Избори у Француској: ЕУ стрепи од победе Марин ле Пен, Макрон каже „ово је референдум о Европи"

Званичници Европске уније вратили су се на посао у уторак после уживања у ускршњим празницима. Али приближава се други круг председничких избора у Француској на којем ће се, како се оцењује, водити борба за будућност ЕУ.

Кандидаткиња крајње деснице, Марин Ле Пен, инсистира да нема тајну агенду „Фрегзита&qуот; (игра речима - скраћено од изласка Француске из ЕУ).

Али противници тврде да би њена политика довела у опасност позицију Француске у ЕУ.

Присталице тврде да Брисел није успео да научи лекције из Брегзита - изласка Велике Британије из ЕУ.

Бирачи ће у недељу, 24. априла бирати између Ле Пен и актуелног председника Емануела Макрона, који предводи центристички покрет Република у покрету (Ла Рéпублиqуе Ен Марцхе).

• Избори у Француској: Макрон одмах кренуо јако - први скуп у упориштима Марин ле Пен
• Марин ле Пен против санкција Русији за гас
• Путинов рат дао Макрону ветар у леђа у изборној трци

Ле Пен, председница Националног окупљања, значајно је ублажила ставове о ЕУ на овим изборима.

У политичком програму из 2017. године обећавала је референдум о чланству у ЕУ, после шестомесечних преговора о покушају да се радикално реформише блок.

Али ако прочитате овогодишњи документ „22 мере за Француску&qуот;, ЕУ се чак ни не помиње директно.

Нема ни приче о повлачењу Француске из јединствене валуте - евра.

Жан-Баптист Лемоан, министар у француској влади, верује да је мекши став Ле Пен последица њене жеље да „освоји председничку функцију&qуот;.

„Али она доводи у питање неке основе ЕУ&qуот;, каже он.

Оно што је неспорно је да би победа Марин ле Пен изазвала шок у Бриселу.

За разлику од Велике Британије, Француска је била један од оснивача онога што је на крају постала Европска унија и сада је њен други највећи финансијски подржавалац.

Марин ле Пен жели да смањи француске доприносе Европској унији, пооштри граничне контроле и организује референдум о заустављању „неконтролисане&qуот; имиграције.

То би подразумевало да Французи имају приоритет при добијању социјалне помоћи, социјалних станова и запошљавања.

Чини се да је таква политика у директној супротности са слободним кретањем и приматом права ЕУ.

То је жеља да чланство у ЕУ буде „а ла карт&qуот;, каже Џонатан Ејал, помоћник директора истраживачког центра Ројал јунајтед сервис инститјут (Роиал Унитед Сервицес Институте).

Њени планови би могли да доведу, каже он, до „парализе&qуот; ЕУ ако друге земље чланице, попут Пољске и Мађарске, удруже снаге са Француском у покушају да смање овлашћења Европске комисије.

То је идеја која би више личила на „скуп националних држава него на концепт уједињења и јединства&qуот;, додаје.

• Пет година од гласања за Брегзит: Да ли Британија изгледа боље
• Како је корона подигла бедеме између држава у Европи
• Последњи европски плес Ангеле Меркел: „ЕУ је без ње као Париз без Ајфелове куле&qуот;

Нови живот за ЕУ ​​или вечна револуција?

Али лабавија алијанса нација или систем „прихватање, одустајање&qуот; би, каже присталица Ле Пен, удахнуо „нови живот&qуот; ЕУ.

Саветница Националног релија Патриша Шањон из Абевија каже да Ле Пен жели да „ослободи државе чланице окова велике бирократске машине&qуот;.

И, тврди она, управо они који се „не слажу са реформом ЕУ&qуот; карактеришу политику Ле Пен као Фрегзит.

„Марин ле Пен се залаже за поштовање суверенитета и независности сваке државе чланице&qуот; истовремено схватајући важност „блиске сарадње&qуот;, каже она.

Емануел Макрон је гласање у недељу описао као „референдум о Европи&qуот;.

Победа Марин ле Пен би заиста била „земљотрес&qуот; за ЕУ, каже Силви Кауфман, уредница француског дневника Монд.

Међутим, она указује на константно вођство Макрона у анкетама јавног мњења и чињеницу да би Марин ле Пен такође била пред изазовом да добије већину на парламентарним изборима у јуну.

Упркос томе, Џонатан Ејал каже да би председнички мандат Ле Пен могао да се покаже веома реметилачким за Запад.

Она би „била у позицији вечне револуције&qуот; и са ЕУ и са западним војним савезом - НАТО, каже он.

Сукоби и неслагања са бриселском администрацијом нису непознаница за бившу посланицу Европског парламента Марин ле Пен.

Тело ЕУ за борбу против корупције Олаф оптужило је Ле Пен и њене блиске сараднике да су проневерили више од 600.000 евра док су били посланици у Европском парламенту.

Ле Пен је то назвала „ниским ударцима Европске уније, само неколико дана пред други круг&qуот; председничких избора у Француској.

„Категорички демантујем те тврдње&qуот;, рекла је.

Шта нуде Макрон и Ле Пен?

Пол Кирби, ББЦ Њуз

Емануел Макрон и Марин ле Пен предлажу две веома различите будућности Француске - како у унутрашњој, тако и у спољној политици.

• Национални приоритет или потпуна обнова

Када су трошкови живота постали питање број један на изборима, Марин Ле Пен је све карте у кампањи ставила на ту тему.

Њен други велики план је да социјално становање, радна места и социјална питања постану „национални приоритет&qуот; за француске држављане и да се бори против исламизма.

Под транспарентом „Марин председница&qуот;, она поручује присталицама да победа никада није била тако близу.

Центристички председник Макрон покушава да окупи бираче под слоганом Сви ми (Ноус Тоус).

После пет година владавине, Макрон сада нуди „потпуну обнову&qуот;, јер покушава да привуче бираче како са левице, тако и са деснице.

• Трошкови живота

Марин ле Пен је обећала низ мера за смањење трошкова живота.

Она жели да укине порез на доходак за све млађе од 30 година, смањи порез на додату вредност (ПДВ) на гориво са 20 одсто на 5,5 одсто и укине га за 100 других основних ствари.

Намерава да подстакне предузећа да повећају плате за 10 одсто, а да послодавци буду ослобођени плаћања доприноса на та повећања.

Исто тако, жели да повећа плате наставника за три одсто за сваку годину у наредних пет година.

Обећава појефтињења путарина за 15 одсто тако што ће их поново национализовати и да укине ТВ накнаде од 138 евра.

Емануел Макрон каже да је влада већ потрошила милијарде евра на ограничавање рачуна за струју и предлаже да послодавци дају запосленима неопорезоване бонусе до 6.000 евра.

Он би такође да повећа плате наставника у замену за додатне одговорности, а такође је спреман да укине ТВ претплату.

• Пензије

Емануел Макрон жели да старосну границу за пензију повећа са 62 на 65 година.

Али ова идеја није добро прошла код бирача - посебно на левици - па је сада наговестио да би уместо тога могла да буде подигнута на 64 године.

„Спреман сам да слушам&qуот;, каже он.

Такође је обећао да ће повећати минималну државну пензију са 950 на 1.100 евра.

Марин ле Пен жели да одржи старосну границу за пензију на 62 године, као и да би свако ко је почео да ради са 20 година могао да се пензионише са 60 година.

И она жели да подигне минималну државну пензију, али за 100 евра мање него њен противкандидат.

• Здравство и образовање

Такозване здравствене пустиње у руралним областима Француске постале су велика предизборна тема.

Емануел Макрон каже да ће запослити још 50.000 медицинских сестара и неговатељица до 2027.

Марин ле Пен криви ривала за укидање 18.000 болничких места током његовог председавања.

Макрон планира да се усредсреди на стручно образовање, уз повећање плаћених радних места за 50 одсто.

Све школе би, према његовим обећањима, омогућиле више спортских активности, тако да би се сва деца од шест до 12 година од септембра бавили спортом по 30 минута сваког дана.

• Имиграција и безбедност

Марин ле Пен жели референдум о имиграцији и увођење стриктних правила за улазак у Француску и за добијање француског држављанства.

У оквиру контроверзног предлога Национални приоритет (Приоритé натионале), она жели да француски држављани имају предност над странцима приликом добијања смештаја и социјалних услуга - тако што би око 620.000 домова за стране држављане било стављено на тржиште, а предност би добиле породице у којима је најмање један родитељ Француз.

Она је у почетку била за одржавање референдума о смртној казни, пре него што је схватила да је то „противуставно&qуот;.

Макрон ју је оптужио за „ауторитарну&qуот; политику и непоштовање устава.

Осудио је њену, како је рекао, „националистичку агенду која није патриотизам&qуот;.

Оба кандидата обећавају већи број полицајаца, а Марин ле Пен додатно и 20.000 нових затворских места.

Марин ле Пен тражи забрану забрађивања жена на јавним местима.

Вео који она назива „униформом&qуот; намећу, каже она, људи са радикалном визијом ислама.

Француска има највећи број муслиманских становника у западној Европи, а пошто је 69 одсто гласало за кандидата крајње левице Жана-Лика Меланшона у првом кругу, муслимански гласови би могли да играју важну улогу у другом кругу.

Емануел Макрон не планира промене и јасно је ставио до знања да се противи политици ривалке, похваливши једном приликом младу жену у хиџабу која је рекла да је феминисткиња.

„Ово је најбољи одговор на све глупости&qуот;, рекао је он.

• Европа

Емануел Макрон је ове изборе назвао „референдумом о Европи&qуот;, тврдећи да Европа штити Француску од криза и рата, оптужујући противницицу да жели да напусти ЕУ, али да се не усуђује да то каже.

Марин ле Пен се удаљила од првобитног плана о напуштању ЕУ, иако Макронов табор верује да је то њен крајњи циљ.

„Нико није против Европе&qуот;, рекла је она после првог круга.

Па ипак, 2012. године је била за повлачење Француске из ЕУ, да би пет година касније од тога одустала, наводећи да уместо тога жели да напусти евро.

„Сада каже да жели да Француска остане унутар Европске уније, али да је промени изнутра како постигла циљ - Европа суверених нација&qуот;, каже Силви Кауфман из француског листа Монд.

Марин ле Пен је такође обећала да ће обуставити сарадњу са Немачком, између осталог и у војним пројектима, преферирајући да види Француску као „велику и утицајну силу&qуот;.

• Русија и НАТО

Марин ле Пен је критиковала руску инвазију на Украјину, али њено ослањање на банкарске кредите руске банке њеној странци и њени пријатељски односи са председником Русије Владимиром Путином нису заборављени.

Њен предизборни тим је морао да негира да је повукао 1,2 милиона изборних памфлета јер је на њима била фотографија Ле Пен како се рукује са руским лидером уочи избора 2017.

Она није присталица НАТО-а и предлаже да Француска напусти „интегрисану команду&qуот; војног блока.

После рата, она верује да би требало да дође до „стратешког приближавања НАТО-а и Русије&qуот;.

• Животна средина

Политика Марин ле Пен није препознатљива као зелена.

Не само да жели да престане градња ветропаркова, већ жели да почне да демонтира оне које већ постоје. И залаже се за укидање субвенција за обновљиву енергију.

Залаже се за забрану увоза хране која не испуњава француске стандарде и жели да примора школске кантине да храну праве од 80 одсто француских производа.

Емануел Макрон је већ обезбедио подршку јединог председничког кандидата Зелених - Јаника Жадоа.

Макрон жели да Француска постане прва велика земља која ће престати да користи угаљ и гас и обавезао се да ће изградити шест нових нуклеарних електрана како би француски енергетски сектор био још снажнији.

План Марин ле Пен да одустане од обновљиве енергије, назвао је „потпуном заблудом&qуот;.

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.19.2022)