Застрашујући обичај освете није ишчезао на Балкану (2): Због части падале главе
Вести онлине 04.09.2022 | Будо Симоновић/Драгана Декић
Право на правду је најузвишеније и најсветије и где га није царује неправда. А на неправду су посебно осетљиви динарци, брђани, увек спремни да правду узму у своје руке, не хајући за реакције и фаталне последице које ће законито уследити. Прва карика у тим ланцима била је најчешће нека наоко ситна зађевица, груба, прејака реч, неретко и сасвим безначајна и безазлена увреда уздигнута на пиједестал части и образа. А кад би се то десило, васкрсавало је “свето правило”: све за главу, за образ и част,
Тако је, негде под крај 18. века, због једне сасвим баналне и безазлене увреде дошло до заваде и сукоба између Цеклињана, с једне, и Добрљана и Љуботињана са друге стране. У том сукобу, од руке Цеклињанина Јовићевића погинуо је неки Добрљанин Пејановић. Да би се осветили, Добрљани су заклали двоје чобанчади, два дечака Јовићевића. Ланац освета на том простору између Цетиња и Ријеке Црнојевића трајао је потом готово три деценије и, како пише истинољубиви
