Југославија, Црна Гора и дипломатија: Стана Томашевић, прва југословенска амбасадорка и партизанка чији је осмех обишао Европу

Живот Црногорке Стане Томашевић Арнесен обележиле су многе трагедије, а остала је упамћена по фотографији на којој се осмехује.

Ова партизанка је од црмничког села покрај Скадарског језера, преко рањавања у рату и губитка најближих, нарушеног здравља, пропутовала свет од Источног блока до америчког Дизниленда, исписавши успут југословенску историју.

Била је прва жена на важној политичкој и војној функцији комесара у Другом светском рату, а потом у миру, прва жена на положају амбасадора Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.

На лични захтев Јосипа Броза Тита, именована је 1963. за југословенског дипломатског представника у Норвешкој и Исланду, где остаје четири године.

Али Стана Томашевић није била само дипломаткиња, већ и хуманиста, учитељица и учесница у Народно ослободилачкој борби за време Другог светског рата.

„Пошто је била стамена жена, црне тршаве, коврџаве косе, по ономе што ја ишчитавам, била је врло храбра.

„Имала је могућност да се (током рата) врати кући, да не оде према Босни, међутим, остала је до задњег дана у борби&qуот;, каже Драгиња Радоњић из Завичајног музеја у Бару.

У рат је кренула са братом Душаном, који је погинуо, а и сама је два пута рањавана.

• Плетенице, титовка и храброст прве народне хероине - колико памтимо Марију Бурсаћ
• Митра Митровић - хероина Србије препуштена забораву
• Кана Радевић - „поетеса простора&qуот; и један од најзначајнијих архитеката Балкана 20. века

Војникиња као с модне писте

Једна од најважнијих страница њене биографије, која јој је обележила и будућу каријеру исписана је 1944. године.

После операције Десант на Дрвар, Енглези шаљу мисију на Балкан да испитају каква је ситуација на терену и међу припадницима партизанског покрета отпора немачкој војсци.

Западни савезници су већ неко време сарађивали са партизанима, иако су претходно подржавали други покрет отпора - Југословенску војску у отаџбини, четнике Драже Михаиловића.

Са енглеским изасланицима, међу којима је био и мајор Рандолф Черчил, син британског премијера, дошли су и фотографи.

Између осталих, сликана је и Стана Томашевић у пуној војничкој униформи и широког осмеха на лицу - као да се око ње ништа не дешава.

„Те фотографије су као леци бацани по Западној Европи, између осталог и по Скандинавији и Норвешкој.

„Сви су били фасцинирани Станиним држањем, била је прича да `она није војник, већ као да се спрема за модну писту`&qуот;, каже Радоњић.

• Фицрој Меклејн: Авантуриста, дипломата, војник и почасни Корчуланин
• Ко је био Британац Бил Хадсон који је хтео да помири Тита и Дражу
• Иво Лола Рибар - југословенски Че Гевара који је волео Слободу

Њене слике су значајно утицале да Енглези почну лепо да мисле о партизанима, наводи дипломата Дејан Вуковић у књизи „Лондонски записи&qуот;.

О томе је Станином брату Небојши Томашевићу, који је дуго живео и радио у Лондону као новинар и дипломата, говорио Фицрој Меклејн, британски официр.

Меклејн је био шеф британске мисије за време Другог светског рата, послате да преговара са руководством југословенских партизана.

Запамтио је када су у Енглеску стигле слике из Дрвара, међу њима и команданткиње Стане Томашевић „тршаве, сјајне косе, насмејана, са белом крагном преко лепо скројеног капута у дугој широкој сукњи&qуот;.

„Кад су наши официри угледали њену фотографију повикали су: `Ако овако изгледају југословенски партизани, онда се сви одмах пријављујемо у доборовољце`.

„Та фотографија је објављена у свим новинама, обишла је свет и показала да партизани нису некакви дивљаци са Балкана&qуот;, испричао је својевремено Меклејн, аутор илустроване биографије Тита и касније чест гост у Брозовој резиденцији на Брионима.

'Другарица амбасадор'

Управо ће тај утисак две деценије касније Јосип Броз Тито искористити као повод да је акредитује за амбасадорку у Норвешкој 1963.

„Знаш шта, Стано, Норвешка је наш велики пријатељ.

„Показало се то за време рата када су њихови помогли наше људе да преживе немачке логоре, хладноћу и глад, тамо на самом северу&qуот;, рекао јој је Тито, према експонату из музејске поставке.

„Кад будем ишао у посету, желео бих да ме, као наш амбасадор у тој земљи дочекаш ти.

„Била си прва жена комесар у рату, зашто не би могла да будеш и прва жена амбасадор у миру, Мислим да би Норвежани то поздравили&qуот;.

И тако је и било.

Када је као прва жена амбасадор стигла званично у Осло, тамошње новине су писале: „Добродошла по други пут у Норвешку&qуот;.

• Живот жена у Србији током немачке окупације
• Драга Љочић - прва српска лекарка и пионирка борбе за права жена у Србији
• Трновит пут Ксеније Атанасијевић - прве жене с титулом доктора наука у Србији

Почетком 1950-их, Стана Томашевић је завршила Филозофски факултет у Београду и обављала високе државне функције тадашње Југославије.

Иако је била прва, избор да баш она буде дипломатска представница Југославије у иностранству никога није изненадио: текст „Другарица амбасадор&qуот; из тадашње југословенске штампе, урамљен је и виси на зиду Музеја, чије је седиште у згради дворца краља Николе, на самој обали у близини луке Бар.

У легату Стане Томашевић, већ деценијама чувају се многе фотографије, лична документа, као и три пиштоља и пушка.

На сликама из ратних и партизанских дана, делује да са подједнаком лакоћом носи осмех на лицу и тешку пушку, попут дамске ташнице.

Њен шмајсер, на ком је угравирано „Стана Томашевић, јуна 1944. г, Бари Италија&qуот;, уопште није лак, уверила сам се.

Дипломатски изузетак

Током мисије у Норвешкој, Стана Томашевић упознаје и супруга Еугена Арнесена, синеасту и уметника.

За њу је направљен изузетак од дипломатских правила који забрањују брак са страним држављанима, каже Небојша Калуђеровић, бивши министар спољних послова Црне Горе.

„Мој колега који се заљубио у колегиницу у Секретаријату иностраних послова (СИП) морао је да напусти службу, јер не могу да раде заједно, а о странцима да не причам, тако је било и у моје време.

„Њен брат је завршио дипломатску каријеру да би се оженио са Британком Маџ, а она је то успела - зато што је то била Стана&qуот;, каже Калуђеровић.

Олакшавајућа околност била је и чињеница да је Станин изабраник био члан норвешког покрета отпора за време Другог светског рата.

„И ту је Тито интервенисао, то је први случај мимо свих прописа који су важили у дипломатској служби.

„За Стану Томашевић то није важило, било је ту доста разлога - она је била хероина партизанска, икона НОБ број један&qуот;, каже Миленко Стефановић, некадашњи црногорски министар спољних послова, данас 91-годишњак.

Стефановић је читав радни век провео у југословенском министарству спољних послова.

Није имао прилику да упозна Стану Томашевић, али је сведок да се јако добро снашла у дипломатији, прича ми у дому у Подгорици.

„Пријатељи њеног мужа обезбедили су јој највише место које је могла заузети у норвешком друштву, свуда је била примљена, и међу писцима, ликовним уметницима.

„Све је то омогућио председник Покрета отпора, јер је њена слика већ била позната&qуот;, каже Стефановић.

Станин супруг је нешто касније добио прилику да снима документарни филм о Титовом приватном животу, Тито-записи филмског сниматеља.

Филм је сниман на Брионима и острву Ванги, али деценијама није приказан ни домаћој, ни страној публици.

Први пут је приказан 2014. у оквиру изложбе у београдском Музеју Југославије.

Одрастање у патријархалној породици

Стана Томашевић је рођена 28. априла 1921. у Црмници, близу Бара.

Као осмогодишња девојчица, сели се породицом на Косово, где је њен отац добио чиновнички посао.

„То је била класична патријархална црногорска породица, али то није много утицало на Стану&qуот;, каже Радоњић.

Учитељску школу је завршила у Сарајеву и убрзо почиње да као учитељица у селу Вруља код Пљеваља.

Ту је затекао Други светски рат.

Томашевић је у то време већ прихватила социјалистичке идеје и убрзо постаје чланица Савеза комунистичке омладине Југославије, СКОЈ-а.

„Жене су се тад прећутно изједначиле са мушкарцима и кренуле у рат, тако је Стана постала борац од самог почетка рата&qуот;, каже Радоњић.

Као партизанка је учествовала у устанку против немачких и италијанских окупатора 13. јула 1941. у Црној Гори.

Исте године је постала и чланица Комунистичке партије Југославије.

Прошла је већину важних битака: на Сутјесци 1943, као припадница Четврте пролетерске црногорске бригаде, а затим и Десант на Дрвар годину касније.

Учествовала је и у оснивању и Антифашистичког фронта жена, женске политичке организације формиране током рата.

• Колико се данас сећамо народних хероја
• Пеко Дапчевић - легендарни командант који је доспео до народних песама
• Слободан Пенезић Крцун, немилосрдни мач револуције, шеф Озне, министар, премијер и брижни отац

О животу породице Томашевић писао је њен млађи брат Небојша, дипломата и публициста, у књизи „Орлов крш&qуот;.

Партизанима се прикључио са 14 година, а после рата је писао за магазин Југославија, објављиван за иностранство.

Ни његов живот нису заобишле трагедије: као представник југословенске амбасаде, био је у авиону са тимом Манчестер јунајтеда кад се срушио изнад Минхена 1958. на путу из Београда, са утакмице против Црвене звезде.

Почетком 1990-их, у освит ратова, био је генерални директор југословенског информативног програма ЈУТЕЛ, једном од ретких медија посвећених очувању заједничке државе.

Стана је била јединствен лик по много чему, кроз цели живот, оцењује и Небојша Калуђеровић, каријерни црногорски дипломата.

„Међу рођацима су је одмалена препознали као неког ко није уобичајен - не само да је била по карактеру јасна, гласна, чврста, одлучна, посвећена, него је била и јако бистра и образована.

„За њу су говорили да је боља од многих паметних и умних Црногораца&qуот;, каже Калуђеровић.

Захваљујући оштроумности, 1948. определила се за Титову страну, иако су јој бројни рођаци подржали Резолуцију Информбироа, која ће довести до разлаза Југославије и Совјетског савеза, додаје.

Дама у мушком свету

Била је партијски кадар, али није била „слепа да не разуме куда свет иде&qуот;.

„Разумевала је тренутак, а није одступала од идеја комунизма, а није лако то било.

„Ни касније, у Комисији за заштиту Титовог имена на чијем је челу била после његове смрти, није желела да прави икону од њега&qуот;, каже Калуђеровић.

Овај дипломата и свежи пензионер знао је за њу и пре него што се запослио у југословенском Секретаријату иностраних послова (СИП) 1981, јер је било мало колегиница у дипломатији у то доба.

„На значајнијим позицијама у СИП-у тада није било жена у руководећем саставу, па чак ни касније до распада Југославије.

„Савезни СИП био је јако конзервативан по том питању&qуот;, каже дипломата.

У том мушком свету, готово две деценије раније, Стана Томашевић се изборила за своје место.

Колеге дипломате су је гледале са уважавањем, истиче савременик Миленко Стефановић.

„Стану су сви волели као храброг човека, принципијелну, моралну партизанку и није се `правила`, кажу, уопште&qуот;, каже Стефановић.

Овај некадашњи југословенски амбасадор је имао прилику да сретне Тита у конзулату у Кијеву.

Описује га као уздржаног у комуникацији са људима које не познаје.

„Сасвим лепо, али без неког блиског односа са људима које среће први пут, то је нормално&qуот;, каже Стефановић.

Да је Тито био врло задовољан ангажманом Стане Томашевић као дипломаткиње, показује и то што је 1973. поново именована за амбасадорку, овај пут у Данској.

Тито и Нобелова награда за мир

У јеку Хладног рата, током 1970-их, кружила је идеја да Тито буде предложен за Нобелову награду за мир, а вођа те акције била је Стана Томашевић.

Пошто је радила у скандинавским земљама, била је упућена у активности које претходе добијању Нобелове награде која се за пет категорија додељује у Шведској, а за мир у Норвешкој.

„Требало је неко да предложи Тита и његова идеја је била да то уради 20 милиона Југословена.

„Стана је са још неколико људи иступила и казала да то не би била добра идеја, јер не би било демократски и у складу са слободномислећим народом Европе, и на њену иницијативу предложено је да то учини државно руководство&qуот;, прича кустоскиња Радоњић.

Тада је, каже, Стана Томашевић показала храброст да се не сагласи са ауторитарним лидером.

Тито, иако један од оснивача покрета Несврстаних, као комунистички лидер, ипак, није добио ову награду.

У то време, Стана Томашевић је већ била озбиљно болесна.

После рата, током опоравка од рањавања, у болници је примила трансфузијом крв заражену вирусом хепатитиса.

Преминула је 29. јула 1983, 14 година после супруга.

Сахрањена је у Београду.

Стана Томашевић данас

Иако се ретко помиње у медијима, недавно се нашла у центру дипломатског мини скандала између Београда и Подгорице, када је на Твитеру српског Министарства спољних послова представљена као „прва жена амбасадор у историји Србије и Југославије&qуот;.

хттпс://твиттер.цом/мфасербиа/статус/1349371654355476481

Црногорске дипломате су се успротивиле, истичући да је Томашевић рођена у околини Бара.

Небојша Калуђеровић каже да је Стану Томашевић потребно гледати у историјском контексту када националност није била преовлађујућа за каријеру.

„Можемо ми да причамо шта хоћемо, ако је посматрамо из оног периода, онда је Стана Томашевић Југословенка, комуниста леви и тачка.

„Ако хоћемо да је гледамо са данашњег аспекта, она је једна темељна Црногорка и једноставно не може да уђе у историју српске дипломатије, то једноставно није тачно&qуот;, оцењује Калуђеровић.

Ипак, до недавно се Стане Томашевић нису превише сећали ни у Црној Гори, ни на Балкану, осим борачких удружења.

Стана Томашевић данас нема ни улицу ни споменик у Бару, али је мисија њеног легата којим руководи кустоскиња Радоњић у овом лучком граду, да сећање на њу буде присутније.

„Стана то апсолутно заслужује&qуот;, истиче Радоњић.

Њено име носи једна улица у Подгорици, а њен лик се недавно нашао на билбордима у Црној Гори у оквиру кампање Женство и јунаштво.

Од Стане Томашевић „као истинске хероине&qуот; млади данас могу доста да науче, каже Дејан Вуковић, црногорски дипломата млађе генерације.

„Она је исконска дама која је с пушком у руци отишла у НОБ, покрет космополитског духа, да се бори за слободу црногорског, али и свих народа и народности.

„Борила се за социјалну правду, братство и једнакост - то су им биле звезде водиље, које су и данас важне&qуот;, каже Вуковић.

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 04.28.2022)