Мркић за Кинеску медијску групу: Посета Пелосијеве Тајвану даље слаби позицију САД

Члан Националног савета за Русију и Кину и бивши шеф српске дипломатије Иван Мркић оценио је да посета председавајуће Представничлког дома Конгрес САД Ненси Пелоси Тајвану даље слаби позицију САД.

У ауторском тексту за Кинеску медијску групу (ЦМГ) Мркић је подсетио да је америчка администрација седамдесетих година прошлог века прихватила став о једној, јединственој Кини као полазној тачки сваког стратешког промишљања додајући да је "једна Кина - два система"  крилатица  позната данас скоро свима у свету.

Кинези су, разумљиво, веома осетљиви на политичке "играрије" у вези Тајвана, јер им то острво одувек неспорно припада. На њему живе Кинези, који су се деценијама учили да прагматично послују са матицом. Рођачке везе су бројне и нераскидиве. Познато је да Кинези са острва често одлазе у матицу, као и да су међукинеске пословне везе све јаче. Многи тврде да се ради о милионима Кинеза који свакодневно одлазе са Тајвана у копнену Кину, њихову матицу, пише Мркић.

Према његовим речима, дДанас се кристално јасно види да је за САД важеће оно што је својевремено рекао амерички генерал Даглас Макартур, називајући Тајван "непотопљивим носачем авиона".

Са тог истог Тајвана су Јапанци деценијама нападали континенталну Кину, наносећи јој бројна злодела и штете. У временима Џон Фостера Далса (после Другог светског рата), Тајван је оформљен као средство обуздавања Кине и СССР заједно са низом пацифичких острва замишљених и оспособљених бројним америчким војним базама као стратешки, непробојни ланац за јачање америчке светске хегемоније, наводи се у тексту.

Срећом, указује Мркић, данас има много Американаца који верују да не треба насиљем наметати вољу САД. Све је више појединаца у САД који разумеју да постају оружје у рукама људи којима је њихов интерес приоритетан, а не америчка држава за коју се, наводно, боре. Има и људи у Европи, попут, Виктора Орбана, који мисле својом главом и који се бори за интересе Мађара и своје земље, наводи аутор.

Мркић наводи да данашња Кина није са стратешким нуклеарним наоружањем опасна по САД као Русија али да то никако не значи да Кина, као врхунска привредна сила, не може озбиљно да науди САД.

Због тога је још нејасније то што је Пелоси учинила Кини, али и својима.Није добар моменат за америчку осионост: Кина ће се још више приближити Русији, написао је Мркић додајући да је најгоре што САД унутрашње проблеме преносе на спољнополитички терен.

Предстоји и Конгрес КП Кине. Најважнији догађај у сваколиком животу најмногољудније земље света. О томе је Пелосијева морала повести рачуна, посебно ако је руковођена човекољубљем и начелима за које се, како свима саопштава, залаже. Такође, требало је повести рачуна о чињеници да је највећа и најбоља трговинска размена између САД и Кине, навео је Мркић и додао да кинески извоз у САД превазилази 500 милијарди долара. 

Он наводи да Кина не би прекидала сарадњу са САД у бројним областимада Пелоси није посетила Тајван.

Да је Ненси Пелоси посетила Београд 1999, када је читав НАТО на територији Србије убијао цивиле да би казнио српски резим, сигурно је да би њена улога и данас била битно другачије виђена. Но, изгледа да је сада била руковођена сасвим другачијим мотивима. Демократија има једно кључно начело: да су сви једнаки и са истим правима и обавезама! Нарочито је битно да се у демократији поштује мишљење већине. Не може се рећи да се од ове чињенице полазило када се доносила одлука о одласку на Тајван без сагласности Пекинга, додаје аутор.

Занимљиво је да у току посете Јужној Кореји, Ненси Пелоси није имала састанак са Јун Сук Јулом, председником Републике Кореје, који је у то време био на одмору. Не заборавимо и то да Србија настоји да са Кином добије споразум о слободној трговини.У последњих десет година знаменито је увећана српско-кинеска размена у свим видовима, наводи се у тексту.

Посета Пелосијеве Тајвану даље слаби позицију САД: све је јасније да Американци нису више оно што су били почетком овог века, слаби долар, увећавају се унутрашње тешкоће (расте инфлација, сиромаштво, увећавају се разлике у приходима, слаби средња класа, умањују се приходи од праве производње, некадашњи најснажнији индустријски сектор као да узвраћа ударац због постојаног исељавања у иностранство и препустања штафетне палице "индустрији новца"), пише Мркић.

Чини се тачним што новоусвојена безбедносна стратегија САД, а тиме и НАТО, означава Русију као непријатеља, а Кину као "такмаца", али неспорно је да америчка администрација стално циља на Кину.

И то постојано, али на погрешан начин, додаје аутор.

(Бета, 10.08.2022)