Аутомобили и историја: Како је мотор Рудолфа Дизела променио свет

Било је 22:00. Рудолф Дизел се повукао у кабину на броду СС Дрезден, који је путовао из Белгије преко Ламанша.

Његова пиџама била је сложена на кревету, али је Дизел није обукао.

Изумитељ мотора који носи његово име био је заокупљен великим дуговима и каматним стопама које није могао да приушти.

У свом дневнику, тај датум - 29. септембар 1913. године - био је обележен једним злокобним „икс&qуот;.

Пре путовања, Дизел је сакупио сву готовину коју је могао да нађе и натрпао је у торбу, заједно са документима у којима су пажљиво забележене све његове финансијске недаће.

Торбу је предао супрузи која ништа није сумњала, са упутством да је отвори тек за недељу дана.

Дизел је изашао из кабине, скинуо капут, уредно га сложио на палуби брода, погледао преко ограде и скочио.

Или, да ли је?

• Како је Мате Римац довео аутоиндустрију на Балкан
• Олдтајмере претварају у електрична возила
• Човек који је у мото тркама изгубио брата, оца и стрица, али се и даље такмичи

Теоретичари завере спекулишу да је неко помогао Дизелу преко ограде.

Али ко је имао интереса да страда овај сиромашни проналазач?

Указује се на два могућа кандидата.

Контекста ради, вратимо се уназад још 40 година, у 1872.

Возови и фабрике радили су на пару, али је урбани саобраћај зависио од коња.

Те јесени, коњски грип укопао је америчке градове у месту.

Рафови продавница остали су празни, а смеће се гомилало на улицама.

Град од пола милиона људи могао је да има 100.000 коња.

Сваки је свакога дана издашно опскрбљивао улице са 15 килограма измета и четири литра мокраће.

Доступан, поуздан, омањи мотор који би могао да замени коње био би практично дар с неба.

Парна машина је била један од кандидата: парни аутомобили су лепо напредовали.

Други је био мотор са унутрашњим сагоревањем, чије су ране верзије радиле на бензин, гас или чак барут.

Али док је Рудолф Дизел био студент, обе врсте мотора биле су трагично неефикасне, претварајуће свега око 10 одсто топлоте у користан рад.

Живот младог Дизела променило је предавање о термодинамици у Краљевској баварској политехничкој школи у Минхену, где је научио да је теоретски могуће направити мотор са унутрашњим сагоревањем који ће претварати сву топлоту у рад.

Дизел је себи дао у задатак да претвори ту теорију у праксу.

Није у томе успео.

Његов први радни мотор био је једва нешто мало више од 25 одсто ефикасан.

Данас најбољи дизелови мотори премашују 50 одсто.

Упркос томе, 25 одсто било је више него двоструко боље него што су постигли његови ривали.

Дизелов мотор је делом ефикаснији због начина на који се пали гориво.

Бензин компресује гориво и ваздух заједно, а потом га пали свећицом.

Али ако превише компресујете мешавину, она ће се сама запалити, што изазива дестабилишуће лупање мотора.

Дизелов изум компресује само ваздух, и више од тога, чини га довољно топлим да запали гориво чим се оно убризга.

И што је већа размера компресије, то је мање горива потребно.

Свако ко се бавио истраживањем куповине кола зна за основну трампу дизеловог мотора - обично је скупљи кад се купује, али је економичнији кад се вози.

Нажалост по Рудолфа, у раним верзијама ове предности у ефикасности биле су засењене проблемима са поузданошћу.

Он се суочавао са сталном навалом захтева за враћањем новца од незадовољних муштерија.

То је проналазача укопало у финансијску рупу из које није могао да се искобеља.

Ипак, наставио је да ради на свом мотору и он се стално усавршавао.

Постале су очигледне и неке друге његове предности.

Дизелови мотори могу да користе теже гориво од бензинских мотора - конкретно, теже гориво које је постало познато као „дизел&qуот;.

Поред тога што је било јефтиније рафинисати га из сирове нафте од бензина, дизел је емитовао мање издувних гасова, што је значило да је мање вероватно да ће изазвати експлозију.

То га је чинило посебно привлачним за војни транспорт.

Године 1904, Дизел је успео да убаци своје моторе у француске подморнице.

То нас доводи до прве теорије завере у вези са смрћу Рудолфа Дизела.

У Европи 1913, бубњеви долазећег рата постајали су све гласнији и Немац без готовине налазио се на путу за Лондон.

Наслов у једним новинама сензационалистички је спекулисао:

„Изумитељ бачен у море да би се спречила продаја његовог патента британској влади.&qуот;

Тек је после Првог светског рата Дизелов изум почео да остварује своју пуни комерцијални потенцијал.

Први камиони са дизел мотором појавили су се двадесетих, а возови тридесетих.

До 1939, четвртина глобалне поморске трговине одвијала се на дизел.

После Другог светског рата, све моћнији и ефикаснији дизел мотори доводили су до све већих бродова.

На гориво је одлазило око 70 одсто трошкова превоза робе по свету.

Научник Вацлав Смил тврди да би се глобализација на парни погон одвијала много спорије него што је то дизел омогућио.

Економиста Брајан Артур није баш толико сигуран.

Он описује успон мотора са унутрашњим сагоревањем у прошлом веку као „зависан од претходног развоја&qуот;: самообнављајући циклус у ком постојећа улагања и инфраструктура значе да упорно радимо ствари на одређени начин, чак и ако бисмо их радили другачије кад бисмо могли да кренемо од нуле.

Још 1914, тврди Артур, пара је била макар подједнако одржива као сирова нафта за покретање аутомобила - али све јачи утицај нафтне индустрије довео је до тога да се много више новца улаже у побољшање мотора са унутрашњим сагоревањем него парне машине.

Уз једнако улагање у истраживање и развој, можда бисмо данас возили следећу генерацију парних аутомобила.

Исто тако, да је било по Рудолфу, можда би се глобална економија покретала на кикирики.

Дизелово име је постало синоним за дериват сирове нафте, али он је осмислио свој мотор тако да користи различите врсте горива, од угљене прашине до биљних уља.

На Париском светском сајму 1900. године, демонстрирао је модел заснован на уљу од кикирикија.

Он је постао нека врсте проповедника и 1912. - годину дана пре своје смрти - Дизел је предвидео да ће биљно уље постати једнако важан извор горива као нафтни деривати.

Замајац визије привлачније за власнике фарми кикирикија него за власнике нафтних поља углавном је посустао после Дизелове смрти.

И отуд друга теорија завере која је инспирисала спекулативно сензационалистички наслов у савременим новинама:

„Убили га агенти великих нафтних компанија.&qуот;

У последње време дошло је до обновљеног интересовања за биодизел.

Мање загађује од нафтног горива, али је контроверзан - такмичи се за земљиште са пољоприведом, па тако диже цену хране.

У Рудолфово доба то није био толики проблем: број становника био је много мањи, а клима је била предвидивија.

Дизела је узбуђивала идеја да би његов мотор могао да помогне у развијању сиромашних, пољопривредних економија.

Колико би другачије изгледао свет данас, да највреднија земља у последњих сто година није била тамо где можете да бушите нафту, већ тамо где можете да узгајате кикирики?

Можемо само да нагађамо - баш као што никада засигурно нећемо сазнати шта се десило са самим Рудолфом Дизелом.

У време кад је његово тело испливало десет дана касније, било је сувише распаднуто за аутопсију или чак да би посада била спремна да га прими на брод.

Дизелов новчаник, џепни перорез и футрола за наочаре су спашени и касније их је идентификовао његов син.

Његово тело су однели таласи.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

.

(ББЦ Невс, 09.29.2022)