BBC vesti na srpskom

Izbori u Francuskoj: EU strepi od pobede Marin le Pen, Makron kaže „ovo je referendum o Evropi"

Pobeda Marin le Pen u drugom krugu predsedničkih izbora za EU bi bio zemljotres, kažu neki posmatrači.

BBC News 19.04.2022  |  Džesika Parker - BBC
Marine Le Pen waves her supporters at the end of her electoral campaign rally on April 14, 2022 in Avignon
Getty Images
Na skupovima Marin le Pen teško da možete da vidite zastave EU

Zvaničnici Evropske unije vratili su se na posao u utorak posle uživanja u uskršnjim praznicima. Ali približava se drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj na kojem će se, kako se ocenjuje, voditi borba za budućnost EU.

Kandidatkinja krajnje desnice, Marin Le Pen, insistira da nema tajnu agendu „Fregzita" (igra rečima - skraćeno od izlaska Francuske iz EU).

Ali protivnici tvrde da bi njena politika dovela u opasnost poziciju Francuske u EU.

Pristalice tvrde da Brisel nije uspeo da nauči lekcije iz Bregzita - izlaska Velike Britanije iz EU.

Birači će u nedelju, 24. aprila birati između Le Pen i aktuelnog predsednika Emanuela Makrona, koji predvodi centristički pokret Republika u pokretu (La République En Marche).

Le Pen, predsednica Nacionalnog okupljanja, značajno je ublažila stavove o EU na ovim izborima.

U političkom programu iz 2017. godine obećavala je referendum o članstvu u EU, posle šestomesečnih pregovora o pokušaju da se radikalno reformiše blok.

Ali ako pročitate ovogodišnji dokument „22 mere za Francusku", EU se čak ni ne pominje direktno.

Nema ni priče o povlačenju Francuske iz jedinstvene valute - evra.

Žan-Baptist Lemoan, ministar u francuskoj vladi, veruje da je mekši stav Le Pen posledica njene želje da „osvoji predsedničku funkciju".

„Ali ona dovodi u pitanje neke osnove EU", kaže on.

Ono što je nesporno je da bi pobeda Marin le Pen izazvala šok u Briselu.

Za razliku od Velike Britanije, Francuska je bila jedan od osnivača onoga što je na kraju postala Evropska unija i sada je njen drugi najveći finansijski podržavalac.

Marin le Pen želi da smanji francuske doprinose Evropskoj uniji, pooštri granične kontrole i organizuje referendum o zaustavljanju „nekontrolisane" imigracije.

Emmanuel Macron holds a campaign rally in Marseille, France, 16 April 2022.
EPA
Emanuel Makron kaže da je drugi krug izbora „referendum o Evropi"

To bi podrazumevalo da Francuzi imaju prioritet pri dobijanju socijalne pomoći, socijalnih stanova i zapošljavanja.

Čini se da je takva politika u direktnoj suprotnosti sa slobodnim kretanjem i primatom prava EU.

To je želja da članstvo u EU bude „a la kart", kaže Džonatan Ejal, pomoćnik direktora istraživačkog centra Rojal junajted servis institjut (Royal United Services Institute).

Njeni planovi bi mogli da dovedu, kaže on, do „paralize" EU ako druge zemlje članice, poput Poljske i Mađarske, udruže snage sa Francuskom u pokušaju da smanje ovlašćenja Evropske komisije.

To je ideja koja bi više ličila na „skup nacionalnih država nego na koncept ujedinjenja i jedinstva", dodaje.

Novi život za EU ​​ili večna revolucija?

Ali labavija alijansa nacija ili sistem „prihvatanje, odustajanje" bi, kaže pristalica Le Pen, udahnuo „novi život" EU.

Savetnica Nacionalnog relija Patriša Šanjon iz Abevija kaže da Le Pen želi da „oslobodi države članice okova velike birokratske mašine".

I, tvrdi ona, upravo oni koji se „ne slažu sa reformom EU" karakterišu politiku Le Pen kao Fregzit.

„Marin le Pen se zalaže za poštovanje suvereniteta i nezavisnosti svake države članice" istovremeno shvatajući važnost „bliske saradnje", kaže ona.

Emanuel Makron je glasanje u nedelju opisao kao „referendum o Evropi".

Pobeda Marin le Pen bi zaista bila „zemljotres" za EU, kaže Silvi Kaufman, urednica francuskog dnevnika Mond.

Međutim, ona ukazuje na konstantno vođstvo Makrona u anketama javnog mnjenja i činjenicu da bi Marin le Pen takođe bila pred izazovom da dobije većinu na parlamentarnim izborima u junu.

Uprkos tome, Džonatan Ejal kaže da bi predsednički mandat Le Pen mogao da se pokaže veoma remetilačkim za Zapad.

Ona bi „bila u poziciji večne revolucije" i sa EU i sa zapadnim vojnim savezom - NATO, kaže on.

Sukobi i neslaganja sa briselskom administracijom nisu nepoznanica za bivšu poslanicu Evropskog parlamenta Marin le Pen.

Telo EU za borbu protiv korupcije Olaf optužilo je Le Pen i njene bliske saradnike da su proneverili više od 600.000 evra dok su bili poslanici u Evropskom parlamentu.

Le Pen je to nazvala „niskim udarcima Evropske unije, samo nekoliko dana pred drugi krug" predsedničkih izbora u Francuskoj.

„Kategorički demantujem te tvrdnje", rekla je.

French presidential election candidate Marine Le Pen (L) and Emmanuel Macron pose prior to the start of a live election debate on May 3, 2017
Getty Images
Le Pen i Makron - tesna trka

Šta nude Makron i Le Pen?

Pol Kirbi, BBC Njuz

Emanuel Makron i Marin le Pen predlažu dve veoma različite budućnosti Francuske - kako u unutrašnjoj, tako i u spoljnoj politici.

  • Nacionalni prioritet ili potpuna obnova

Kada su troškovi života postali pitanje broj jedan na izborima, Marin Le Pen je sve karte u kampanji stavila na tu temu.

Njen drugi veliki plan je da socijalno stanovanje, radna mesta i socijalna pitanja postanu „nacionalni prioritet" za francuske državljane i da se bori protiv islamizma.

Pod transparentom „Marin predsednica", ona poručuje pristalicama da pobeda nikada nije bila tako blizu.

Centristički predsednik Makron pokušava da okupi birače pod sloganom Svi mi (Nous Tous).

Posle pet godina vladavine, Makron sada nudi „potpunu obnovu", jer pokušava da privuče birače kako sa levice, tako i sa desnice.

  • Troškovi života

Marin le Pen je obećala niz mera za smanjenje troškova života.

Ona želi da ukine porez na dohodak za sve mlađe od 30 godina, smanji porez na dodatu vrednost (PDV) na gorivo sa 20 odsto na 5,5 odsto i ukine ga za 100 drugih osnovnih stvari.

Namerava da podstakne preduzeća da povećaju plate za 10 odsto, a da poslodavci budu oslobođeni plaćanja doprinosa na ta povećanja.

Isto tako, želi da poveća plate nastavnika za tri odsto za svaku godinu u narednih pet godina.

Obećava pojeftinjenja putarina za 15 odsto tako što će ih ponovo nacionalizovati i da ukine TV naknade od 138 evra.

Emanuel Makron kaže da je vlada već potrošila milijarde evra na ograničavanje računa za struju i predlaže da poslodavci daju zaposlenima neoporezovane bonuse do 6.000 evra.

On bi takođe da poveća plate nastavnika u zamenu za dodatne odgovornosti, a takođe je spreman da ukine TV pretplatu.

  • Penzije

Emanuel Makron želi da starosnu granicu za penziju poveća sa 62 na 65 godina.

Ali ova ideja nije dobro prošla kod birača - posebno na levici - pa je sada nagovestio da bi umesto toga mogla da bude podignuta na 64 godine.

„Spreman sam da slušam", kaže on.

Takođe je obećao da će povećati minimalnu državnu penziju sa 950 na 1.100 evra.

Marin le Pen želi da održi starosnu granicu za penziju na 62 godine, kao i da bi svako ko je počeo da radi sa 20 godina mogao da se penzioniše sa 60 godina.

I ona želi da podigne minimalnu državnu penziju, ali za 100 evra manje nego njen protivkandidat.

  • Zdravstvo i obrazovanje

Takozvane zdravstvene pustinje u ruralnim oblastima Francuske postale su velika predizborna tema.

Emanuel Makron kaže da će zaposliti još 50.000 medicinskih sestara i negovateljica do 2027.

Marin le Pen krivi rivala za ukidanje 18.000 bolničkih mesta tokom njegovog predsedavanja.

Makron planira da se usredsredi na stručno obrazovanje, uz povećanje plaćenih radnih mesta za 50 odsto.

Sve škole bi, prema njegovim obećanjima, omogućile više sportskih aktivnosti, tako da bi se sva deca od šest do 12 godina od septembra bavili sportom po 30 minuta svakog dana.

A protester holds a sign that says "Neither Macron or Le Pen" at a demonstration against the rise of the far-right in French politics, on April 16, 2022 in Paris,
Getty Images
„Ni Makron, ni Le Pen" - piše na ovom plakatu. Očekuje se da mnogi birači sa krajnje levice neće glasati ni za jednog kandidata
  • Imigracija i bezbednost

Marin le Pen želi referendum o imigraciji i uvođenje striktnih pravila za ulazak u Francusku i za dobijanje francuskog državljanstva.

U okviru kontroverznog predloga Nacionalni prioritet (Priorité nationale), ona želi da francuski državljani imaju prednost nad strancima prilikom dobijanja smeštaja i socijalnih usluga - tako što bi oko 620.000 domova za strane državljane bilo stavljeno na tržište, a prednost bi dobile porodice u kojima je najmanje jedan roditelj Francuz.

Ona je u početku bila za održavanje referenduma o smrtnoj kazni, pre nego što je shvatila da je to „protivustavno".

Makron ju je optužio za „autoritarnu" politiku i nepoštovanje ustava.

Osudio je njenu, kako je rekao, „nacionalističku agendu koja nije patriotizam".

Oba kandidata obećavaju veći broj policajaca, a Marin le Pen dodatno i 20.000 novih zatvorskih mesta.

Marin le Pen traži zabranu zabrađivanja žena na javnim mestima.

Veo koji ona naziva „uniformom" nameću, kaže ona, ljudi sa radikalnom vizijom islama.

Francuska ima najveći broj muslimanskih stanovnika u zapadnoj Evropi, a pošto je 69 odsto glasalo za kandidata krajnje levice Žana-Lika Melanšona u prvom krugu, muslimanski glasovi bi mogli da igraju važnu ulogu u drugom krugu.

Emanuel Makron ne planira promene i jasno je stavio do znanja da se protivi politici rivalke, pohvalivši jednom prilikom mladu ženu u hidžabu koja je rekla da je feministkinja.

„Ovo je najbolji odgovor na sve gluposti", rekao je on.

  • Evropa

Emanuel Makron je ove izbore nazvao „referendumom o Evropi", tvrdeći da Evropa štiti Francusku od kriza i rata, optužujući protivnicicu da želi da napusti EU, ali da se ne usuđuje da to kaže.

Marin le Pen se udaljila od prvobitnog plana o napuštanju EU, iako Makronov tabor veruje da je to njen krajnji cilj.

„Niko nije protiv Evrope", rekla je ona posle prvog kruga.

Pa ipak, 2012. godine je bila za povlačenje Francuske iz EU, da bi pet godina kasnije od toga odustala, navodeći da umesto toga želi da napusti evro.

„Sada kaže da želi da Francuska ostane unutar Evropske unije, ali da je promeni iznutra kako postigla cilj - Evropa suverenih nacija", kaže Silvi Kaufman iz francuskog lista Mond.

Marin le Pen je takođe obećala da će obustaviti saradnju sa Nemačkom, između ostalog i u vojnim projektima, preferirajući da vidi Francusku kao „veliku i uticajnu silu".

  • Rusija i NATO

Marin le Pen je kritikovala rusku invaziju na Ukrajinu, ali njeno oslanjanje na bankarske kredite ruske banke njenoj stranci i njeni prijateljski odnosi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom nisu zaboravljeni.

Njen predizborni tim je morao da negira da je povukao 1,2 miliona izbornih pamfleta jer je na njima bila fotografija Le Pen kako se rukuje sa ruskim liderom uoči izbora 2017.

Ona nije pristalica NATO-a i predlaže da Francuska napusti „integrisanu komandu" vojnog bloka.

Posle rata, ona veruje da bi trebalo da dođe do „strateškog približavanja NATO-a i Rusije".

  • Životna sredina

Politika Marin le Pen nije prepoznatljiva kao zelena.

Ne samo da želi da prestane gradnja vetroparkova, već želi da počne da demontira one koje već postoje. I zalaže se za ukidanje subvencija za obnovljivu energiju.

Zalaže se za zabranu uvoza hrane koja ne ispunjava francuske standarde i želi da primora školske kantine da hranu prave od 80 odsto francuskih proizvoda.

Emanuel Makron je već obezbedio podršku jedinog predsedničkog kandidata Zelenih - Janika Žadoa.

Makron želi da Francuska postane prva velika zemlja koja će prestati da koristi ugalj i gas i obavezao se da će izgraditi šest novih nuklearnih elektrana kako bi francuski energetski sektor bio još snažniji.

Plan Marin le Pen da odustane od obnovljive energije, nazvao je „potpunom zabludom".


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 04.19.2022)

BBC News

Povezane vesti »

Ključne reči

Društvo, najnovije vesti »