnoj knjizi istoričara Tomasa B. Kostejna, objavljenoj 1950. godine.
Martin je često pominjao njegovu ljubav prema Kostejnovom radu.
A sličnosti sa Ratovima ruža oslikavaju glavi zaplet Igre prestola - borbu između porodica Lanister i Stark.
- Presude i dvoboji
U prvoj sezoni Igre prestola, Tirion Lanister optužen je za ubistvo lorda Džona Erina.
Ali Tirion izbegava kaznu, pozivajući se na „suđenje dvobojem".
Lanister naređuje telohranitelju Bronu da osvoji njegovu slobodu u dvoboju.
Ta scena je u potpunosti izmišljena, ali suđenje dvobojem se tokom srednjeg veka koristilo kako bi se razrešile pravne nesuglasice.
Strane su mogle da angažuju ratnike koji bi bukvalno vodili njihove bitke.
Ipak, za razliku od onoga što vidimo u Igri prestola, dvoboji se nisu nužno završavali smrću jednog učesnika - gubitnik je prosto mogao da se preda.
- „Crveno venčanje" i „Crna večera"
Jedan od obrta, koji fanovi nisu tako lako podneli, odigrao se u trećoj sezoni, kada su tri glavna lika izgubila život u jednoj epizodi.
Martin je inspiraciju za čuvenu scenu Crvenog venčanja pronašao u događajima koji su se zaista odigrali.
Odao je počast Crnoj večeri, koja se dogodila u Škotskoj 1440. godine.
Grof od Daglasa i njegov mlađi brat, pripadnici jedne od najuticajnijih porodica u državi, obezglavljeni su nakon večere koju je organizovao desetogodišnji kralj Džejms II,
„Istorijski izveštaji nagoveštavaju da je neko na sto stavio glavu divljeg vepra - znak smrti.
„Grof i njegov brat su odvedeni u kulu i kasnije pogubljeni, bez obzira na molbe kralja Džejmsa", rekao je Martin za magazin EW.
- „Pravi" Ledeni zid
U Igri prestola, Zid čuva Noćna straža, red vitezova među kojima se nalazi jedan od ključnih likova - Džon Snežni.
Inspiracija za taj zid je manja, ali takođe veoma značajna građevina - Hadrijanov zid, jedna od najpoznatijih znamenitosti Rimskog carstva.
Sagrađen je u drugom veku kako bi zaštitio carstvo od nepokorenih plemena Brita sa severa, a ime je dobio po rimskom caru Hadrijanu.
Ostaci veličanstvenog zida - dugačkog 117 kilometara - još uvek su vidljivi i dosad ih je posetilo više miliona ljudi.
Među njima i Džordž R.R. Martin.
„Bio sam u poseti nekim prijateljima u Engleskoj i jedan od njih me je odveo da vidim Hadrijanov zid", izjavio je američki pisac za časopis Roling Stoun.
„Nisam prestajao da mislim o tome kako je izgledao život rimskog legionara koji je provodio dane gledajući u daljinu sa tog zida."
Pred emitovanje poslednje sezone pitali smo Beograđane ko će pobediti u Igri prestola
O prvom gledanju i „njenom grozičanstvu"
Milorad Milovanović, kritičar filmova i serija
Ako se dobro sećam bilo je leto 2011. godine.
Brat je kupio neki ogroman fensi televizor i hteli smo da iskusimo sve čari moderne tehnologije.
Sezona se već bila uveliko završila, a svi su toliko pričali o Igri prestola da smo samo iz znatiželje krenuli.
Počeli smo popodne i dok nismo završili sezonu nismo hteli da odustanemo.
Prve tri epizode ništa mi nije bilo jasno ko je tu kome „zla jetrva", dok nisam pohvatao sve konce, porodice, lične motive i imena.
Iako mi se mnogo svidela, tek sam joj se vratio kad se završila treća sezona, kada sam se navukao.
Doduše, opasno su mi opasno na živce išli obrti i okreti na kraju svake sezone - šok faktor koji te drži na tankom ledu godinu dana do sledeće sezone.
A omiljeni mi lik mi je, kao i većini, bio Tirion.
Mada je specijalno mesto u mom srcu uvek imala njeno grozičanstvo Sersei.
Svideo se nekom ili ne, karakterizacija njenog lika je tragično božanstvena.
Maestralan prikaz negativca koji nužno nije jednodimenzionalno biće, ili što bi rekli zagovornici antropološke struje - ljudi se rađaju loši, već kompleksno stvorenje oblikovano raznoraznim spoljnim stresovima i naučenim karakternim osobinama.
Pad
Zbog svega toga svet je godinama nervozno grickao nokte, iščekujući šta će se dalje dogoditi.
Kulminacija je dostignuta 2019, kada je emitovana poslednja sezona.
Društvene mreže bile su prepune analiza gotovo svakog kadra, teorija oko toga kako će se sve završiti, a umetnost izbegavanja spojlera bila je veoma na ceni.
Međutim, kraj je u najmanju ruku izazvao podeljene reakcije - iako se navijalo kao na fudbalskoj utakmici.
https://www.youtube.com/watch?v=n5wm3fY5pCY&t=2s
„U suštini nije bio loš", kaže Jovana Vuković.
„Autori su uspeli da nas neprijatno iznenade, što su u suštini i radili svih prethodnih sezona, tako da ne znam čemu toliko iznenađenje na kraju."
Jedino je, dodaje uz osmeh, Sersei zaslužila „mnogo gori kraj".
„Ne bih ja tu nešto mnogo menjala, samo im Kalisi ne opraštam", ističe.
Srećkoviću se takođe kraj dopada zbog „epskog raspleta", za koji kaže da je „poput antičke tragedije".
„Problem nije u tome šta se desilo, već kako se desilo, a baza fanova je bila toliko velika i raznovrsna da čisto sumnjam da bi bilo kakav kraj zadovoljio sve ostrašćene tabore", dodaje.
Dejvid Benihof i Den Vajs, autori serije, u poslednjim sezonama ostali su bez „izvornog materijala", što mnogi vide kao glavni uzrok pada kvaliteta.
Džordž R. R. Martin, autor Pesme leda i vatre, do sada je napisao pet knjiga, uz još dve koje su najavljene, ali se na njih čeka godinama.
To znači da su Benihofu i Vajs morali - doduše uz Martinove sugestije - sami da završe priču.
„Ovo je jedino i dalje nedovršeno književno delo, nad kojim izgleda da je i sam pisac izgubio kontrolu", kaže Srećković.
„Dok su imali materijal, mislim da su to odlično adaptirali, ali kao ipak prosečni pisci, uz objektivna ograničenja televizijske produkcije, nisu bili u stanju za uspešno izvedu do kraja."
Milovanović kaže da je tačna fraza „vreme leči sve rane".
„Igru prestola pamtim po dobrim stvarima, što znači da sam oprostio celu osmu sezonu koja je bila epohalna katastrofa od početka do kraja, a inače sam zlopamtilo", navodi.
Međutim, mnogi su i dalje ljuti.
„Kad mi padne na pamet da je opet pustim, gledam samo do sedme sezone - tu se za mene serija završava", navodi Ćubić.
Sanja Padjen se takođe još nije odljutila, ističući da „uopšte nema opravdanja što su, uz oproštenje, zas*ali kraj", a koji Ivan Stanojević naziva „potpunim fijaskom"
„Ja sam ljut još od pete sezone, posle toga je sve išlo nizbrdo i gubilo nit sa martinovim knjigama i kvalitetom koji je serija imala dok je pratila knjige", navodi.
„Nadam se da ćemo nekada imati prilike da čitamo Martinov šesti nastavak i da vidimo šta se stvarno desilo i na koji način.
„Živ je Stanis, umro nije!"
Šta dalje?
Kada je reč o knjigama Pesme leda i vatre - to niko ne zna sa sigurnošću.
Poslednji deo, Ples sa zmajevima, objavljen je 2011. godine i ne postoje naznake kada će sledeći biti objavljen.
Jedino je poznato da će se zvati Vetrovi zime i da Martin (i dalje) radi na njemu.
U međuvremenu je objavio knjigu Vatra i krv, istorijat porodice Targarjen i to oko 200 godina pre Igre prestola, a od koje će takođe nastati serija.
Premijera je zakazana za avgust ove godine, a serija se zove Kuća zmaja.
Ljubitelji Igre prestola su uzbuđeni, ali uz dozu opreza.
„Daću im šansu, bez nekih očekivanja", kaže Stanojević.
Vuković se nada da će serija „ispuniti očekivanja i standarde".
„Da će biti podjednak broj iznenađenja i intriga, ali i da će se približiti neke stvari samoj porodici Targarjen i zmajevima", navodi.
Kuću zmaja čekaju i Srećković i Ćubić.
„Radujem se što ću videti kako je sve počelo", kaže ona kratko.
„Radujem se i zmajevima."
Drakaris!
Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 04.18.2022)
