Прича из војске
Данас 17.05.2022 | Синиша Живановић
Шта ћемо сад? Ову реченицу је имао обичај да каже командир моје јединице, тада мајор З.С. кад би неко направио брљотину а он је у моменту изрицања реченице већ у глави имао решење.
То смо доживљавали као прекор и ја сам ту реченицу усвојио касније у цивилству, са својим радницима а најчешће упућену самом себи кад нешто забрљам… А онда, једном приликом на једриличарској обуци, продужим улазак у трећи заокрет лошом проценом да имам довољно висине да се мало дуже „провозам“, да бих при четвртом заокрету схватио да ми је мала висина да бих се довукао до ПСС, тада изговарам ову реченицу док ми је рука кренула ка доле (имао сам већ непредвиђене
