Zastrašujući običaj osvete nije iščezao na Balkanu (2): Zbog časti padale glave
Vesti online 04.09.2022 | Budo Simonović/Dragana Dekić
Pravo na pravdu je najuzvišenije i najsvetije i gde ga nije caruje nepravda. A na nepravdu su posebno osetljivi dinarci, brđani, uvek spremni da pravdu uzmu u svoje ruke, ne hajući za reakcije i fatalne posledice koje će zakonito uslediti. Prva karika u tim lancima bila je najčešće neka naoko sitna zađevica, gruba, prejaka reč, neretko i sasvim beznačajna i bezazlena uvreda uzdignuta na pijedestal časti i obraza. A kad bi se to desilo, vaskrsavalo je “sveto pravilo”: sve za glavu, za obraz i čast,
Tako je, negde pod kraj 18. veka, zbog jedne sasvim banalne i bezazlene uvrede došlo do zavade i sukoba između Ceklinjana, s jedne, i Dobrljana i Ljubotinjana sa druge strane. U tom sukobu, od ruke Ceklinjanina Jovićevića poginuo je neki Dobrljanin Pejanović. Da bi se osvetili, Dobrljani su zaklali dvoje čobančadi, dva dečaka Jovićevića. Lanac osveta na tom prostoru između Cetinja i Rijeke Crnojevića trajao je potom gotovo tri decenije i, kako piše istinoljubivi
