Priča iz vojske
Danas 17.05.2022 | Siniša Živanović
Šta ćemo sad? Ovu rečenicu je imao običaj da kaže komandir moje jedinice, tada major Z.S. kad bi neko napravio brljotinu a on je u momentu izricanja rečenice već u glavi imao rešenje.
To smo doživljavali kao prekor i ja sam tu rečenicu usvojio kasnije u civilstvu, sa svojim radnicima a najčešće upućenu samom sebi kad nešto zabrljam… A onda, jednom prilikom na jedriličarskoj obuci, produžim ulazak u treći zaokret lošom procenom da imam dovoljno visine da se malo duže „provozam“, da bih pri četvrtom zaokretu shvatio da mi je mala visina da bih se dovukao do PSS, tada izgovaram ovu rečenicu dok mi je ruka krenula ka dole (imao sam već nepredviđene
