Нови енергетски споразуми европских лидера наилазе на критике
У страху од потпуног прекида дотока природног гаса из Русије, лидери Италије, Француске и Европске уније (ЕУ) склопили су ове седмице неколико енергетских споразума са колегама у Алжиру, Азербејџану и Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ), преноси Радио слободна Европа (РСЕ) писање светских медија који додају да су неки од тих споразума наишли на критике организација за људска права.
Европски лидери су почетком ове седмице пожурили да потпишу неколико уговора о снабдевању енергентима, што је дио ширег, вишемесечног напора старог континента да смањи своје ослањање на испоруке из Русије, написао је Волстрит џурнал.
Два споразума о испорукама гаса и један о испорукама дизела који су или потписани или најављени 18. јула, резултат су, указује амерички лист, дипломатских активности европских лидера неколико дана пре планираног поновног покретања гасовода од Русије до Европске уније.
Гасовод је искључен због рутинског одржавања и требало би да се покрене крајем седмице. Међутим, додаје Волстрит џурнал, европски званичници и руководиоци забринути су да ће Русија уместо тога остати искључена или радити са смањеним капацитетом. У том случају, додаје лист, Европа би морала уложити додатне напоре да напуни своје складиште гаса до удобних нивоа пре зиме.
Истичући хитност различитих напора Европе да пронађе алтернативе, Међународна агенција за енергетику (ИАЕ) упозорила је 18. јула, на смањење опскрбе гасом ове зиме узроковано смањеним испорукама из Русије.
Извршни директор агенције Фатих Бирол рекао је да се Европа суочава са реалном могућношћу да Русија одлучи да у потпуности прекине своје испоруке гаса.
ЕУ се труди да замени отприлике 155 милијарди кубних метара гаса који је увезла из Русије прошле године, истиче Волстрит џурнал, додајући да је прошле године, око 40 одсто укупне потрошње гаса у ЕУ долазило из Русије.
Иако је Русија годинама била најважнији европски извор природног гаса, сада постоји чврста одлука Брисела да се то промени те су лидери Европске уније потписали 18. јула нови споразум о гасу с Азербејџаном, који је већ био на путу да повећа испоруке у регион, истиче ЦНБЦ.
Председница Европске комисије (ЕК) Урсула фон дер Лајен и европски шеф енергетике Кадри Симсон боравили су 18. јула у Бакуу како би финализирали договор. Комисија је у саопштењу навела да се Азербејџан обавезао на испоруку најмање 20 милијарди кубних метара у ЕУ годишње до 2027. године.
Азербејџан, који граничи са Грузијом, Турском, Јерменијом, Русијом, Ираном и Каспијским морем, почео је да извози природни гас у Европу преко Трансјадранског гасовода крајем 2020. године. Тада је Азербејџан саопштио да планира да пошаље 10 милијарди кубних метара гаса у Европу сваке године, углавном у Италију, али и у Грчку и Бугарску.
Међународна агенција за енергетику је у марту напоменула да би Азербејџан могао да одигра значајну улогу јер Европа жели да смањи свој увоз гаса из Русије. Неки аналитичари, међутим, доводе у питање поузданост Азербејџана као добављача.
Ипак, истиче ЦНБЦ, Европа је у трци с временом да смањи своју зависност од Русије, док је укупно 12 земаља ЕУ директно погођено досадашњим смањеним извозом гаса из Русије.
Дан након што је италијански премијер Марио Драги посетио Алжир, две партнерске земље потписале су 19. јула уговор од четири милијарде долара за испоруку "значајне количине гаса", како је најавио пређедник Алжира Абделмаџид Тебун, пише Асошиејтид прес.
У Алжиру, неколико италијанских министара потписало је низ меморандума о разумевању у областима од фармацеутских производа, истраживања, антикорупцијских напора, сигурности, као и енергетике.
Када је Драги пре три месеца посетио Алжир, постигнут је велики договор између алжирског енергетског гиганта Сонатрак и италијанске енергетске компаније Ени о повећању извоза гаса. јевовод који пролази кроз Тунис и испод Медитерана до Сицилије је кључни канал у овој стратегији, наглашава АП.
Осврћући се на тај договор, италијански премијер је изразио задовољство што је дошло до "убрзања онога што је било предвиђено" за алжирско-италијанску енергетску сарадњу нагласивши да су такви договори значајни и за Италију и за Европску унију.
Пре рата, указује АП, Русија је Италији испоручивала око 29 милијарди кубних метара гаса годишње, у поређењу са око 23 милијарде из Алжира. Већ ове године, Алжир је испоручио 13,9 милијарди кубних метара у Италију преко Трансмедитеранског гасовода, што је повећање од 113 посто у односу на прогнозе.
Алжир је 15. јула најавио повећање планираних залиха за наредне месеце за четири милијарде кубних метара, пише Асошиејтид прес, нагласивши да се Италија такође обраћа другим земљама како би осигурале алтернативне изворе, укључујући Азербејџан, Катар, Конго, Анголу и Мозамбик.
Француска је у понеђељак осигурала нове испоруке енергената из Уједињених Арапских Емирата након разговора предсједника Емануела Макрона и челника те заливске државе шеика Мухамеда бин Заједа ал-Нахјана у Паризу, истиче Франс24.
"У тренутно неизвесном енергетском контексту, овај споразум ће утрти пут за стабилан дугорочни оквир за сарадњу, отварајући пут за нове индустријске уговоре", наводи се у саопштењу француске владе.
Лидери држава потписали су споразум између француског енергетског гиганта Тотал Енергиес и државне нафтне компаније УАЕ АДНОЦ "о сарадњи у области снабдијевања енергијом".
Макронови помоћници су пре састанка рекли да Француска жели да осигура дизел од те стратешке блискоисточне земље, док су дипломатски саветници шеика Мухамеда нагласили како УАЕ настоје да преусмерити своје залихе према Европи.
Међутим, указује француски медиј, на потписивање овог споразума реаговала је организација Хјуман рајтс воч указујући на "ужасно стање људских права у УАЕ", укључујући репресију политичке опозиције и дискриминацију ЛГБТQ заједнице.
Група за људска права ХРВ критиковала је и споразум ЕУ с аутократским лидером Азербејџана о повећању испоруке гаса у наредних пет година, истиче Гардијан, додајући да су други активисти такође оптужили ЕУ да поткопава своје климатске циљеве, истовремено обогаћујући аутократе.
Стојећи уз председника Илхама Алијева, председница Европске комисије Фон дер Лајен је у понедељак изјавила да се ЕУ диверзификује у односу на Русију и окреће се "ка поузданијим партнерима од повјерења".
Алијев, који је, како истиче лист, током 19 година на власти председавао раширеном корупцијом и репресијом над активистима и независним медијима, описао је меморандум о разумевању са ЕУ као "мапу пута за будућност".
Из Хјуман рајтс воча сматрају да ЕУ није требало да потпише меморандум, без инсистирања на политичким реформама: ослобађању десетина политичких затвореника и изменама закона који снажно ограничавају невладине организације и медије.
Азербејџан користи нафту и гас "да би ућуткао ЕУ о питањима основних права", рекао је вршилац дужности директора у ХРВ за Европску унију Филип Дам нагласивши како ЕУ не треба да каже да је земља поуздана када ограничава активности група цивилног друштва и слама политичко неслагање“.
Према подацима Хјуман рајтс воча, скоро 40 опозиционих лидера, новинара и лидера цивилног друштва пуштено је из затвора у марту, али десетине других су и даље незаконито затворени, а пријављено је и више случајева тортуре и злостављања у притвору.
Директорка канцеларије Амнести интернешенела у Бриселу, Ив Геди казала је да руска агресија против Украјине "служи као подсетник да су репресивни и неодговорни режими ретко поуздани партнери и да је привилеговање краткорочних циљева на штету људских права рецепт за катастрофу."
(Бета, 20.07.2022)
