BBC vesti na srpskom

Србија и Косово: Приштина одложила примену нових мера, саобраћај на прелазима нормализован

Жозеп Борељ, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност и Мирослав Лајчак, специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине, поздравили су одлуку Приштине о одлагању мера.

BBC News 03.08.2022
Kosovo, 1. avgust 2022.
РЕУТЕРС/Фатос Битици
Барикаде и њихово уклањање пратили су и међународни војници Кфора

Три дана од најављеног увођења нових правила са улазак на Косово, и после турбулентног викенда у односима Приштине и Београда, косовске власти одлучиле су да одложе спровођење мера на месец дана, саопштила је Влада Косова.

Дан после одлуке приштинских власти о одлагању мера, почело је уклањање барикада на путевима на северу Косова, а у вечерњим часовима саобраћај је нормализован на прелазу Јариње после 26 сати, јавља РТС.

Саобраћај на прелазу Мердаре функционише нормално.

„Овом приликом Влада Косова се обавезује да ће од понедељка 1. августа 2022. одложити спровођење две одлуке од 29. јуна 2022. до 1. септембра 2022, под условом да буду уклоњене све барикаде и успостављена потпуна слобода кретања на свим путевима на северу Косова&qуот;, пише у саопштењу Владе Косова.

Наводи се да су се косовски премијер Аљбин Курти и председница Вјоса Османи састали са америчким и европским међународним партнерима, а Београд се оптужује за „дестабилизацију и угрожавања мира и безбедности&qуот;.

Жозеп Борељ, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност и Мирослав Лајчак, специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине поздравили су одлуку Приштине о одлагању мера.

„Очекујем да ће све блокаде на путу одмах бити уклоњене. Отворена питања треба решавати кроз дијалог уз посредовање ЕУ и усмерити се на свеобухватну нормализацију односа између Косова и Србије, што је од суштинског значаја за њихову интеграцију у ЕУ&qуот;, написао је Борељ на Твитеру.

Из Београда су у недељу кривца за подизање нових тензија тражили у Приштини.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да су косовске власти „донеле одлуку да намећу ствари које немају права да намећу&qуот;, док је премијерка Србије Ана Брнабић оценила је да су ови догађаји „резултат Куртијевих унилатералних потеза&qуот;.

Нове мере - издавање декларационог листа за улазак и излазак грађанима који имају личну карту Републике Србије и пререгистрација српских таблица са ознакама градова на Косову на косовске - требало је да ступе на снагу 1. августа.

У недељу 31. јула, становници северних, претежно српских општина на Косову, незадовољни оваквом одлуком, блокирали су магистралне путеве ка прелазима Јариње и Брњак, које је косовска полиција потом затворила за саобраћај.

У Северној Митровици одјекивале су сирене за узбуну током већег дела поднева и вечери.

Полиција Косова је саопштила да се на неколико локација на северу Косова чула пуцњава и да су неки од напада били усмерени на полицијске јединице, али није било повређених, преноси Бета. Детаљније информације о местима наводних пуцњава нису саопштене.

Да током барикада није било повређених потврђено је и из здравственог центра Косовска Митровица, за локални портал Косово Онлајн.

Severna Mitrovica
Коссев
Сирена за узбуну одјекивала је подељеном Митровицом већи део поднева и вечери

Из Кфора, међународних мировних снага, саопштили су да је „безбедносна ситуација на северу Косова напета, да је помно прате и да су спремни да интервенишу ако стабилност буде угрожена&qуот;.

Министарство одбране Србије демантовало је информације о активностима Војске Србије које су се појавиле на друштвеним мрежама и интернету.

„Министарство одбране саопштава да Војска Србије за сада није прелазила административну линију и није ни на који начин улазила на територију Косова и Метохије&qуот;, наводи се у саопштењу.

Kosovo, 1. avgust 2022.
РЕУТЕРС/Фатос Битици

Шта кажу становници северног дела Косова?

Шест сати дуже путовао је 31. јула увече Дарко са породицом из Србије до Лепосавића, једне од четири општине на северу Косова, због новонастале ситуације на прелазима.

„Прошли смо тортуру синоћ - кренули смо са летовања и хтели да пређемо Брњак око 4 по подне.&qуот;, каже Дарко за ББЦ.

„Ту су нас вратили, на пола сата од куће и рекли да не можемо да уђемо.&qуот;

Map

Са пуним колима, децом и супругом, Дарко је, каже, окренуо ауто и отишао до Новог Пазара, града на југозападу Србије, а одатле се до Лепосавића упутио алтернативним путем, преко планине Рогозне.

„То није административни прелаз, али се некада користи, у оваквим ситуацијама&qуот;, каже он.

„Пут је ужасно лош, планински. У нормалним околностима ми не би пало на памет да са клинцима путујем ноћу туда.&qуот;

На алтернативном прелазу су, каже, затекли и патролу полиције, која их је пустила да прођу.

„Питали су ко смо, шта смо и пустили нас&qуот;, додаје.

Породица је у Лепосавић стигла тек у 10 увече.

„Разочаран сам целом ситуацијом&qуот;, каже он.

„Да размишљам умерено сад - не могу, а да будем агресиван - није добро за мене.&qуот;

Дарко мисли да су људи са севера Косова „жртвени јарци&qуот;.

„Већини у свету је важније шта је синоћ било у медијима, а не шта смо ми прошли и шта пролазе људи овде.&qуот;

Шта је претходило протестима?

Док нова правила које је намеравала да уведе Приштина карактерише као „меру реципроцитета&qуот;, Београд их је оценио као „пакао у најави&qуот;.

Свакоме ко има искључиво личну карту Србије при уласку на Косово ће бити издат „документ за улаз/излаз&qуот;, најавила је влада Косова у петак 29. јула.

Осим тога, одлука Приштине предвиђа да сви који возе аутомобиле са српским регистарским ознакама градова на Косову треба да их замене за косовске.

Одлука ће највише погодити возила са таблицама Косовске Митровице (КМ), којих на северу Косова има око 10.000, пише локални портал КосСев.

Премијер Косова Аљбин Курти каже да се ради о увођењу реципрочних мера према Србији, која не признаје документа и регистарске ознаке која издаје Приштина.

„Ово што започињемо од 1. августа Србија је започела да спроводи пре 11 година&qуот;, поручио је Курти у суботу.

Vučić
Фонет/Милица Вучковић

У обраћању у недељу 31. јула, председник Србије Александар Вучић изразио је забринутост да би могло да дође до нових тензија.

„Уплашен сам због реакције српског народа, мој савет је да сви буду мирни. Молим све за мир&qуот;, рекао је Вучић.

Позвао је грађане да, уколико желе да протестују, ураде то на „миран&qуот; начин.

Неколико сати после обраћања Вучића блокаде и протести су почели у северним општинама.

Вучић је додао и да, упркос потписаним споразумима, власт из Приштине намеће ствари на које нема право.

Додао је да се косовске власти позивају на Споразум о слободи кретања из 2011. године, где је у тачки 3 наведено да обе државе могу да бирају које ће документе користити грађани трећих држава за прелазак административне границе.

„Из споразума је недвосмислено јасно да се забрана не односи на Србе са севера Косова и Метохије, већ на оне који су у транзиту&qуот;, рекао је председник Србије.

Vučić
Фонет/Милица Вучковић

По питању таблица, Вучић каже да Србија прихвата важење КС регистарских таблица, на основу споразума из 2011. и 2016. године, али да „Приштина данас жели да каже да не постоје више КС таблице, јер кажу да су суверена држава&qуот; и „зато их укидају&qуот;.

„Можете да имате само РКС таблице и не можемо да дозволимо КМ таблице&qуот;, навео је Вучић, тумачећи одлуку приштинских власти.

Најаве власти у Приштини изазвале су оштре изјаве врха Србије, па је тако током викенда шеф српске дипломатије Никола Селаковић рекао да Албанци на Косову „спремају пакао&qуот;, а Срби „долазе у ситуацију која је изузетно незгодна и кулминира из часа у час&qуот;.

Како преноси КосСев, Северна Митровица је дан уочи 1. августа освануо облепљен порукама „Нема предаје, српска лична карта остаје&qуот;.

Када је Влада Косова у септембру 2021. године покушала да уведе реципрочне мере за грађане Србије које улазе на Косово, у северним, већински српским општинама такође су избиле су тензије, протести и блокаде.

Шта мења нова одлука власти у Приштини?

Kosovo, tablice, automobili
Фонет/Божана Павлица

Пре одлуке о одлагању, власти у Приштини су у петак најавиле да од 1. августа започиње издавање декларационог листа за све оне који поседују личне карте Србије, а улазе на Косово.

Декларациони лист ће се издавати на сваком копненом и ваздушном прелазу и важиће 90 дана од издавања.

Документ ће се издавати и млађима од 16 година, које немају личну карту, под условом да са собом имају извод из матичне књиге рођених са фотографијом.

„На основу раније одлуке Владе Косова, подсећамо да ће од 1. августа 2022. године за свако лице које пређе државну границу Републике Косово с личним документом издатим од стране власти Србије, бити обезбеђен документ за улаз/излаз&qуот;, писало је у саопштењу Владе Косова.

Осим тога, уводи се обавезна пререгистрација возила са српским регистарским таблицама градова на Косову на РКС (Република Косово) регистарске ознаке.

Косовски министар унутрашњих послова Џељаљ Свећља одржао је петак 29. јула састанак са координаторима центара за регистрацију возила и поручио да је за примену ове одлуке све спремно.

„Циљ састанка је био да се најаве најновије припреме које Министарство унутрашњих послова врши у вези са овим процесом, где је наглашено да је сада све спремно за почетак регистрације возила РКС&qуот;, саопштено је из косовског МУП-а.

Истовремено, за возила са српским таблицама градова ван Косова, остаје режим налепница до 31. октобра.


Водич за разумевање таблица на Косову

  • КС (Косово) - неутралне таблице, чије је издавање престало у септембру 2020. Иако су неки очекивали да ће бити продужено, њихово важење је престало септембра 2021. године;
  • РКС (Република Косово) - таблице које издају косовске институције. У Србији нису важеће и сви који у Србију улазе са овим таблицама годинама су на прелазима добијали пробне таблице, да би у последњих годину дана имали обавезу да преко натписа РКС и грба Косова прелепе налепницу на улазу у Србију;
  • КМ, ПР, УР и слично - таблице које издаје Србија за градове и општине на Косову, а које ће према новој одлуци морати да се пререгиструју на РКС ознаке;
  • БГ, НС, КГ и слично - таблице за градове у Србији које издаје Србија. Према последњој одлуци, до 31. октобра за ове ознаке ће важити режим налепница.

Како се преговарало о слободи кретања на Косову?

Споразум о слободи кретања Београд и Приштина потписали су још 2011. године у Бриселу, уз посредство органа Европске уније.

Као први споразум двеју страна, омогућио је кретање људи и робе, што је до тада било неизводљиво.

Споразумом је било предвиђено да се укину таблице са ознакама градова са севера Косова, као и да се изврши пререгистрација тих возила на РКС или статусно неутралне КС ознаке, које издају косовске институције.

Попут многих споразума између Београда и Приштине, ни овај није реализован на терену - у четири општине на северу Косова, насељене већински српским становништвом, возачи су задржали регистарске ознаке које издаје МУП Србије.

Србија је прихватила статусно неутралне КС ознаке, а возачи са 'РКС' таблицама су при уласку у Србију морали да их замене пробним и плате таксу.

Спровођење Споразума било је орочено на пет година, па је 2016. решено да се делови таблица са статусним симболима покривају белим налепницама.

Док је Србија убрзо почела да примењује систем налепница за косовске таблице, Косово је то учинило тек пет година касније - у септембру 2021. године.


Kurti
РЕУТЕРС/ХАННИБАЛ ХАНСЦХКЕ

Позивајући се на исте споразуме, Влада Косова је у септембру прошле године одлучила да забрани улазак и излазак са Косова са српским регистарским таблицама.

То је и тада изазвало протесте и блокаде у северним општинама.

Тензије су спласнуле, уз посредовање европских дипломата. Договорено је привремено решење - обе стране користиће налепнице да прекрију регистарске ознаке са статусним симболима.

Тада је договорено да ће се са предлогом крајњег решења изаћи у року од шест месеци.

Питање је поново покренуто у априлу, после низа састанака Радних група за регистарске ознаке, формираних уз посредство ЕУ.

Али није било јасног договора до када ће режим налепница важити.


Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.


Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 08.03.2022)

BBC News

Прочитајте још

Кључне речи

Политика, најновије вести »